Da nam živi rad(nik): Prvi maj u raljama prekarijata

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

01.05.2025.

10:00 > 09:30

Studenti u Srbiji više puta su pozvali na generalni štrajk, ali njihovi pozivi uglavnom su prolazili bez odgovora sa druge strane.

Da nam živi rad(nik): Prvi maj u raljama prekarijata

Foto: 021.rs

Razlozi za to su brojni i uključuju višedecenijsko uništavanje položaja i dostojanstva radnika i radnica, Zakon o radu koji ne odgovara potrebama zaposlenih već poslodavaca, kao i kontrola sindikata od strane vladajućih struktura u državi.

Osim toga, prema nekim procenama, čak 20 odsto zaposlenih u Srbiji, odnosno skoro 450 hiljada ljudi zaposleno je na nestandardne načine, odnosno preko ugovora koji im ne garantuju zaštitu od otkaza, mobinga, pa ni bezbednost na radu.

Reč je o šest tipova nestandardnog rada: rad na određeno, agencijski rad, privremeni i povremeni rad i sezonski rad. Ovo se naziva i prekarni rad jer ga karakterišu slaba ili čak nepostojeća zaštita u slučaju gubitka posla i ograničen pristup socijalnoj zaštiti i pravima iz radnog odnosa.

Prekarni rad prisutan je u svim privrednim granama i sektorima - od obrazovanja pa do građevinarstva.

Šta ako se razbolim? Šta ako se povredim? Šta ako poželim dete?

Da država sama ne poštuje svoje zakone pokazuje i slučaj javnih medijskih servisa.

Ivana* radi na Radio-televiziji Vojvodine od 2021. godine. Prvo je bila zaposlena godinu dana na određeno, a potom još jednu godinu isto tako. Onda je bila angažovana kao zamenica radnice na trudničkom bolovanju, a potom na osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima.

"PP ugovor na RTV-u, kako moj tako i svačiji, traje 120 dana i znači da nemam plaćen godišnji odmor, pravo na bolovanje, trudničko odsustvo, putne troškove, nismo plaćeni za praznike, staž se piše samo za dane kad dođem na posao. Za dane kada dođem na posao plaćena sam, kada ne dođem, nisam plaćena. Od ljudi na PP-u se očekuje da rade i dolaze isto kao i ljudi na ugovoru za stalno. Postoje ljudi koji su godinama na PP-u u firmi", kaže ona za 021.rs.

Ovo utiče na njen privatan život i planiranje budućnosti.

"Kako sam žena od 28 godina koja želi da ima dete, nesigurnost koju nosi ovaj ugovor mi je velika prepreka. Mesec kad su praznici radila sam subotom da bih dostigla platu. Isto tako kada želim da idem na godišnji trudim se da odradim dane unapred. Nisam imala potrebu za bolovanjem, ali ima kolega koje dolaze bolesni zbog PP ugovora", navodi Ivana.

I Olja* je zaposlena u javnom sektoru. U novosadskom javnom preduzeću potpisala je drugi po redu ugovor o privremeno-povremenim poslovima. Kako priča za 021.rs, ona jeste očekivala "od samog starta PP ugovor", ali kao neki vid probnog rada koji bi trajao najviše šest meseci. Ipak, ona je u ovom položaju duže od osam meseci, a nema naznaka da će se to uskoro menjati. Zbog toga strepi da li će se razboleti, da li će joj zatrebati slobodni dani i da li će ih uopšte dobiti.

"Trebalo je da idem na jednu manju hiruršku intervenciju posle koje treba da mirujem dve sedmice. Odlažem je, jer nemam pravo na bolovanje, a nemam toliko slobodnih dana po ugovoru. Ne znam ni da li je moguće da dobijem dve sedmice neplaćeno, a nisam ni sigurna da li u tom slučaju imam zdravstveno osiguranje. Možda bih mogla da tražim rad od kuće za te dve nedelje, ali to se izuzetno retko odobrava", kaže ona.

Ni u privatnim preduzećima nije mnogo bolje, naročito kada zapošljavaju radnike preko agencija.

Milan* je doživeo povredu na radu dok je bio zaposlen u velikoj firmi, ali preko agencije za zapošljavanje.

