Pritisak vlasti na Univerzitet: Od besparice, preko "krompira" do šikaniranja
Krenulo je verbalnim pretnjama, bušenjem guma, "krompirom" umesto plate, pravljenjem spiskova neposlušnih, napada nožem i privođenja, do zastrašivanja da je akademska godina pod znakom pitanja.
Foto: 021.rs
Napadi i blaćenje univerzitetskih profesora, lomljenje vilica, nasrtaji automobilom, pozivi na hapšenje rektora beogradskog univerziteta Vladana Đokića i napad nožem na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović, sve se to dešava u državi u kojoj 12-godišnja vlast po svaku cenu želi da stane na put studentskom buntu i okonča blokade fakulteta.
Sagovornici nedeljnika Vreme veruju da to neće zaustaviti pobunu i da su to "očajni, necivilizacijski pokušaj vlasti da stvari vrati u predmoderno doba".
"Ovo su načini na koji vlast poslednjih nedelja pokušava da se izbori sa odvažnim rektorima, dekanima, profesorima i, pre svih, njihovim studentima koji blokiraju fakultete gotovo punih pet meseci", saglasni su u oceni.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu Zoran Dimić kaže da su pretnje, međutim, očekivane.
"Nažalost, moram tako da kažem, s obzirom na sve što je vlast do sada radila. Bilo je za očekivati da proba da izvrši dodatni pritisak na profesore, verovatno misleći da oni mogu da utiču na studente kako bi obustavili blokade. Mislim da je to očajnički pokušaj", kaže Dimić.
Uprkos svim prtiscima, profesor Dimić veruje da namera vlasti da obustavi blokade - neće uspeti.
"Očigledno je da je ovaj zamah bunta dostigao takve razmere da to više nije moguće ugasiti", kaže Dimić.
On, međutim, ističe da je problem to što taj bunt nije obuhvatio sve delove društva.
"To je ključni problem sadašnje situacije. Uključili su se đaci srednjih škola, studenti, nastavnici u školama, profesori fakulteta i tu i tamo još neke grupe, videli smo advokate, poljoprivrednike, ali bojim se da bez uključivanja i svih ostalih delova društva i sindikata, nećemo doći do cilja, a to je ostvarenje studentskih zahteva. Možda su građanski zborovi put da se zahvate i svi ostali delovi društva kako bi se izvršio dodatni pritisak na vlast. Bojim se da bez tog dodatnog pritiska vlast neće shvatiti da nije u stanju da kontroliše krizu", kaže on.
I nije tu problem samo univerzitet, već i društvo koje se vraća u pretpolitičko, predgrađansko stanje.
"To na jedan očigledan način pokazuje koja je priroda ove vlasti, da ona uopšte ne brine o civilizacijskim tekovinama, o prirodi republikanizma, građanskog društva, pa i univerziteta, već brine samo o vlastitom interesu", kaže Dimić.
Dragan Prole podseća na drastične slučajeve pritiska na profesore univerziteta poznate kroz istoriju.
"Najdrastičniji slučajevi vezani su za najjače zemlje. Postoji Mekartijeva era u Sjedinjenim Državama, bastionu demokratije, gde su svi levo orijentisani profesori bukvalno otpušteni sa fakulteta, da bi se uvela vrsta kvazifilozofije koja se zove analitička filozofija, koja je potpuno benigna i neinteresantna prosečnom čoveku, koja je u Beogradu u povoju", podseća on.
Na istoku su stvari bile još teže po one koji se nisu saglašavali sa vladajućim matricama.
"U Kini ili Sovjetskom Savezu imali smo slučajeva koji su dramatičniji. U SAD su dobijali otkaze, a ovamo su dobili gulage", kaže Prole.
Vraćanje univerziteta u srednji vek
Donelo je Ministarstvo prosvete u tehničkom mandatu nedavno uredbu o broju časova nastave i naučno-istraživačkog rada. Umesto 20 sati nastave i isto toliko naučno-istraživačkog rada, nova uredba predviđa 35 sati nastave i svega pet sati naučno-istraživačkog rada nedeljno.
Ovakav potez profesor Dimić komentariše kao “vraćanje univerziteta u predmoderno doba”.
