Pritisak vlasti na Univerzitet: Od besparice, preko "krompira" do šikaniranja
Krenulo je verbalnim pretnjama, bušenjem guma, "krompirom" umesto plate, pravljenjem spiskova neposlušnih, napada nožem i privođenja, do zastrašivanja da je akademska godina pod znakom pitanja.
Foto: 021.rs
Napadi i blaćenje univerzitetskih profesora, lomljenje vilica, nasrtaji automobilom, pozivi na hapšenje rektora beogradskog univerziteta Vladana Đokića i napad nožem na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, sve se to dešava u državi u kojoj 12-godišnja vlast po svaku cenu želi da stane na put studentskom buntu i okonča blokade fakulteta.
Sagovornici nedeljnika Vreme veruju da to neće zaustaviti pobunu i da su to "očajni, necivilizacijski pokušaj vlasti da stvari vrati u predmoderno doba".
"Ovo su načini na koji vlast poslednjih nedelja pokušava da se izbori sa odvažnim rektorima, dekanima, profesorima i, pre svih, njihovim studentima koji blokiraju fakultete gotovo punih pet meseci", saglasni su u oceni.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu Zoran Dimić kaže da su pretnje, međutim, očekivane.
"Nažalost, moram tako da kažem, s obzirom na sve što je vlast do sada radila. Bilo je za očekivati da proba da izvrši dodatni pritisak na profesore, verovatno misleći da oni mogu da utiču na studente kako bi obustavili blokade. Mislim da je to očajnički pokušaj", kaže Dimić.
Uprkos svim prtiscima, profesor Dimić veruje da namera vlasti da obustavi blokade - neće uspeti.
"Očigledno je da je ovaj zamah bunta dostigao takve razmere da to više nije moguće ugasiti", kaže Dimić.
On, međutim, ističe da je problem to što taj bunt nije obuhvatio sve delove društva.
"To je ključni problem sadašnje situacije. Uključili su se đaci srednjih škola, studenti, nastavnici u školama, profesori fakulteta i tu i tamo još neke grupe, videli smo advokate, poljoprivrednike, ali bojim se da bez uključivanja i svih ostalih delova društva i sindikata, nećemo doći do cilja, a to je ostvarenje studentskih zahteva. Možda su građanski zborovi put da se zahvate i svi ostali delovi društva kako bi se izvršio dodatni pritisak na vlast. Bojim se da bez tog dodatnog pritiska vlast neće shvatiti da nije u stanju da kontroliše krizu", kaže on.
I nije tu problem samo univerzitet, već i društvo koje se vraća u pretpolitičko, predgrađansko stanje.
"To na jedan očigledan način pokazuje koja je priroda ove vlasti, da ona uopšte ne brine o civilizacijskim tekovinama, o prirodi republikanizma, građanskog društva, pa i univerziteta, već brine samo o vlastitom interesu", kaže Dimić.
Dragan Prole podseća na drastične slučajeve pritiska na profesore univerziteta poznate kroz istoriju.
"Najdrastičniji slučajevi vezani su za najjače zemlje. Postoji Mekartijeva era u Sjedinjenim Državama, bastionu demokratije, gde su svi levo orijentisani profesori bukvalno otpušteni sa fakulteta, da bi se uvela vrsta kvazifilozofije koja se zove analitička filozofija, koja je potpuno benigna i neinteresantna prosečnom čoveku, koja je u Beogradu u povoju", podseća on.
Na istoku su stvari bile još teže po one koji se nisu saglašavali sa vladajućim matricama.
"U Kini ili Sovjetskom Savezu imali smo slučajeva koji su dramatičniji. U SAD su dobijali otkaze, a ovamo su dobili gulage", kaže Prole.
Vraćanje univerziteta u srednji vek
Donelo je Ministarstvo prosvete u tehničkom mandatu nedavno uredbu o broju časova nastave i naučno-istraživačkog rada. Umesto 20 sati nastave i isto toliko naučno-istraživačkog rada, nova uredba predviđa 35 sati nastave i svega pet sati naučno-istraživačkog rada nedeljno.
Ovakav potez profesor Dimić komentariše kao “vraćanje univerziteta u predmoderno doba”.
