Javni i privatni sektor: Kolika je razlika u zaradama

Autor: Insajder

Info

04.05.2025.

07:15

Statistika kaže da u Srbiji postoji sistemska razlika u nivou plata između zaposlenih u privatnom i državnom sektoru.

Javni i privatni sektor: Kolika je razlika u zaradama

Foto: Pixabay

Ne čudi što i dalje postoje stavovi da je bolje imati "državni posao" jer su tu više plate nego kod privatnika i to u više sektora: administracija, zdravstvo, obrazovanje i javna preduzeća. Od početka 2025. godine javni sektor nastavio je da prednjači po visini plata u odnosu na privatnike.

Tako je prosečna februarska neto zarada zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji iznosila 108.210 dinara, što je više u odnosu na privatni sektor gde je prosek 101.669 dinara.

Prosečna zarada u javnom sektoru oduvek je veća, ali se ta razlika prethodnih godina smanjila, za neke delatnosti. Primera radi, IT sektor ima dva do tri puta veću prosečnu zaradu nego javni sektor.

"Visoku prosečnu zaradu u javnom sektoru vuku javna preduzeća i državna administracija, dok nižem proseku u privatnom sektoru doprinose niske prijavljene zarade preduzetnika. Svakako, nisu u javnom sektoru svi u jednakom položaju. Tako je, na primer, zarada u sektoru obrazovanja u proseku čak 12 odsto niža od zarade u javnom sektoru, dok su kultura i socijala u još lošijem položaju", pojašnjava za Insajder profesor Fakulteta FEFA Goran Radosavljević.

Ipak, profesor Radosavljević kaže da ga ohrabruje što među mladima čuje da bi većina radila u privatnom sektoru. Smatra i da se ta promena dogodila iz najmanje dva razloga.

"Prvi je jačanje privatnog sektora, naročito uslužnih delatnosti koje doprinose rastu zarada. Tu pre svega mislim na već pomenutu delatnost informisanja i komunikacija gde je prosek od početka godine oko 235.000 dinara, tj. više od dva puta veći nego republički prosek", izjavio je Radosavljević za Insajder.

Prema njegovim rečima, slično je i sa delatnošću koja obuhvata stručne, naučne, i tehničke delatnosti, gde su prosečne zarade u oblasti istraživanja i razvoja ili upravljanja značajno iznad proseka.

Drugi razlog je, kaže, svojevrsno derogiranje javnog sektora, negativna selekcija i zapošljavanje "preko veze" što je, kako kaže, verovatno razlog zašto jedan broj kvalitetnih ljudi ne želi da radi u javnom sektoru.

Ono što je, međutim problematično, ističe Radosavljević za Insajder, jeste veoma niska prosečna zarada u prerađivačkoj industriji - oko 93.000 dinara od početka godine. Kada se iz tog sektora isključe naftaši i duvandžije, prosečna zarada je još niža.

Kao razlog za ovakvo stanje profesor Fakulteta FEFA za Insajder navodi pre svega samu strukturu prerađivačkog sektora i investicije koje su u prethodnoj deceniji dolazile u ovu delatnost.

"Najveći deo stranih direktnih investicija u prerađivačkoj industriji u prethodnoj deceniji došao je u radno intenzivne sektore niske faze prerade. Samim tim zarade su bile niže. To je uslovilo da sektor prerađivačke industrije gubi trku sa rastom zarada u drugim sektorima", naveo je on za Insajder.

Kako je zaključio, promena modela rasta i načina privlačenja investicija mogla bi u određenom roku da doprinese rastu zarada i u ovoj delatnosti.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

@N.b

04.05.2025 • 11:35

Državna uprava u Srbiji je najmanja u odnosu na ostale zemlje u Evropi. Prema podacima iz 2021. godine, Srbija je imala oko 1,5% zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na ukupnu radnu snagu, što je znatno ispod evropskog proseka koji iznosi oko 5%. Republička državna uprava je minimalna, dok je pokrajinska uprava nešto veća od sličnih regionalnih u Evropi, ali i dalje ne zadovoljava standarde efikasnosti i transparentnosti. Lokalna samouprava u Srbiji je nekoliko puta veća od proseka u Evropi, lokalne vlasti u Srbiji često nemaju dovoljno resursa i ovlašćenja da efikasno upravljaju svojim zajednicama ali ih ima mnogo (mnogo zaposlenih koji nemaju nikakav posao). Zdravstvo u Srbiji je manje razvijeno u poređenju sa evropskim standardima, a problem dvostrukog rada (na fakultetu i klinici) doprinosi slabim rezultatima. Svetska zdravstvena organizacije izvestava da se Srbija suočava sa nedostatkom specijalista i lošim kvalitetom zdravstvene zaštite, što se ogleda u niskim rezultatima u zdravlju populacije.
Školstvo je praktično na svim nivoima urušeno, sa slabim kvalitetom obrazovanja i lošim uslovima. Po UNICEF-u, Srbija se suočava sa problemima u obrazovnom sistemu, uključujući nedostatak savremenih nastavnih sredstava i nisku motivaciju nastavnika, što negativno utiče na kvalitet obrazovanja.
Javna preduzeca nemaju nikakve veze sa drzavnom upravom a posebna su prica za sebe.

0 0 0
Srba

04.05.2025 • 11:20

Razlika je samo zato što u privatnom sektoru retko ko je prijavljen na punu platu, svi dobijaju neki "keš deo"

3 0 +3
25

04.05.2025 • 11:08

srbija će izaći iz kradikalskog mraka kada se pojavi osoba koju boli qrac za strane fondove i MMF, gazde iz EU i razne integracije kojima nas ucenjuju, čovek kojem je pre svega stalo do ozdravljenja nacije i države, čovek kojem je važniji seljak na njivi, student, vredan i poštovan radnik i njegova budućnost od lizanja belosvetskih zadnjica... Nije utopija, mnoge zemlje na svetu su uspele u ovome a mnoge se i dalje se bore... dok postoji šešelj bia zlocinci i ubice u vrhu sistema i svim porama drustva koje je ON postavio, nama nema napred

5 6 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.