Litijum u Srbiji: Ekonomska šansa, ekološka katastrofa ili spoljnopolitički adut?

Autor: Glas Amerike

Info

05.12.2024.

07:08 > 07:15

Rudarenje litijuma u Srbiji je važno za EU i Ameriku jer ih oslobađa zavisnosti od Kine, dok građanima Srbije ne donosi značajnu ekonomsku korist i istovremeno predstavlja ekološki rizik.

Litijum u Srbiji: Ekonomska šansa, ekološka katastrofa ili spoljnopolitički adut?

Foto: 021.rs

To je, kako prenosi Glas Amerike, zaključak eksperata iz različitih oblasti koji su govorili na diskusiji vašingtonske Škole za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins.

Na virtuelnoj debati o ekološkim, ekonomskim, društvenim i spoljnopolitičkim aspektima rudarenja litijuma, nije se čuo glas niti predstavnika Vlade Srbije, niti kompanije Rio Tinto. Kako je objasnio moderator debate, predavač na Džons Hopkinsu Edvard Džozef, predstavnici vlade nisu prihvatili poziv da učestvuju u diskusiji, dok je predstavnicima kompanije Rio Tinto poziv upućen kasno, pa nisu mogli da se odazovu.

Zalihe litijuma u Srbiji čine oko 10 odsto od ukupnih globalnih zaliha, ali rudarenje jadarita (koji sadrži i litijum i bor) u području Loznice već godinama uzrokuje kontroverze i pokreće proteste. Vlast je pod pritiskom javnosti obustavila projekat Rio Tinta u januaru 2022, ali je Ustavni sud u julu ove godine proglasio tu odluku vlade neustavnom, i oživeo projekat. To je uzrokovalo novi talas protesta.

U međuvremenu je potpisan i Memorandum o razumevanju sa Nemačkom o kritičnim sirovinama koji predviđa ceo proizvodni lanac - od kopanja litijuma u dolini Jadra do proizvodnje baterija za električna vozila. Rudnik bi, prema ranijim najavama, mogao da počne sa radom 2028, ako Rio Tinto ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Deo javnosti, međutim, insistira na tome da će otvaranje rudnika i deponije rudarskog otpada na mestu gde se nalazi poljoprivredno zemljište sklono plavljenju značiti ekološku katastrofu. Tu tezu podržava i profesor Beogradskog univerziteta u penziji, konsultant Ujedinjenih nacija i geolog Zoran Stevanović.

"Reke Jadar i Korenita plave područje, gde je planiran rudnik i deponija, skoro svake godine. I kada pogledate poziciju rudnika, vidite da je područje ranjivo i na zagađivanje podzmenih voda. A podzemne vode u Mačvi su značajan resurs, to je naš najveći regionalni izvor pijaće vode i za buduće generacije je mnogo značajniji od bilo kog minerala", tvrdi Stevanović.

Iako je Rio Tinto rekao da ima brojna dokumenta o održivosti rudnika, Stevanović upozorava da je problem u praksi, a ne u papirima - jer na terenu nema dovoljno inspektora i kompanije koje zagađuju nisu kažnjene.

Na konstataciju moderatora da je Rio Tinto rekao da će "u Srbiji primenjivati evropske standarde" i sve srpske zakone, Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kaže da su to bajke. Prema njegovim rečima, Srbija je daleko od evropskih standarda, a sa druge strane, ne postoji mogućnost da neko spolja dođe i nadgleda primenu zakona u Srbiji.

Da bi Rio Tinto počeo sa kopanjem, prvo mora da dobije zeleno svetlo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, koje mora da odobri studiju uticaja projekta na životnu sredinu. Popović, međutim, kaže da ne veruje da bi ministarstvo odbilo studiju Rio Tinta.

"Jedna nemačka kompanija u Valjevu je i dalje u procesu odobravanja studije uticaja na životnu sredinu, a onda saznajemo da je objekat čiji se uticaj ispituje - već napravljen. Da li je Ministarstvo zaštite životne sredine nešto stopiralo? Ne."

Šta od toga imaju građani?

Kao argument u korist otvaranja rudnika Rio Tinta, vlast navodi ekonomsku šansu za Srbiju, posebno zbog celog lanca - od rudarenja litijuma, preko prerade, do proizvodnje baterija. Rio Tinto vrednost projekta procenjuje na 2,4 milijarde dolara, kažu da su do sada uložili 600.000 evra, a vlast najavljuje da će biti otvorene desetine hiljada radnih mesta.

Istraživač na Institutu ekonomskih nauka i član opozicionog Zeleno-levog fronta Aleksandar Matković tvrdi suprotno. Kaže da njegova analiza pokazuje da bi projekat doneo samo 2,6 evra po glavi stanovnika Srbije.

Ovaj ekonomista navodi da su investicije u rudarstvo u proteklim godinama porasle, ali je diskutabilan uticaj na životni standard stanovništva. Ukazuje na primer Bora gde je nezaposlenost i dalje visoka - uprkos poslovanju kineskog Ziđina koji je kupio rudnik bakra i zlata.

"Ako već govorimo o velikim ekonomskim prilikama za Srbiju, zašto onda zemlje poput Konga i Južnoafričke Republike nisu postale razvijene i bogate - zato što rudnici to ne donose, niti će doneti to u Srbiji", objašnjava Matković.

Sa druge strane, da bi privukla direktne strane investicije, Srbija investitorima nudi subvencije - zbog čega uzima kredite od MMF-a i Svetske banke, dodatno se zadužuje i povećava svoj deficit, podsetio je Matković. Dodaje i da su finanijske kalkulacije Rio Tinta o profitu "dobar PR, a ne realnost", jer je potražnja za litijumom sada manja nego što se projektovalo.

Geopolitički aspekt

Evropski i američki zvaničnici često stavljaju do znanja koliko je važno rudarenje litijuma u Srbiji u kontekstu smanjenja zavisnosti njihovih zemalja od Kine, koja najviše prerađuje litijum. Aleksandar Matković, međutim, kaže da ta teza deluje nelogično ako se uzme u obzir da je najveći pojedinačni akcionar u kompaniji Rio Tinto kineska državna kompanija Chinalco sa 11 odsto udela. Chinalco je inače 2009. godine pokušavao da preuzme kontrolu nad Rio Tintom koji je bio u dugovima, ali dogovor dve kompanije na kraju nije postignut.

Osim priče o geopolitičkom takmičenju sa Kinom, na Zapadu postoji verovanje da će investicija Rio Tinta vredna 2,4 milijarde dolar Srbiju udaljiti od Kine i Rusije, podseća moderator diskusije Edvard Džozef.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Milan Krstić veruje da će zaustavljanje rastućeg uticaja Rusije i Kine ostati u fokusu i nove administracije Donalda Trampa, posebno u oblastima energetike i sirovina.

SAD i Srbija su pre nekoliko meseci potpisale sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, i to je prvi strateški sporazum između dve zemlje ikad.

"SAD ovu oblast percipiraju kao nešto što Srbiju može da približi Zapadu. Kada je reč o EU, najvažnijem akteru, ona cilja da uspostavi stratešku autonomiju u oblasti sirovina", kaže profesor FPN i dodaje da će dalji razvoj situacije zavisiti od razvoja unutrašnje situacije u Nemačkoj i od toga kakva će konkretno biti Trampova politika.

U ovom trenutku, kaže Krstić, Srbija ima tri izbora kada je reč o otvaranju rudnika Rio Tinta.

"Prvo, da obustavi projekat makar u ovom momentu, uzimajući u obzir sve izazove. Drugo je da pokuša da ispregovara projekat i minimizuje potencijalne štetne uticaje, ali istovremeno da ga koristi kao adut u drugim spoljnopolitilčkim stvarima. Recimo, da dobije veću pažnju EU kada je reč o Srbima na Kosovu, ili o dijalogu. I treći pristup je da ovo iskoristi za EU, kako bi EU ignorisala unutrašnje probleme u Srbiji - eroziju demokratije, ljudskih prava, porast korupcije. Plašim se da je ova treća opcija i najverovatnija, ali je najgora za građane Srbije".

A građani već godinama izlaze na masovne proteste u nekoliko gradova i traže da se zabrani rudarenje litijuma i bora na teritoriji Srbije - što je zakonski predlog koji je parlament odbacio.

Jedna od aktivistkinja lokalnog pokreta "Marš sa Drine", glumica Bojana Novaković, rekla je da su protesti autentični, da su se formirali bez lidera i da ne dobijaju novac ni iz Rusije, ni sa Zapada.

Ona je istakla da, bez obzira na geopolitički pritisak koji dolazi sa Zapada i prilike koje vladaju u EU, "važno je zapamtiti da lokalno stanovništvo uvek ima pravo da kaže NE rudniku".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Neće kopati

05.12.2024 • 20:57

Kolonija

Ekološka katastrofa svakako, tako da nadam se da ćemo se izboriti.
A nadam se i da će deca smisliti poslove koji nas mogu izvući, kao što su u jednom momentu programeri.

3 1 +2
Kosovo i Rio Tinto

05.12.2024 • 12:09

Proteste protiv Vučića, Rio Tinta, pada nadstrešice organizovati samo u Beogradu, tu je najviše ljudi i toga se on plaši.
I mora da se zna da mirni protesti ne ruše režim, i mora da se zna da je Vučić prevario glasače oko Rio Tinta i da nema legitimitet, a da posle pada nadstrešice njegova izgradnja nema legitimitet, da mora da podnese ostavku i da nova vlast proveri inspekciski i bezbednosno svu Vučićevu izgradnju.
Protesti u BG ruše režim !

6 9 -3
Loznicanin

05.12.2024 • 09:35

Svi u glas

Ajmo strucnjaci da matramo "neces kopati" i sigurno ce da kazu "vazi, necemo". Kada pravite ovako nepristrasne analize, pozovite i nekog rudara da vam se pridruzi. A sta, nece niko iz struke? Steta, bas vas je krenulo, evo cela Srbija ce da pobaca telefone sa Li baterijom. A sta, nece? Ova cela igranka veze nema s mozgom. Ko u klin, ko u plocu. A resice se tako sto ce na kraju svi morati da sednu i pricaju van medija i drustvenih mreza, i nikako drugacije ili ce da izbije gradjanski rat. Trece nema.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.