"Ja sam doktorirao na ideji univerziteta. Do suštinske promote između nastave i istraživanja došlo je polovinom 19. veka upravo zato što je univerzitetska nastava zapala u krizu, postala je dosadna zato što su profesori predavali na osnovu starih udžbenika od kojih su neki bili još iz srednjeg veka. Do promene polovinom 19. veka u Nemačkoj došlo je upravo zbog toga da bi fakulteti i univerziteti izašli iz krize i da bi nastava, odnosno predmeti, postali zanimljivi studentima", objašnjava Dimić.
Doneta je tada, kaže on, odluka da profesori drže predavanja na osnovu istraživanja koja sami sprovode i to je fakultete učinilo aktuelnim. Ne samo da je nastava postala zanimljiva za studente, već su se fakulteti integrisali u potrebe društva za napretkom, za naukom, potrebe privrede za napretkom i potrebe državne administracije za kompetentnim kadrovima.
"Ovo je vraćanje univerziteta u predmoderno stanje. Oni (vladajuća struktura) nas vraćaju u srednjovekovni univerzitetski set“, zaključuje Dimić. „To je potpuno necivilizacijski i oni očigledno ne razumeju šta rade", istakao je.
Koje su granice pritiska?
Njegov kolega sa istog fakulteta u Novom Sadu Dragan Prole kaže da pritisak trpi svako ko pruža otpor.
"Kultura demokratskog dijaloga je strana reč u ovoj zemlji i svako ko pruži bilo kakav glas i prozbori na način koji nije blizak vladajućoj eliti, biva pod pritiskom i nastoji se uterati u nekakvu vladajuću matricu", kaže Prole.
Ovo, međutim, nije ni prvi, niti najdrastičniji slučaj pritska na univerzitet poznat iz kulturne istorije, ne samo u Srbiji, već i globalno.
"Ne treba biti s te strane naivan i očekivati da će nastavnici na univerzitetu imati mandarinsku poziciju. Izvesna vrsta pritiska je i očekivana i legitimna, postavlja se jedino pitanje koje su granice pritisaka. Jedno su vređanja, verbalni sudovi, a drugo kada to pređe u fizičko nasilje. Mi, sa druge strane, nemamo drugi jezik nego da odbacimo svaku vrstu nasilja i da pokušamo da stvari vratimo u normalne tokove", kaže Prole.
Hoće li "krompir" umesto plate zaustaviti blokade?
U očajničkom pokušaju zaustavljanja blokada, država je profesorima univerziteta uskratila zarade, te su, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dobili "krompir".
Sagovornici Vremena kažu da će sigurno određeni broj profesora popustiti pod tim pritiskom.
"Verujem da će neki broj kolega popustiti zbog zarade. Imam razumevanje za ljude koji imaju probleme, koji su u kreditima, imaju malu decu, često supružnici rade na fakultetima. Ja verujem da će mali broj ljudi pod tim teretom da počne drugačije da misli. Ipak, mislim da su razmere bunta i krize toliko velike da nema povratka na staro", kaže profesor Dimić.
On dodaje da nema konkretan dokaz za to da profesori neće popustiti, ali zaključuje na osnovu razgovora sa kolegama.
"Ja mogu samo da naslućujem na osnovu raspoloženja koje vlada među profesorima na univerzitetima, mislim da je nemoguće da se bunt slomi. Nemoguće je da se odluka o blokadi promeni", kaže on.
Dragan Prole se nada da profesori neće popustiti, jer je cilj za koji se bore plemenit, u opštem interesu i u interesu cele države.
Ipak, svedoči i drugačijim mišljenjima.
"To je ono što svakome treba da da snagu. Ono što mene lično poražava je da su neki čim ne dobiju jedan deo plate odmah spremni da promene tabak i način razmišljanja. Meni je to strano, jer su se naši preci žrtvovali za svoju zemlju daleko više od jednog dela plate", priča Prole.
Šikaniranje profesora
U pokušaju gušenja krize, vlast se služi različitim metodama.
Tako su pod višeslojnim, višemesečnim pritiscima mnogi učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama bili primorani da se vrate u učionice i prekinu blokade i štrajkove. Predstavnici vlasti i režimskii mediji na njih su se ostrvili kao da čine jeres, a sada su prešli na univerzitetske profesore.
