Krivične prijave i blokirani računi: Kako je poslovala mreža dobavljača za radove na Železničkoj stanici

Autor: Radar (Ognjen Radonjić, Vladimir Obradović)

Info

09.05.2026.

17:30 > 18:07

Beogradski ogranak kineske kompanije CCECC, koji je bio zadužen za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, formirao je čitavu mrežu malih dobavljača za izvlačenje novca iz sistema, sa jednim zaposlenim.

Krivične prijave i blokirani računi: Kako je poslovala mreža dobavljača za radove na Železničkoj stanici

Foto: 021.rs

Sada su sve te firme uglavnom u likvidaciji, skoro protiv svih su se vodili krivični postupci, a neretko su im zakonski zastupnici bili stranci, kineski, mađarski i makedonski državljani, pokazalo je istraživanje koje su sproveli autori Radara i članovi Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Deo razgranate mreže malih dobavljača kompanije China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECC) bile su tek osnovane firme bez ijednog ili sa jednim zaposlenim i služile su za izvlačenje novca. Protiv nekih se vode krivični postupci, a mnoge su već izbrisane iz registra ili je u toku njihova prinudna likvidacija, ističe se u tekstu.

Takva preduzeća se u literaturi, koja se bavi pranjem novca i utajom poreza, nazivaju "ljuska firmama" (shell companies), jer su ništa drugo do kulise za odliv novca iz zakonitih tokova preko fiktivnih faktura.

O sličnim šemama Radar je pisao i u prošlom broju (Poslove dobijali od države, podizali keš i kupovali kriptovalute), kao i u novembru prošle godine, u tekstu Arheološki radovi i firme iz podzemlja.

Krivične prijave za poresku utaju i prevare

Prema informacijama Radara, tu razgranatu mrežu CCECC-a činilo je najmanje 21 privatno preduzeće i sva su osnovana u periodu od samo nekoliko godina, između 2020. i 2024. Postoje indicije da je preko tih ljuska firmi CCECC, kako saznaje Radar, iz zakonitih tokova novca izvukao, ili kako se to kolokvijalno kaže oprao, više od sedam miliona evra, pri čemu spisak ovih ljuska firmi verovatno nije konačan. Važno je napomenuti i da su protiv skoro svih tih firmi podnesene krivične prijave za poresku utaju i prevaru u pomaganju.

Mediji su u martu 2025. preneli zvanično saopštenje da su pripadnici UKP-a uhapsili 11 od 16 osumnjičenih lica koja se terete da su izvršenjem različitih krivičnih dela oštetili Republički geodetski zavod za skoro 100 miliona dinara. Među uhapšenima bili su i Zoran Đorić i Goran Antić, jedini vlasnici firmi Danube Crown i Globalna priča. Obojica su pre hapšenja bili "dobavljači" i CCECC-a, s tim što je sa kineskom kompanijom Đorić poslovao preko druge svoje firme, Geverb, a Antić preko Globalne priče.

To što su zajedno uhapšeni i što su obojica bili partneri CCECC-a nije jedino što spaja ova dva "biznismena", prenose autori teksta.

Antić je, naime, Globalnu priču osnovao u septembru 2023, a već u januaru 2024. vlasništvo nad njom preuzima Petrivax, a upravljanje, preko firme Ceprovex, njen zakonski zastupnik Goran Goce Proev. Upravo taj makedonski državljanin bio je jedno vreme direktor i firmi Geverb i Danube Crown, koje je Đorić osnovao u avgustu i novembru 2023. Nijedna od njih nikada nije objavila nijedan finansijski izveštaj, vlasnicima je zabranjen prenos vlasništva, a račun firme Danube Crown je od marta u blokadi zbog duga od skoro 8,6 miliona dinara.

Deo "ekipe" sa kojom je sarađivao CCECC bio je i Nima Construction, koji je od prve vlasnice Marije Nikolić preuzeo Jovan Antonijević. Četiri godine ranije, kao 18-godišnjak Antonijević je postao gazda prve svoje firme, Koral iz Barajeva. Prema informacijama Radara, njegova Nima bila je angažovana i na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, a tokom celog njenog poslovanja Antonijević je bio na izdržavanju zatvorske kazne.

Pre dve godine, u aprilu 2024, Koral je izbrisan iz registra i u tom trenutku mu je račun bio blokiran zbog duga od 6,7 miliona dinara. Nima Construction nije do sada objavila nijedan izveštaj o poslovanju, a odlukom NBS od januara 2025. "dužnik ne može da raspolaže sredstvima na računima kod banaka".

Igra žmurke ili ko su formalni, a ko stvarni vlasnici

Kod značajnog broja ovih "ljuska" firmi, nastalih krajem ili nakon 2023, čiji su osnivači srpski državljani, već nekoliko meseci posle osnivanja došlo je do promene vlasnika. Sama po sebi, ta promena je potpuno zakonita i može imati različite ekonomske razloge – prodaja udela, neuspešan biznis, ulazak novog investitora… Međutim, kada se takav obrazac masovno ponavlja, naročito kod firmi bez realne poslovne aktivnosti, bez zaposlenih i imovine, on može biti signal da su prvobitni osnivači bili samo formalno "lice na papiru", a da se pravi, stvarni vlasnici skrivaju u pozadini.

U praksi su upravo firme sa kratkim životnim vekom i brzom promenom vlasništva prepoznate kao jedan od indikatora mogućeg pranja novca i skrivenog vlasništva. Prvo se osniva društvo na ime jednog lica, a zatim se udeo prenosi na drugog vlasnika, često iz inostranstva ili iz grupe povezanih lica, čime se dodatno zamagljuje trag novca i odgovornosti.