"Na radnom mestu sam nagazio na šaht iz kog je bilo izvučeno nekakvo crevo i kako sam nagazio, poklopac se okrene, ja upadnem, udarim kolenom u ivicu šahta, iskrenem skočni zglob... Nekako se izvučem odatle, odem do šefa hramljući, on mi kaže da sam treći koji je upao tu. Kad mi je noga otekla, otišao sam kući, stavio led, popio tablete i uveče me probude bolovi, pa sam zaglavio u urgentnom. Onda su usledila snimanja, pregledi i posle nekih mesec dana na magnetnoj mi vide tumoroidnu cistu koja se stvorila u tom delu ispod kolena u koji sam se udario. Imam je i dan danas, kontrolišem na nekih šest meseci, godinu dana", priča on za 021.rs.

Agencija i kompanija su prebacivale odgovornost jedna na drugu, a pokušali su i da mu "doture" papir na kom je pisalo da oni nisu krivi za to što mu se desilo. Tužba je podneta, slučaj je na sudu godinama.

Nesigurnost kao glavna odrednica prekarijata

Pravnik Inicijative za socijalna i ekonomska prava A 11 Uroš Ranđelović ističe da je glavna odrednica prekarijata upravo nedostatak sigurnosti.

"Najznačajnije jeste da su to oni oblici rada koji ne podrazumevaju redovnost ni u poslu, ni u primanjima. Znači, to su radnici na privremenim, povremenim poslovima, radnici na određeno vreme, zaposleni i zaposlene po ugovoru ili na projektima, sezonski radnici i radnice u poljoprivredi, trgovinskim i uslužnim delatnostima, građevinarstvu, radnici u neformalnoj ekonomiji, a u poslednjih godina i oni u javnim ustanovama, dakle škole, bolnice, vrtići, komunalna preduzeća. Ova kategorija nije klasno određena, znači ona ne podrazumeva uvek niska primanja, ali ono što je povezuje jeste to odsustvo sigurnosti", objašnjava Ranđelović za 021.rs.

To znači, kaže on, i da nemaju mogućnost da planiraju svoju budućnost, jer nijedna tako zaposlena osoba ne zna ni kolko će raditi, da li će pronaći novi posao i kako će prehraniti posledicu.

Gaženje dostojanstva i ugrožavanje egzistencije

"Težina posledica te nestabilnosti zavisi od socijalno-ekonomskog statusa onoga koji taj rad obavlja. Nije isto kada neko ko poseduje, na primer, dve-tri nekretnine u Beogradu ne dobije pun honorar za izradu nekog umetničkog dela od naručioca i kada samohrana majka koja je korisnica novčane socijalne pomoći, ostavi decu kod rodbine i ode, recimo iz Leskovca u Ritopek da bere trešnje mesec dana i posle obavljenog rada koji je trajao 10 do 12 sati dnevno joj kažu joj novac neće isplatiti jer nije zadovoljan njenim radom. I jedno i drugo su, jelte, prekarni rad, samo što u prvom slučaju postoje alternative dok ih u drugom nema. Ona zbog tog niskog iznosa socijalne pomoći, a to je otprilike nekih 20 evra za samohranu majku dvoje dece, mora da radi, a može da radi samo sezonski posao u poljoprivredi ako misli da ostane korisnica prava na naučnu socijalnu pomoć, to jest da dobija subvencije za udžbenike, besplatan vrtić, obroke i tako dalje. Tako kažu i Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o sezoncima. I na kraju krajeva, kad bi postojao pravni mehanizam za zaštitu njenih prava, a ne postoji, jer je verovatno radila na crno ili zaključila usmeni ugovor, njoj bi isti bio nedostupan jer sistem besplatne pravne pomoći ne funkcioniše, a ona novac za advokata nema", objašnjava Ranđelović.

Duga nestabilnost, naglašava on, najviše pogađa najsiromašnije radnike i radnice, samo što u njihovom slučaju, osim standardnih radnih prava ona "gazi dostojanstvo neprestano ih držeći u strahu da će posao izgubiti ili da, recimo, neće biti plaćeni, što direktno ugrožava njihovu egzistenciju".

Marginalizovane zajednice, naročito Romi i Romkinje, od samog početka su loše integrisani u obrazovni sistem, što doprinosi stepenu eksploatacije.

"I tako često možemo da vidimo Rome na gradilištima širom Srbije da rade bez zaštitne opreme ili da reciklažnim kompanijama prodaju sekundarne sirovine. Dolazimo u situaciju da se jedni hvale kako je Srbija zemlja kranova i ima ekološki orijentisane politike, a drugi neki ljudi zbog toga ginu na gradilištima i žive kraće, jer imaju konstantan kontakt sa opasnim materijama. Jednostavno, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, etničke predrasude koje se vezuju za Rome i Romkinje i te kako su otežavajući faktor na već sve postojeće nepravde karakteristične za prekarni rad", kaže Ranđelović.

Štap i šargarepa: Između ugovora na određeno i stalnog zaposlenja

Prekarijat se neretko koristi i za političku manipulaciju, naročito u slučajevima kada je država poslodavac.

"Osnovni mehanizam za taj pritisak je rad na određeno vreme. Čisto posmatrano, rad na određeno vreme ograničen po Zakonu o radu na 24 meseca, nakon čega mora da se ili zaključi ugovor na neodređeno ili radni odnos jednostavno prestaje, ali mi smo svedoci potpunog ignorisanja ove zakonske odredbe. Kada treba da se koristi za političku agitaciju, zakon se ne poštuje, a kada se neko od radnika drzne da iskaže političko mišljenje koje je suprotno vladajućem, njemu po zakonu ne bude produžen ugovor o radu. I to baš ne ostavlja puno mogućnosti za pravnu zaštitu. Dođemo u neku situaciju gde je ugovor o radu na neodređeno šargarepa, a prestanak ugovora na određeno je štap. I članstvo u stranci se smatra samo nečim kao poput izvoda iz matične knjige rođenih. Dakle, nedovoljno je to, potrebno je angažovanje, odlazak na mitinge, pisanje komentara, obezbeđivanje sigurnih glasova i onda kada je tako iščašena atmosfera, nemoguće je pričati o radnim pravima samim po sebi", navodi pravnik.

Ne treba se nadati skoroj promeni ovakvog sistema. Ranđelović navodi da je država čvrsto na strani krupnog kapitala, te da to izražava kroz zakone kojima dalje fragmentiše radne osnove. Osim toga, kako navodi Ranđelović, naučno-tehnološki razvoj u svetu je napredovao, a društvena nejednakost se dodatno produbila i svi ti indikatori ne samo da opstaju, već se i multiplikuju i onda posredno možemo zaključiti da i broj prekarnih radnika i radnica raste.

Država bi, smatra on, prvo mogla da promeni Zakon o radu, koji prepoznaje isključivo "zaposlene", osnosno fizička lica u radnom odnosu kod poslodavca, koja imaju ugovore o radu. Samim tim, i ovi radnici bi dobili pravo sindikalnog organizovanja, između ostalih stvari neophodnih za dostojanstven rad i život.

"Dakle, već na samom početku u terminološkom određenju pojma 'zaposleni' postoji ta suprotnost sa međunarodnim radnim standardima i tu bi nešto bilo što bi moglo da se promeni u samom zakonu, međutim, iako taj prostor za poboljšanje postoji, volje nema, postoji samo prosto poricanje i ignorisanje problema jer bi se njegovim priznanjem urušila prizma o Srbiji kao, jelte, ekonomskom tigru, i bez promene kompletnog društvenog sistema teško je očekivati da se situacija popravi, jer radnici i da hoće ne mogu se sindikalno organizovati, a oni koji treba da štite njihova prava prelaze zapravo daju stranim i domaćim kapitalom", zaključuje Ranđelović.

Život u konstantnom strahu od gubitka posla

Da su radnici i radnice u Srbiji u generalno jako nesigurnom položaju govori i Marko Miletić urednik portala Mašina koji se često bavi radničkim pravima. Taj položaj je dodatno pogoršan kada je reč o ljudima koji nisu zaposleni za stalno.

"Ti ljudi nemaju prosto po našim zakonima ni pravo na sindikalno organizovanje, time su prosto ostavljeni da moraju sami da se na neki način bore i izbore za određena svoja prava. Ne mogu normalno često da računaju ni na odmor, na bolovanje, dakle svaka neka situacija u kojoj oni prekidaju rad je potencijalno ugrožavanje njihovog zaposlenja, što naravno ljude stavlja u veoma nesiguran položaj koji prosto niko ne želi da ima", kaže Miletić.

Takvi ugovori, s druge strane, odgovaraju poslodavcima, jer tada nemaju razne druge obaveze prema radnicima.

"Strah od gubitka posla je generalno jedan od najvećih strahova koji ljudi imaju i u tom smislu on je dodatno pojačan kod ljudi koji se inače nalaze u nekim težim pozicijama i koji zahtevaju nekakvu dodatnu sigurnost u pitanju svog zaposlenja. Marginalizovane grupe su dodatno ugrožene, prosto poslodavci ne žele da da na neki način preuzimaju rizik zapošljavajući takve delove populacije, s tim da je tu veći problem država koja ne stvara okvir u kome bi morala da na određen način prisili poslodavce zapravo da moraju da uzmu u obzir potrebe ljudi i društva u celini. Dakle, država bi morala da ima neke pozitivne norme i zakone koje omogućavaju da se svi ljudi zaposle i da se osećaju sigurno na tim radnim mestima u smislu imanja tog zaposlenja i ostvarivanja normalnih zarada. Naravno, svakome treba omogućiti rad u skladu sa mogućnostima koje može da zapravo pruži", objašnjava Miletić za 021.rs.

Država protiv radničkih prava: Kako onemogućiti štrajk i neposlušnost?

Država to ne radi, ali zašto? Jedan od razloga može biti i taj što bi time ugrozila sama sebe.

"Država je kod nas, u suštini, i dalje najveći poslodavac, tako da i aktuelni režim i prethodni režimi su dakle prosto igrali tu dvostruku ulogu da su s jedne strane akteri koji treba da donose određene pozitivne zakone i da uzmu u obzir celokupno društvo, ali s druge strane su oni ujedno i poslodavac, a kao poslodavcu državi prosto kao i bilo kom drugom poslodavcu u kapitalističkom sistemu ne odgovara da radnici imaju veća prava i prosto traže načine na koji mogu više da ih obesprave, eksploatišu i tako dalje", kaže naš sagovornik.

Jasno je, kaže on, da u Srbiji veliki broj ljudi i u državnom sektoru u veoma nesigurnim uslovima.

"I to jesu i ovi ljudi o kojima pričamo da su uslovljeni da odrađuju različite stvari koje idu u korist, na primer, vladajućoj stranci. Prosto su u strahu da bi mogli da izgube te svoje poslove ili ne bi mogli da dobiju neke buduće poslove, tako da država prosto očigledno ne želi da menja tu situaciju, odnosno ona njoj pogoduje s obzirom na to da je i dalje najveći poslodavac, a nemamo politiku koja bi koja bi uzimala u obzir dobrobit ljudi", ističe Miletić.

Za njih, ali i za sve ljude koji su u prekarnom položaju, jako je teško da učestvuju u društvenim promenama koje se trenutno dešavaju na način na koji se to očekuje pod pozivima na generalni štrajk.

"Zakonski, ukoliko se poštuju norme domaćih zakona, prosto to nije moguće. Ti ljudi, očigledno, kako možemo videti prethodnih meseci, oni su uključeni, dakle oni učestvuju u onome šta su protesti koji se dešavaju, blokade i tako dalje, ali da to pređe u neki značajniji oblik radničkog organizovanja koji bi se na taj način uključio u ova društvene dešavanja, po domaćim zakonima bi bilo gotovo nemoguće, jer ne možemo očekivati da će neko zaista stupiti u štrajk koliko nema apsolutno nikakvu zaštitu zakona i pravnog sistema", poručuje Miletić.

Ne treba, ističe on, zaboraviti ni veliki broj ljudi koji u suštini rade dodatne poslove bez ikakvih ugovora. Treba uzeti u obzir i penzionere i penzionerke koji nastavljaju sa radom jer su prinuđeni da se zbog materijalne situacije dodatno iscrpljuju kako bi mogli da žive - ako ne udobno, onda bar dostojanstveno.

Emisiju o prekarijatu poslušajte ovde.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

prvi maj radnička prava

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

Лиманац

01.05.2025 • 12:38

8 8 8

0 2 -2
Narativo

01.05.2025 • 12:16

Narativi i ostale priče

Sve je narativ.
Nije tačno da zakon ne odgovara radnicima, a odgovara poslodavcima.

Istina je da zakon nije dobar ni za radnike, ni za poslodavce!

Radnik je nezaštićen, a poslodavac u mnogim situacijama nemoćan.

Mnogo tu ima posla, ali promenom kleptomanske vlasti uz osnaživanje nezavisnih institucija, stvari bi bilo moguće dovesti u red mnogo brže nego što misle i najveći optimisti.

Smeniti autokratsku vlast!!!

1 2 -1
///

01.05.2025 • 12:05

Ajmo budjenje!!!

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.