Primera radi, u srednjem veku za optužene za veštičarenje i jeres korišćen je veštičji jarac. Žrtva je stavljana na vrh sprave, što je dovodilo do prodiranja u meso i trajnog oštećenja genitalija. Često su noge žrtve opterećivali tegovima, a ispod su stavljali žar ili vatru ne bi li priznali bogohuljenje.
Ovakav odnos prema neistomišljenicima nije, naravno, uporediv sa današnjim metodama, ali je činjenica da se državne insitucije zloupotrebljavaju za nezokonito podrvrgavanje torturi ljudi koji dižu glas protiv nepravde.
Hitno je, recimo, u policiji bila saslušana dekanka Ekonomskog fakulteta Žakline Sojanović, u Nišu je posle višednevnih javnih prozivki fizički napadnuta dekanka Natalija Jovanović, nad rektorom Vladanom Đokićem se svakodnevno u režimskim tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom verbalno iživljava svakojaka fukara ... Predsednik Republike govori o "kriminalnom profesorskom klanu".
Sve to profesor Dimić opisuje kao "duhovnu i mentalnu torturu" i kaže da je jezivo što se to radi.
"Takva praksa prema univerzitetima, pogotovo na tlu Evrope, davno je napuštena. Budući da je pre nekih 200 godina došlo do radikalne promene u prirodi univerziteta, u prirodi univerzitetske nastave, univerziteti su se potpuno integrisali u demokratsko društvo i postali deo građanske kulture, deo građanskog društva. Ova parksa kojom vrše nasilje, ne samo mentalno i duhovno, nego nažalost, pokazalo se, i fizičko, nad ljudima koji su deo univerziteta, je necivilizacijska, to je vraćanje društva unazad", kaže on.
I nije tu problem samo univerzitet, već i društvo koje se vraća u pretpolitičko, predgrađansko stanje.
"To na jedan očigledan način pokazuje koja je priroda ove vlasti, da ona uopšte ne brine o civilizacijskim tekovinama, o prirodi republikanizma, građanskog društva, pa i univerziteta, već brine samo o vlastitom interesu", kaže Dimić.
Dragan Prole podseća na drastične slučajeve pritiska na profesore univerziteta poznate kroz istoriju.
"Najdrastičniji slučajevi vezani su za najjače zemlje. Postoji Mekartijeva era u Sjedinjenim Državama, bastionu demokratije, gde su svi levo orijentisani profesori bukvalno otpušteni sa fakulteta, da bi se uvela vrsta kvazifilozofije koja se zove analitička filozofija, koja je potpuno benigna i neinteresantna prosečnom čoveku, koja je u Beogradu u povoju", napominje profesor.
Na istoku su stvari bile još teže po one koji se nisu saglašavali sa vladajućim matricama.
"U Kini ili Sovjetskom Savezu imali smo slučajeva koji su dramatičniji. U SAD su dobijali otkaze, a ovamo su dobili gulage", kaže Prole.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šta piše nemačka štampa o Vučićevoj ostavci: "Neki citat"
28.09.2026.•
0
Ostavku predsednika Srbije nemački mediji propratili su kratkim, agencijskim vestima. Ukazuju da je do toga došlo nakon protesta, kao i da je Vučiću sada otvoren put ka kandidaturi za mesto premijera.
Čitaku izabrana za potpredsednicu Skupštine Kosova
28.09.2026.•
0
Vljora Čitaku iz Demokratske partije Kosova izabrana je za potpredsednicu Skupštine Kosova, preneo je Radio Kim.
VIDEO: Vučić dao ostavku, pa "postao" konobar
28.09.2026.•
0
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je predizbornu kampanju, a u sklopu koje SNS objavljuje i promotivne snimke na društvenim mrežama. U najnovijem Vučić je predstavljen kao konobar.
Deo radnika RTS-a o rekordnom Dnevniku: Oda odlazećem predsedniku
28.09.2026.•
0
Grupa zaposlenih na RTS-u "Naš protest" objavila je da je sinoćni Dnevnik 2 javnog servisa trajao rekordnih 86 minuta, a da je od toga 63 bilo posvećeno ostavci Aleksandra Vučića.