Mehanizam izvlačenja novca

Mehanizam izvlačenja novca iz sistema funkcioniše tako što mala "ljuska" firma izdaje velikoj fiktivnu fakturu za uslugu ili robu koja nikada nije isporučena. Vrlo često se kao opis usluge koriste konsultantske usluge, marketing, IT podrška, građevinski radovi po ugovoru, baš zato što se takve usluge teško proveravaju na licu mesta. Na fakturi stoji iznos, datum, broj, sve kao da je posao stvarno obavljen.

U PDV sistemu svaka faktura nosi dve ključne cifre i to osnovicu i PDV. Ako "ljuska" firma izda račun na 100 dinara neto, uz stopu PDV-a od 20 odsto, ukupna vrednost fakture je 120 dinara. Velika firma plati tih 120 dinara preko računa i tu se već stvara iluzija zakonitog poslovanja. Banka vidi da je račun plaćen, knjigovođa vidi uredan ulazni dokument, a u poreskoj prijavi se pojavljuje ulazni PDV od 20 dinara, koji velika firma ima pravo da odbije i povrati na račun države, odnosno njenih građana. Na prvi pogled, sve deluje normalno, nabavljena je usluga, plaćen je PDV dobavljaču, država će dobiti svoj deo.

Suština zloupotrebe krije se u tome što je posao iz fakture izmišljen. Velika firma koristi ovaj imaginarni trošak na dva načina. Prvo, tih 20 dinara iskazuje kao ulazni PDV i na taj način smanjuje svoju obavezu prema državi. Drugo, neto iznos od 100 dinara knjiži kao trošak u svojim poslovnim knjigama i smanjuje osnovicu za porez na dobit. Na papiru, kompanija posluje manje profitabilno, jer joj je dobit smanjena zahvaljujući fiktivnim troškovima.

Tri modela za prikrivanje tragova novca

Šta se dešava sa novcem? Sa računa velike firme tih 120 dinara odlazi na račun male, ali se nakon toga, dogovorenom rutom, novac vraća vlasniku velike firme, često u gotovini, podignutoj sa bankomata i podeljenoj u kovertama, ponekad preko novih fiktivnih ugovora, pozajmica ili usluga prema povezanim licima.

Mala firma, odnosno njen vlasnik, zadržava svoju proviziju, recimo 10 dinara, a ostatak od 110 dinara isporučuje organizatoru šeme, vlasniku velike firme. Na taj način, od 120 dinara koji na papiru izgledaju kao zakonito plaćanje, 110 dinara završava u džepu vlasnika firme, neoporezovano i teško za praćenje.

Drugi model je da vlasnik "ljuska" firme podigne gotov novac, zadrži proviziju, a ostatak prebaci na nekog trećeg, rođaka ili posrednika. Treći model je da mala firma podigne novac od naplaćene fakture, a da vlasnik ili treće fizičko lice otvori nalog u kripto‑menjačnici, prođe osnovnu verifikaciju i uplati taj novac. Za taj iznos zatim kupuje kriptovalutu, najčešće Tether, zbog relativne stabilnosti njegove vrednosti.

Srpska posla firmi čiji su vlasnici državljani Kine i Mađarske

Na spisku prilično čudnih partnera CCECC-a našle su se i firme čiji su vlasnici državljani Mađarske. U prototip "ljuska" firme savršeno se uklapa The Growth CO LLC, čiji je vlasnik Zoltan Rudolf Horvat 2023. u Srbiji osnovao još dve firme, Falu Haz 78 i Tenger 11. Njemu je, međutim, od novembra 2023. zabranjeno da raspolaže njihovom imovinom.

Kao jaje jajetu na Horvatove firme liče i njihovi "zemljaci i vršnjaci", HEGY 2023 i Folyo 73, koje je iste godine osnovao Peter Karolj Kančar. Pre godinu i po Poreska uprava im je oduzela PIB, a NBS zabranila raspolaganje sredstvima na računima kod banaka. Zanimljivo je i da Horvatove i Kančarove firme imaju istu elektronsku adresu, a zajedničko im je da nijednom nisu objavile redovne godišnje finansijske izveštaje.

Isto važi i za firmu Vladkov, koju je pre tri godine osnovao Vlado Kovačević, a posle samo mesec dana preuzela ju je Kristina Saitović, da bi pre dve godine njen formalno jedini gazda postao makedonski državljanin Daniel Đorđevski. I toj firmi je oduzet PIB i zabranjeno raspolaganje novčanim sredstvima. Bez PIB-a je ostao i TAS COM 011, koji je Goran Tasić samo mesec posle osnivanja preneo na Zorana Kedžića.

Za V Team 040 početak je bio obećavajući, jer je osnovan 2023. i već u prvoj godini je ostvario neto dobit od 139.000 dinara. U 2024. je prihode povećao sa 1,1 na 13,7 miliona, a profit na 926.000 dinara. Vlasnik firme je Miloš Vujačić, koji je mesto direktora u oktobru 2025, kada joj je i blokiran račun, prepustio Milošu Pejičiću, koji je ujedno vlasnik i direktor firme Sunčano zlato. Njena elektronska adresa je westbalkanhidraulik@gmail.com, a iza kompanije West Balkan Hidraulik se nalazi Milan Divljak, optužen 2014. za izvlačenje novca iz Azotare Pančevo, zajedno sa Draganom Đurićem.

Opširnije o ovoj temi čitajte na Radaru.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

železnička stanica novi sad Nesreća na Železničkoj stanici

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.