"Ja sam doktorirao na ideji univerziteta. Do suštinske promote između nastave i istraživanja došlo je polovinom 19. veka upravo zato što je univerzitetska nastava zapala u krizu, postala je dosadna zato što su profesori predavali na osnovu starih udžbenika od kojih su neki bili još iz srednjeg veka. Do promene polovinom 19. veka u Nemačkoj došlo je upravo zbog toga da bi fakulteti i univerziteti izašli iz krize i da bi nastava, odnosno predmeti, postali zanimljivi studentima", objašnjava Dimić.
Doneta je tada, kaže on, odluka da profesori drže predavanja na osnovu istraživanja koja sami sprovode i to je fakultete učinilo aktuelnim. Ne samo da je nastava postala zanimljiva za studente, već su se fakulteti integrisali u potrebe društva za napretkom, za naukom, potrebe privrede za napretkom i potrebe državne administracije za kompetentnim kadrovima.
"Ovo je vraćanje univerziteta u predmoderno stanje. Oni (vladajuća struktura) nas vraćaju u srednjovekovni univerzitetski set“, zaključuje Dimić. „To je potpuno necivilizacijski i oni očigledno ne razumeju šta rade", istakao je.
Koje su granice pritiska?
Njegov kolega sa istog fakulteta u Novom Sadu Dragan Prole kaže da pritisak trpi svako ko pruža otpor.
"Kultura demokratskog dijaloga je strana reč u ovoj zemlji i svako ko pruži bilo kakav glas i prozbori na način koji nije blizak vladajućoj eliti, biva pod pritiskom i nastoji se uterati u nekakvu vladajuću matricu", kaže Prole.
Ovo, međutim, nije ni prvi, niti najdrastičniji slučaj pritska na univerzitet poznat iz kulturne istorije, ne samo u Srbiji, već i globalno.
"Ne treba biti s te strane naivan i očekivati da će nastavnici na univerzitetu imati mandarinsku poziciju. Izvesna vrsta pritiska je i očekivana i legitimna, postavlja se jedino pitanje koje su granice pritisaka. Jedno su vređanja, verbalni sudovi, a drugo kada to pređe u fizičko nasilje. Mi, sa druge strane, nemamo drugi jezik nego da odbacimo svaku vrstu nasilja i da pokušamo da stvari vratimo u normalne tokove", kaže Prole.
Hoće li "krompir" umesto plate zaustaviti blokade?
U očajničkom pokušaju zaustavljanja blokada, država je profesorima univerziteta uskratila zarade, te su, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dobili "krompir".
Sagovornici Vremena kažu da će sigurno određeni broj profesora popustiti pod tim pritiskom.
"Verujem da će neki broj kolega popustiti zbog zarade. Imam razumevanje za ljude koji imaju probleme, koji su u kreditima, imaju malu decu, često supružnici rade na fakultetima. Ja verujem da će mali broj ljudi pod tim teretom da počne drugačije da misli. Ipak, mislim da su razmere bunta i krize toliko velike da nema povratka na staro", kaže profesor Dimić.
On dodaje da nema konkretan dokaz za to da profesori neće popustiti, ali zaključuje na osnovu razgovora sa kolegama.
"Ja mogu samo da naslućujem na osnovu raspoloženja koje vlada među profesorima na univerzitetima, mislim da je nemoguće da se bunt slomi. Nemoguće je da se odluka o blokadi promeni", kaže on.
Dragan Prole se nada da profesori neće popustiti, jer je cilj za koji se bore plemenit, u opštem interesu i u interesu cele države.
Ipak, svedoči i drugačijim mišljenjima.
"To je ono što svakome treba da da snagu. Ono što mene lično poražava je da su neki čim ne dobiju jedan deo plate odmah spremni da promene tabak i način razmišljanja. Meni je to strano, jer su se naši preci žrtvovali za svoju zemlju daleko više od jednog dela plate", priča Prole.
Šikaniranje profesora
U pokušaju gušenja krize, vlast se služi različitim metodama.
Tako su pod višeslojnim, višemesečnim pritiscima mnogi učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama bili primorani da se vrate u učionice i prekinu blokade i štrajkove. Predstavnici vlasti i režimskii mediji na njih su se ostrvili kao da čine jeres, a sada su prešli na univerzitetske profesore.