Boris Tadić uporedio svoj i Vučićev mandat: "On je briljantni politički lopov"
28.09.2026.•
4
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić uporedio je svoj mandat sa mandatom Aleksandra Vučića i prokomentarisao godine koje su obojica proveli u Predsedništvu.
Crnogorska partija: Nedopustivo da se nečije crnogorsko poreklo pretvara u političku optužnicu
28.09.2026.•
0
Crnogorska partija osuđuje, kako je navela, "anticrnogorski i diskriminatorski narativ" koji je po objavljivanju Studentske liste i njenog prvog kandidata Ilije Srdanovića postao izraženiji u delu medija bliskih vlasti.
Sačekuša "fanova" Ratka Mladića: Pretučen navijač Partizana posle utakmice
28.09.2026.•
7
Navijač Partizana Nikola Jovanović teško je povređen kada ga je grupa ljudi u crnom pretukla ispred beogradske Arene posle utakmice Evrolige.
Šta Vučićeva ostavka menja u predizbornoj trci?
28.09.2026.•
6
I nakon što je Aleksandar Vučić podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, predizborna kampanja se nastavlja. Ono što se menja je samo to što će on sada u njoj učestvovati kao "običan građanin".
Redar "Ćacilenda" mislio da je novinarka Insajdera "nosila eksploziv": Izneta odbrana na suđenju
28.09.2026.•
15
Jelenko Pijevac koji je optužen za napad na novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu negirao krivicu.
Privremeno zaustavljen tender za nove tramvaje u Beogradu: Na čekanju posao vredan 40 milijardi
28.09.2026.•
0
Tender za nabavku novih 85 tramvaja za GSP "Beograd" privremeno je suspendovan zbog podnetog zahteva za zaštitu prava od strane turskog ponuđača, saznaje sindikat "Centar" - GSP "Beograd".
Ekspo 2027 izabrao partnera za upravljanje i primopredaju paviljona i prostora kompleksa
28.09.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 završila je postupak nabavke za upravljanje primopredajom paviljona, javnih i servisnih prostora Ekspo kompleksa i zaključila okvirni sporazum sa kompanijom PLAN1ST iz Beograda.
Slučaj Informer: Šta se desilo u REM-u?
28.09.2026.•
34
Televizija Informera neće biti obuhvaćena monitoringom izborne kampanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Rok za subvencije za kupovinu električnih vozila produžen do 1. decembra
28.09.2026.•
0
Rok za podnošenje zahteva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila koji je bio do 30. septembra, produžen je do 1. decembra, objavljeno je u Službenom glasniku.
VJT u Beogradu: Povlačenje donacije ambasade SAD-a nastavak pritisaka Zagorke Dolovac
28.09.2026.•
17
Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenjuje da je odluka Ambasade SAD da povuče svoju donaciju "nastavak nezadovoljstva i pritisaka" vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac na VJT nakon izbora za Visoki savet tužilaštva.
REM: Bez monitoringa Informera tokom izborne kampanje
28.09.2026.•
10
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije danas postigao dogovor o proširenju spiska medija koji će biti uključeni u monitoring predizborne kampanje.
Na gradilištu u Beogradu pronađena avio-bomba, biće uništena u nedelju
28.09.2026.•
0
Na gradilištu u Beogradu, u Poenkareovoj ulici, prilikom građevinskih radova, pronađena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma.
.jpg "Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu")
Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu
28.09.2026.•
11
Pokret Kreni-promeni upozorava da im pristižu nova svedočenja građana iz inostranstva da nakon podnošenja zahteva za glasanje van zemlje ne dobijaju odgovore, potvrde o prijemu dokumentacije ili neophodne informacije.
PSG o aboliciji aktivista: Nije milost, već paničan izlazak iz lažnog procesa
28.09.2026.•
3
Iz Pokreta slobodnih građana naveli su da odluka Aleksandra Vučića da abolira 12 novosadskih aktivista, uključujući i bivše članove PSG-a, "nije čin milosti već paničan izazak iz lažnog procesa".
Komentari 8
Novosadjanka
Realan
Стева Ланчушки
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar