Sve veći otpor partijskoj diktaturi u preduzećima: Izgubila se granica toga šta je normalno

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

08.05.2025.

14:11 > 10:06

Pretnje, ucene i strah - ovo su sve karakteristike političkih pritisaka koje građani Srbije trpe godinama.

Sve veći otpor partijskoj diktaturi u preduzećima: Izgubila se granica toga šta je normalno

Foto: 021.rs

Poslednjih nedelja svedočimo otkazima radnika i premeštanjima na niže pozicije zbog odbijanja da prisustvuju mitinzima, ali i zbog podrške studentima u blokadama fakulteta.

Tako su poštari u Novom Sadu od sredine februara do sredine marta bili u obustavi rada, nakon čega su nedavno krenuli i prvi otkazi zbog ovog čina.

Kako su tokom prve nedelje štrajka rekli i za 021.rs, oni su ovu odluku doneli zbog nezadovoljstva stanjem u preduzeću i državi. Samim tim su se, u tom momentu, priključili i obustavi rada u kojoj su bili i prosvetni radnici na poziv za generalni štrajk koji su studenti u blokadama fakulteta uputili.

Denis Geljić, jedan od četvorice otpuštenih poštara, rekao je za 021.rs da je za otkaz saznao kada je došao na sastanak sa direktorom koji je sam inicirao.

"U toj koverti iz koje je izvadio moje rešenje su bila još tri, za koji je kasnije potvrđeno za koje kolege je namenjen. Oni su mene tada na licu mesta pritiskali da potpišem rešenje kako bih imao i svoju kopiju, ali sam ja to odbio i rekao da neću ništa uraditi bez konsultacije sa advokatom", kaže on.

Geljić ističe i da on mesecima trpi velike pritiske na poslu zbog učestvovanja na studentskim protestima, ali i u akciji "Zastani, Srbijo" gde građani svakog petka u 11.52 tišinom odaju poštu poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

"Ovaj korak vidim kao progon nas koji razmišljamo svojom glavom i samo kulminacijom svih pritisaka od prethodnih meseci. Niko nikada u Pošti zbog ovoga nije dobio otkaz, eto nas četvorica smo prvi. Ljudi su znali da pronevere novac, pa su dobijali sporazumni raskid ugovora", rekao je Geljić za 021.rs.

Otkazi nisu jedina mera kojom se sistem bori protiv pobunjenih građana.

Dugogodišnji radnik JKP "Komunalprotejkt" iz Bačke Palanke Milan Kozomora nedavno je smenjen sa svoje pozicije na kojoj radi već 30 godina i premešten na niže radno mesto, koje umesto srednje stručne spreme zahteva samo osnovnu školu. Ovim je njemu snižena i plata, a sve zbog toga što je odbio da prisustvuje mitingu Aleksandra Vučića, koji se održavao u Beogradu od 12. aprila.

Kako je rekao za 021.rs, on u ovom preduzeću nije zaposlen stranački, ali je pred miting dobio više poziva da istom prisustvuje. Izvršna direktorka preduzeća mu je rekla i da, ukoliko odbije, može da snosi posledice.

I to se i desilo. Kozomora već naredne nedelje dobija Aneks ugovora u radu u kom se premešta sa radnog mesta vodoinstalater na mesto pomoćni građevinski radnik u sektoru "Vodovod i kanalizacija".

U ovom dokumentu piše i da, ukoliko se on ne izjasni o ponudi ili odbije istu, da će doći do prestanka radnog odnosa u JKP "Komunalprojekt".

"Pre potpisivanja aneksa sam se posavetovao sa advokatom, koji mi je rekao da taj papir moram potpisati ili ću dobiti otkaz. Svakako sam na njegovu preporuku podneo i tužbu protiv 'Komunalprojekta' jer kaže da to što su oni uradili nije legalno", dodaje sagovornik 021.rs.

Kako piše u tužbi, "ovim nezakonitim aneksom je tužilac premešten na neodgovarajuće radno mesto u smislu odredbi Zakona o radu, te mu je i zarada smanjena".

"Neću da dozvolim da oni mene plaše i zastrašuju. Vidim i da se ostali radnici koji rade sa mnom plaše, da su preplašeni i da se boje tih šefova, direktora, nekih članova SNS kojima je stranka prioritet, a ne posao. Znate, malo je ispod časti kada neko oduzme tu srednju stručnu spremu koju sam završio i to što ja u svojoj struci radim poslednjih 30 godina. Podržavam studente, imam dva studenta u kući i ne mogu protiv njih, to su moja deca. Dosta je više ovog javašluka i pokazivanja moći", kaže Kozomora.

Šta su politički pritisci?

Politički pritisci predstavljaju nelegalni i nelegitimni način političkog uticaja na građane, odnosno birače.

Marija Stefanović iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA objašnjava za 021.rs da to znači da građane neko zapravo primorava ili ucenjuje da pruži političku podršku ili uradi nešto u interesu stranke, odnosno da je vrši pritisak na građanina.

"Ponekad govorimo o vrlo eksplicitnim vidovima tih pritisaka. Na primer, nadređeni na radnom mestu dođe i kaže da neko mora da ide na miting ili da glasa za stranku, skuplja kapilarne glasove i slično, a u suprotnom mu neće biti produžen ugovor o radu ili neke druge sankcije", kaže ona.

Pritisci, međutim, zastupljeniji su u svojim suptilnijim formama.

"To je ono što smo mi iz razgovora sa građanima uočili poslednjih godina, pogotovo u javnom sektoru. U tim kolektivima, bilo da su oni veći ili manji, zapravo postoji ta klima straha, gde ti iako nisi možda dao podršku odnosno nisi glasao na izborima, da nekako pretpostavljaš da ako treba da se ide na miting ili skupljaju kapilarni glasovi, da ljudi po inerciji i iz straha misle da to moraju da rade", dodaje ona.

Stefanović ističe i da se prethodnih godina nije toliko govorilo i o ovim vidovima pritisaka, pa ljudi generalno nisu bili upućeni šta je ono što je nelegalno u kontekstu radnog okruženja.

"Ima i malo do toga što građani nemaju dovoljnu svest o tome šta je to što je legitimno, a šta ne. Mi smo prethodnih godina videli kako se uoči izbora, na primer, neke kancelarije u javnim ustanovama pretvaraju u kol centre, u kojima rade zaposleni u tim institucijama. Nažalost, problem je i u tome što mi kao narod imamo tendenciju normalizacije nečega što nije pravilno 'jer se tako oduvek radi' i negde se izgubila ta granica šta je normalno, a šta ne. Međutim, mnogi od tih slučajeva su protivzakoniti", objašnjava sagovornica 021.rs.

"Usijana" atmosfera u društvu od pada nadstrešnice

Iako su politički pritisci poslednjih godina pretežno bili pojačani u predizbornom i izbornom periodu, od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra, koja je ubila 16 osoba, i početka svakodnevnih protesta, ovi pritisci se sve jače manifestuju.

"Sada je to nekako vidljivije jer je usijana atmosfera u društvu od tragedije 1. novembra i čini se i da su i ti pritisci jači. To vidimo i po broju incidenata koji su se desili u poslednjih šest meseci, pritiscima koji su usmereni i na građane i na aktiviste. Zabeležili smo i da je se uoči mitinga vladajuće političke stranke puno ljudi bilo pod pritiskom, pretežno oni koji su zaposleni u javnom sektoru, ali i pripadnici socijalno ugroženih grupa, koji su zapravo i najveća meta političkih stranaka kada govorimo o političkim pritiscima", objašnjava Marija Stefanović iz Crte.

Međutim, kako ističe, paralelno sa povećanim političkim pritiscima je i otpor sve veći i vidljiviji.

"Prethodnih godina je malo njih htelo da imenom i prezimenom u javnosti govori čemu su bili izloženi jer je strah bio intenzivniji. Sada se čini da se dešava neka vrsta oslobađanja i na tom nivou. Sada kada postoji kritička svest, počinju da se javljaju i ljudi koji su trpeli neke pritiske, što automatski utiče i na njihove kolege i druge građane da pričaju o pritiscima. Znači, ovaj period nam je pored sve represivnijih mera i pritisaka doneo i oslobađanje, odnosno čvršći otpor i reakciju građana i zaposlenih u javnim institucijama", kaže sagovornica 021.rs.

Bolest sistema - partijska patronaža

Stefanović ističe da su institucije u Srbiji zarobljene, što se ogleda u mehanizmu u kom se na ključne pozicije postavljaju partijski ljudi.

"Na taj način se kontrolišu i javni resursi, odnosno zloupotrebljavaju i zaposleni. Ranije je naše društvo bilo slomljeno, svi su se nekako osećali nemoćno i upravo nam se zbog toga desio taj trend normalizacije gde mi prosto prihvatamo da moraš da imaš vezu da bi radio u javnoj instituciji, da bi uopšte dobio neku javnu uslugu. Sada se nadam da se to stanje menja i da je očiglednije koliko je taj sistem fragilan jer se zasniva na potkupljivanju, strahu i uceni. Znamo i da sve što se zasniva u toj borbi za političku i ekonomsku moć ima svoj kraj jer je nemoguće da vi toliki broj ljudi toliko dugo držite u strahu i pod kontrolom", kaže ona.

Dodaje da je bitno da se sve više ljudi koji trpe pritiske oglase u javnosti i progovore o tome šta se dešava.

"Ako se to desi, sistem može da se sruši kao kula od karata i to nam pokazuje da on jeste zapravo fragilan, da ima svoje slabe tačke i da nije nesalomiv, ali i ja je potreban motiv i snaga naroda da mu se suprotstavi", ističe sagovornica 021.rs.

Kako protiv političkih pritisaka?

Sagovornica portala 021.rs ističe i da je obaveštenje javnosti o političkim pritiscima koje građani trpe od izuzetnog značaja.

"Kada govorimo o tome šta treba uraditi, treba da pomislimo i šta je ono što nama treba. Nama trebaju institucije, tužilaštvo i policija koji će reaguju. Da bi oni reagovali, neko pritisak mora i da prijavi", objašnjava Stefanović.

Dodaje i da je veoma uočljiv strah među građanima koji i žele da izađu sa onim što im se dešava, jer tako gube anonimnost.

"Međutim, da bismo mi došli do transparentnih i funkcionalnih institucija, ovi slučajevi moraju biti procesuirani, odnosno oni moraju da dođu do tužilaštva, policije i kada se neko nađe u situaciji da je pod pritiskom, da je ucenjivan, da taj slučaj i prijavi", ističe ona.

Stefanović smatra i da je sumnja koju građani imaju institucije krajnje opravdan jer ni one nekada nisu potpuno povezane.

"Ali ako zaista hoćemo da ojačamo institucije i da na neki način dođemo do formalne pravde, mi to moramo i da prijavimo", ističe ona.

Naglašava i da pravni tim Crte pruža savete svima koji se nalaze u ovakvim situacijama, a građani mogu da im se jave na mejl prijavi@crta.rs.

"Mi često ohrabrujemo građane da nam se jave ukoliko nisu sigurni i sumnjaju da se nalaze u situaciji na poslu za koju misle da je politički pritisak, a da će snositi posledice ako prijave. Naš pravni tim građane upoznaje unapred sa procesom, šta ih očekuje, na šta treba da se spreme i pružaju svaki potrebni vid podrške", navodi ona.

Dodaje da su i institucije postale partijski plen, ali da građani ne treba od njih da odustanu samo zato što su trenutno nefunkcionalne.

"Međutim, mi često i generalizujemo sve službenike u tim institucijama, pogotovo kada pričamo o policiji i tužilaštvu. One jesu formalno pod partijskom kontrolom, ali ima i onih koji rade u tim institucijama koji veruju u pravdu i koji se na svoj način bore. Ta pravda jeste spora, ali bih rekla da nije nedostižna", zaključuje sagovornica 021.rs.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

politički pritisci Kapilarni glasovi

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Marija

09.05.2025 • 07:43

Jel moguće

Sve češće se pitam živimo li u istoj državi. Pa jel moguće da ovde baš ništa ne valja, da apsolutno ništa nije dobro urađeno? Borba protiv korupcije je večiti i neprestani proces, jer ljudi su kvarljiva roba. Uvek je bilo i biće. Nemam iluzije da iza ćoška čekaju neki divni opozicionari da nas usreće. Naročito ne STUDENTI, koji ne znaju gde su bušni!

4 4 0
S2

09.05.2025 • 06:33

Kada se jednog dana promeni režim opet će biti sve isto. To je prokletstvo zapošljavanja u državvnim firmama

1 5 -4
Radnik jkp

08.05.2025 • 20:04

U svim firmama JKP se nalaze podizvodjači koji preko stranke dobiju posao pet puta veći od realnog i onda ide podela plena.I to svi vide i znaju i nikom nista-studenti do pobede

15 9 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.