Primera radi, u srednjem veku za optužene za veštičarenje i jeres korišćen je veštičji jarac. Žrtva je stavljana na vrh sprave, što je dovodilo do prodiranja u meso i trajnog oštećenja genitalija. Često su noge žrtve opterećivali tegovima, a ispod su stavljali žar ili vatru ne bi li priznali bogohuljenje.
Ovakav odnos prema neistomišljenicima nije, naravno, uporediv sa današnjim metodama, ali je činjenica da se državne insitucije zloupotrebljavaju za nezokonito podrvrgavanje torturi ljudi koji dižu glas protiv nepravde.
Hitno je, recimo, u policiji bila saslušana dekanka Ekonomskog fakulteta Žakline Sojanović, u Nišu je posle višednevnih javnih prozivki fizički napadnuta dekanka Natalija Jovanović, nad rektorom Vladanom Đokićem se svakodnevno u režimskim tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom verbalno iživljava svakojaka fukara ... Predsednik Republike govori o "kriminalnom profesorskom klanu".
Sve to profesor Dimić opisuje kao "duhovnu i mentalnu torturu" i kaže da je jezivo što se to radi.
"Takva praksa prema univerzitetima, pogotovo na tlu Evrope, davno je napuštena. Budući da je pre nekih 200 godina došlo do radikalne promene u prirodi univerziteta, u prirodi univerzitetske nastave, univerziteti su se potpuno integrisali u demokratsko društvo i postali deo građanske kulture, deo građanskog društva. Ova parksa kojom vrše nasilje, ne samo mentalno i duhovno, nego nažalost, pokazalo se, i fizičko, nad ljudima koji su deo univerziteta, je necivilizacijska, to je vraćanje društva unazad", kaže on.
I nije tu problem samo univerzitet, već i društvo koje se vraća u pretpolitičko, predgrađansko stanje.
"To na jedan očigledan način pokazuje koja je priroda ove vlasti, da ona uopšte ne brine o civilizacijskim tekovinama, o prirodi republikanizma, građanskog društva, pa i univerziteta, već brine samo o vlastitom interesu", kaže Dimić.
Dragan Prole podseća na drastične slučajeve pritiska na profesore univerziteta poznate kroz istoriju.
"Najdrastičniji slučajevi vezani su za najjače zemlje. Postoji Mekartijeva era u Sjedinjenim Državama, bastionu demokratije, gde su svi levo orijentisani profesori bukvalno otpušteni sa fakulteta, da bi se uvela vrsta kvazifilozofije koja se zove analitička filozofija, koja je potpuno benigna i neinteresantna prosečnom čoveku, koja je u Beogradu u povoju", napominje profesor.
Na istoku su stvari bile još teže po one koji se nisu saglašavali sa vladajućim matricama.
"U Kini ili Sovjetskom Savezu imali smo slučajeva koji su dramatičniji. U SAD su dobijali otkaze, a ovamo su dobili gulage", kaže Prole.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pomoćnik direktora policije: Ne koristimo silu, već sredstva prinude - i to minimalno
06.07.2025.•
0
Pomoćnik direktora policije Dejan Luković izjavio je da je u toku jučerašneg dana i tokom noći bilo ukupno 89 neprijavljenih javnih okupljanja na području Srbije, od čega je 15 okupljanja bilo na području Beograda.
Danas skup podrške lekaru koji je uhapšen dok je pružao pomoć na protestu u Beogradu
06.07.2025.•
0
Zbor zdravstvenih radnika Srbije najavio je za večeras skup podrške anesteziologu Vladimiru Stefanoviću, koji je uhapšen tokom vidovdanskog protesta u Beogradu dok je pružao medicinsku pomoć.
Trojica uhapšena zbog sumnje da su napala policajce tokom protesta ispred prostorija SNS u Čačku
06.07.2025.•
0
Trojica demonstranata iz Čačka uhapšena su zbog sumnje da su napala policajce na protestu koji je pre tri dana održan ispred prostorija Srpske napredne stranke u tom gradu.
Paunović: Branko Ružić sigurno nikada ne bi bio toliko glup da bude na listi blokadera
06.07.2025.•
0
Potpredsednica Glavnog odbora SPS-a Snežana Paunović izjavila je da je uverena da Branko Ružić nikada ne bi ispao toliko politički nepismen da pristane da bude na listi blokadera.
Policija protekle noći legitimisala skoro 400 ljudi, a privela njih 13
06.07.2025.•
0
Policija je tokom prethodne noći legitimisala ukupno 386 osoba, saopštio je MUP.
Sme li policija da odbije naređenje starešina: Šta kažu propisi postupanja službenika MUP-a
06.07.2025.•
8
Svaki službenik Ministarstva unutrašnjih poslova ima pravo, čak i obavezu, da odbije naređenje svog prepostavljenog, ukoliko je ono nezakonito, iako se u praksi to retko događa.
Ministar pravde Vujić: Ne mogu da se dozvole blokiranja sudova, to podseća na dešavanja iz 1945.
06.07.2025.•
10
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da "ulica ne može da sudi i presuđuje", napomenuvši da ne mogu da se dozvole nikakva blokiranja sudova, kao i da to podseća na dešavanja iz 1945. godine.
I ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uverava: "Put Pakovraće-Požega je bezbedan"
06.07.2025.•
9
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je je nova deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege bezbedna.
Stanković: Ne dam ni pedalj prosvetnog sistema blokaderima
06.07.2025.•
58
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je nadoknada nastave počela na svakom fakultetu, prema dinamici koju definiše pojedinačna akademska ustanova.
Put Požega-Pakovraće od podne će biti otvoren za sva vozila: Vučić tvrdi da je bezbedan
06.07.2025.•
23
Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege biće potpuno otvorena za saobraćaj danas u 12 časova.
Spasioci iz Niša spasili povređenu turistkinju
06.07.2025.•
0
Spasioci Gorske službe spasavanja iz stanice Niš spasili su turistikinju koja se povredila na stazi za hajking.
EDS omogućio i korisnicima ajfona da sami očitaju i prijave stanje na strujomeru
06.07.2025.•
15
Aplikacija Elektrodistribucije Srbije dostupna je i za IOS operativni sistem tako da i vlasnici ajfona mogu da prijave stanje brojila od 1. do 6. dana u mesecu.
Ćosić: Suše će biti do kraja septembra - cene će biti visoke
06.07.2025.•
3
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić ocenila je da će suše ove godine morati da se proglase elementarnim nepogodama, jer će se period suša i visokih temperatura zadržati do kraja septembra.
Akademik Saičić: Policija je od zaštitnika građana postala neprijatelj naroda
06.07.2025.•
7
Redovni član Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Radomir Saičić izjavio je da brutalni napadi policije na studente ukazuju da je ta služba od zaštitnika građana postala neprijatelj naroda.
Da li je sad pravo vreme da studenti naprave svoju partiju?
06.07.2025.•
23
Iako studentski pokret već ima unutrašnju strukturu, kao i procedure za donošenje odluka, diskusiju i slično, moguće je govoriti o reorganizaciji te strukture u budućnosti.
Pokušavaju od 15. aprila: Propao i 42. pokušaj konstituisanja Skupštine Kosova
05.07.2025.•
1
Poslanici Skupštine Kosova ni u 42. pokušaju nisu večeras izabrali predsednika tog tela, pošto je za formiranje izborne komisije glasao samo 31 poslanik, od ukupno 120.
VIDEO: Priveden profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
05.07.2025.•
0
Profesor sa odeljenja klasičnih nauka Boris Pendelj, priveden je na Savskom vencu, saopštili su studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu.
VIDEO Blokade u Srbiji: Zaustavljen saobraćaj u Zemunu, jake policijske snage na Autokomandi
05.07.2025.•
0
Protestima i građanskom neposlušnošću studenti i građani traže oslobađanje nezakonito uhapšenih na protestu 28. juna, raspisivanje vanrednih izbora i uklanjanje šatora kod Skupštine i u Pionirskom parku.
U Raški gimnazijalca tukao policajac, maturanti protestuju
05.07.2025.•
0
Učenici Gimnazije u Raški koji su držali u blokadi tu srednju školu, saopštili su da je jednog maturanta prošle noći "brutalno pretukao" policajac M.M. iz Policijske stanice u Raški.
U rudniku Lece rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, državni organi ne reaguju
05.07.2025.•
4
U rudniku Lece kod Medveđe, rudari štrajkuju glađu zbog otkaza, a državni organi i nadležna ministarstva ne reaguju.
Komentari 8
Novosadjanka
Realan
Стева Ланчушки
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar