Anketa KOMS-a: 90 odsto mladih bi izašlo na izbore, prvi put većina rekla "ne treba nam jak vođa"

To je za FoNet izjavila programska menadžerka KOMS-a Gordana Adamov, koja ocenjuje da su protesti i blokade univerziteta podigli svest mladih da izlazak na izbore i korišćenje prava glasa jeste način da se stvaraju promene.

Adamov podseća da gotovo 16 odsto stanovništva Srbije čine mladi od 15 do 30 godina, što je značajan procenat potencijalnih birača koji mogu da utiču na donošenje odluka.

Prema njoj, ti mladi ljudi smatraju da im ovaj politički sistem ne pruža mogućnost da smisleno utiču na odluke.

Pročitaj još

Novopazarac koji je kolima pokušao da probije blokadu kružnog toka pušten na slobodu

Zašto je pomilovana osumnjičena da je automobilom udarila studentkinju i teško je povredila?

Dijana Hrka: Ne interesuju me hapšenja, hoću odgovorne u zatvoru i da znam ko mi je ubio dete

Na Međunarodni dan mladih, 12. avgust, KOMS tradicionalno od 2017. godine objavljuje rezultate "Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji". Preliminarni rezultati ovogodišnjeg istraživanja po prvi put pokazuju da većina mladih, njih 60 odsto, misli da je demokratija najbolji oblik vladavine.

"Takođe, po prvi put od 2017. godine većina mladih smatra da Srbiji nije potreban jak lider i vođa, što je bio ukorenjen stav gotovo od početka našeg istraživanja", istakla je Adamov.

Ona ocenjuje i da se uobičajeni stav prema mladima u Srbiji menja poslednjih meseci, koliko traju studentski protesti, pa se sve ređe čuju rečenice poput "dok si pod mojim krovom, slušaćeš šta ti ja kažem" i "šta ti znaš, još si klinac".

Uprkos ustaljenom mišljenju, koje neretko omalovažava mlade, Adamov primećuje da se Srbija kao društvo menja i počinje da podržava to da su mladi "na čelu kolone".

Ipak, ona poručuje da bilo kakve društvene promene ne bi trebalo prepustiti samo i isključivo mladima i da je to pitanje svih generacija.

Adamov ističe i da istraživanja iz godine u godinu potvrđuju da su mladi nedovoljno uključeni u donošenje odluka od lokalnog do državnog nivoa, kao i da nemaju poverenja u institucije i političare.

"Imamo veliki problem nerazumevanja. Kada pozivamo mlade na dijalog i pričamo o tome da nam je taj dijalog potreban da bismo se razumeli, vidimo da to u praksi izostaje", primetila je Adamov.