Po kom osnovu bi Rio Tinto mogao da tuži Srbiju?
Dok javnost i dalje ne zna šta tačno piše u ugovorima države sa Rio Tintom, opozicioni političar Dragan Đilas tvrdi da bi Srbija mogla da se suoči sa tužbom u kojoj bi mogla da izgubi i do milijardu i po evra.
Foto: 021.rs
Stručnjaci smatraju da bi, ako dođe do postupka protiv države zbog toga što neće biti kopanja litijuma, sve zavisilo od toga na šta se Srbija obavezala i od procena u arbitražnom procesu, piše Danas.
Iako je o mogućoj tužbi ove kompanije protiv države Srbije bilo spekulacija i ranije, do sada o tome nema zvaničnih informacija.
Đilas za Danas nije želeo da otkriva pravac iz kog je ta informacija do njega došla, ali je naglasio da je ona 100 odsto tačna.
Ni iz kompanije Rio Tinto nismo dobili ni potvrdu ni demanti ove informacije, već samo kratak komentar.
"Kompanija Rio Tinto ne komentariše nagađanja izneta u medijima koja nisu zasnovana na zvaničnim informacijama", napisali su u odgovoru za Danas.
Činjenica je da je projekat Jadar obustavljen, barem privremeno i da je njegova sudbina trenutno upitna. Međutim, nije isključena mogućnost da se sa njim u budućnosti nastavi. Vlast u Srbiji već je ranije stavljala tačku na ovaj projekat, ali se ispostavilo da to ipak nije bio kraj.
Javnosti nije poznato kakve je tačno kompanija Rio Tinto garancije dobila od države Srbije i da li su potpisani određeni ugovori, pa samim tim ni da li ova kompanija ima osnova da tuži državu, ali je poznato da Srbija do sada uglavnom nije dobro prolazila u međunarodnim arbitražama.
Ekonomista Božo Drašković za Danas navodi da je veliki problem što javnost ne zna kakve aranžmane vlast potpisuje. On navodi da strana kompanija ima svoje proračune i mi nemamo pravo da tražimo od njih njihovu računicu ekonomske isplativosti. Svaki investitor, ako je potpisao nešto sa državom, neće da snosi gubitak, već će tražiti pred sudom nadoknadu tog gubitka, kaže Drašković.
"Licitiranje sa cifrom odštete je više politički obračun. Ono što su merljive stvari jesu rizici i troškovi koje je Rio Tinto preuzeo pri istraživanju nalazišta. Tu se radi o bušotinama, trošak otkupa kuća i zemljišta po Nedeljicama i slično. Samo je pitanje da li oni po ugovoru imaju pravo na nadoknadu tih troškova ili su sami preuzeli rizik", objašnjava naš sagovornik.
Ako je država garantovala te njihove investicije, kako navodi, onda smo u problemu, jer će država morati i da nadoknadi te troškove. Prema njegovim rečima, za Srbiju je veća šteta da se taj projekat realizuje, jer će on naneti dugotrajnu štetu, a naša zarada od toga nije velika.
"Nas su i prethodne i sadašnja vlast uvukle u kolonijalnu poziciju. Srbija se nalazi u snažnom kolonijalnom zagraljaju i kada se govori o Rio Tintu i kada se pogleda NIS i sve ostalo, i moramo iz toga da se otrgnemo", zaključuje Drašković.
Pročitaj još
Na osnovu čega Rio Tinto može da tuži Srbiju i šta bi mogao da dobije?
Advokat Milan Parivodić za Danas objašnjava da su sporovi, u kojima investitori tuže državu zbog povreda međunarodnih obaveza države, zasnovani na međudržavnim sporazumima o podsticanju uzajamnih ulaganja i na opšteprihvaćenim standardima i običajima međunarodnog investicionog prava koje se razvija, pre svega, kroz ICSID arbitraže.
Kada je reč o konkretnom slučaju, on podseća da je Rio Tinto dugo, od početka 2000-ih godina, prisutan u Srbiji i da od tada oni rade na projektu "Jadar".
"Dakle, bitno je napomenuti da i posle više od 20 godina, koliko su u Srbiji, projekat još nije došao u fazu izgradnje rudnika", navodi.
Takođe, dodaje Parivodić, problemi koje ta kompanija oseća već godinama nisu bili nepredvidivi.
Ceo taj bunt koji se desio protiv projekta "Jadar", prema njegovom mišljenju, nije nastao zbog nekih propusta ili loših poteza Rio Tinta, već je bilo grešaka na više strana, a i koincidencija događaja i interesa.
"Država je napravila neke politički iznuđene poteze kada je ukinula Prostorni plan posebne namene. Pre ukidanja Prostornog plana je država direktno promovisala projekat Jadar. Međutim, nakon tri i po godine od poništenja Plana Ustavni sud je doneo odluku o poništenju odluke Vlade Srbije o poništenju tog Prostornog plana posebne namene i time ga vratio na snagu", podseća naš sagovornik i pita kako onda doći do zaključka kakav je stav država imala prema ovom projektu.
Parivodić smatra da je do bunta dela građana, koji je od lokalnog postao nacionalni, došlo i zbog nedovoljne brige o zaštiti životne sredine koju je narod osetio u postupanju vlasti.
"Rio Tinto je u toj situaciji bio personifikacija tog zanemarivanja životne sredine - jako loš vazduh koji je bio tih godina, mini hidroelektrane, zagađenje tla i slično. Rio Tinto je zbog veličine projekta i složene tehnologije predstavljao personifikaciju reakcije naroda na ukupno stanje životne sredine", kaže on.
S druge strane, tu je i politički aspekt cele priče, dodaje.
"Angažman koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao u promociji projekta Jadar, delovao je kao efikasan politički način da se ujedini vrlo razjedinjena opozicija. Opozicija nije mogla da se ujedini oko drugih velikih političkih pitanja, ali ono oko čega su Srbi bili ujedinjeni, jeste da hoće normalnu životnu sredinu", pojašnjava Parivodić.
Kada je reč o eventualnoj arbitraži, prilikom procene svih relevantnih pitanja, arbitražni panel bi morao da prouči da li je Srbija uopšte povredila svoje međunarodne obaveze, a onda da li postoji izgovor za tu povredu, kao što je recimo krajnja nužda, navodi on.
Kako dodaje, ako se dođe do zaključka da jeste došlo do povrede međunarodne obaveze države, bez obzira na razloge, onda se postavlja pitanje iznosa naknade koji bi eventualno dosudili Rio Tintu protiv Srbije.
"Iz pretežne arbitražne prakse, koja se odnosi na rudarstvo, stiče se utisak da su arbitraže nesklone da dosuđuju naknadu štete za izgubljenu dobit u situacijama kada projekat nije doveden do faze proizvodnje, odnosno do eksploatacije rude", naglašava Parivodić.
Smatra se, pojašnjava, da je u tom slučaju špekulativno projektovati buduću zaradu, odnosno izgubljenu dobit, kada uopšte nije došlo do proizvodnje.
"Ovde se i postavlja pitanje, da je Srbija i dala sve dozvole, da li bi Rio Tinto bio u stanju da taj projekat izgradi u situaciji kada postoji otpor dela naroda. Pitanje je koliko arbitražni panel može da procenjuje tu političku situaciju i ne verujem da bi se oni upuštali u to pitanje", smatra on.
Parivodić zaključuje da bi u toj situaciji verovatno presekli da najviše što može da se dosudi jeste naknada realne štete.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
"Sramota nikad ne umire": O izjavi mitropolita Irineja o "kataklizmi" državnih univerziteta
12.04.2026.•
5
Mešanje čelnika SPC u funkcionisanje Beogradskog univerziteta ne prestaje - izdvaja se nedavna izjava mitropolita novosadskog i bačkog Irineja da su postojeći državni univerziteti doživeli "kataklizmu".
Zvaničnik EU upozorio: Ako Srbija ne revidira Mrdićeve zakone - zavrćemo slavinu
12.04.2026.•
16
Eventualno uskraćivanje novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju odnosi se na mogućnost da zemlja ne preduzme korake u vezi sa revidiranjem pravosudnih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije.
Ekskurzije kao luksuz: Roditelji sve češće odustaju zbog visokih cena i netransparentnosti
12.04.2026.•
11
Ekskurzije i rekreativne nastave, koje bi trebalo da budu najlepše uspomene iz školskih dana, za mnoge roditelje postaju ozbiljan finansijski izazov.
"Srbija postala svetski problem": Poslednje upozorenje stiglo iz UN
12.04.2026.•
49
Visoki komesar za ljudska prava UN Folker Tirk izjavio je da je veoma zabrinjavajuće sve veće ograničavanje građanskog prostora u Srbiji, koje je obeleženo kontinuiranim napadima na kritike i ograničenjima slobode.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - je l' teško?
12.04.2026.•
9
Svakog dana po deset pitanja. Da vidimo gde smo.
Živinarstvo jedan od najzdravijih sektora: Srbija godišnje proizvede 1,57 milijardi jaja
12.04.2026.•
0
Živinarska proizvodnja predstavlja jedan od najzdravijih segmenata domaćeg stočarstva, sa stabilnim rastom, visokim standardima kvaliteta i značajnim izvoznim potencijalom - kako ka tržištu EU, tako i ka zemljama CEFTA.
Mladić uhapšen zbog nesreće kod Aleksinca u kojoj je poginula devojka
12.04.2026.•
0
D.T. (23) iz Aleksinca uhapšen je zbog sumnje da je juče ujutru oko 4.45 časova, u selu Donji Adrovac kod Aleksinca, upravljajući autom marke "opel" sleteo s puta i udario u betonsku stazu a potom i u betonski stub.
Koji evroposlanici traže da EU zaustavi finansiranje Srbije?
12.04.2026.•
27
Poslanici Evropskog parlamenta iz grupacije Zelenih i Obnovimo Evropu pozvali su na hitnu i jasnu reakciju Evropske komisije zbog pogoršanja situacije u Srbiji, uz ocenu da Brisel treba da obustavi finansiranje.
Još 10 medicinara se vratilo u Srbiju, Lončar kaže: "Briga o ljudima nam je prioritet"
12.04.2026.•
11
Nastavlja se intenzivan povratak zdravstvenih radnika iz inostranstva u zemlju, kao rezultat politike brige o ljudima koju sprovodi Ministarstvo zdravlja, tvrde u ovom ministarstvu.
Vučić tvrdi da je 154 puta nudio razgovor studentima i opoziciji: Politikolog o tome šta stoji iza ove tvrdnje
12.04.2026.•
36
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je novi javni poziv studentima i svim zainteresovanim stranama na dijalog, naglašavajući da je spreman za razgovor u svakom trenutku, ali uz uslov.
Uklanjanje nemačke flote iz Dunava kod Prahova: Dokle je stigao ovaj zahtevni poduhvat
12.04.2026.•
6
Posle više od osam decenija na dnu Dunava, potopljeni nemački brodovi kod Prahova postepeno se izvlače.
U prerađivačkoj industriji 11.510 radnika ostalo bez posla
12.04.2026.•
5
Trend koji je počeo prošle godine odlaskom pojedinih investitora iz zemlje dobio je svoju godišnju statistiku koja nam govori da je u prerađivčkoj industriji najviše osoba ostalo bez posla - čak 11.510 radnika u 2025.
Srbija bila evropska zemlja sa najjeftinijom strujom - evo kako se to promenilo za deset godina
12.04.2026.•
5
Srbija je u poslednjih deset godina prešla put od evropske zemlje sa najjeftinijom strujom do apsolutnog rekordera po povećanju cene električne energije.
Hristos vaskrse i srećan Uskrs!
12.04.2026.•
3
Pravoslavni vernici danas slave Uskrs, najveći hrišćanski praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Da li su u Srbiji potrebne kamere na biralištima: Poboljšanje ili opasnost od zloupotreba?
11.04.2026.•
21
Kamere, odnosno video nadzor, na biračkim mestima postoje u nekoliko zemalja regiona. U Srbiji se ponovo čuju predlozi da bi njihovo uvođenje poboljšalo izborni proces i povećalo poverenje građana u njega.
Prevrnuo se čamac na Savi, otac i sin spaseni iz reke
11.04.2026.•
0
U Beogradu na Savi danas posle podne prevrnuo se čamac u kojem su bili otac i sin.
Opljačkan kombi trgovinskog lanca: Dvojica uhapšena zbog krađe dva miliona dinara
11.04.2026.•
1
Policija u Kragujevcu uhapsila je M.M (32) zbog pljačke i R.D. (23) za kojeg se sumnja da mu je pomagao, saopštio je MUP.
Doneto rešenje o zatvaranju gradilišta novog mosta preko Save nakon pogibije radnika
11.04.2026.•
4
Građevinski inspektor doneo je rešenje o zatvaranju gradilišta na Novom Beogradu gde se dogodila nesreća, jer je procenjeno da je mesto nebezbedno i rizično za boravak ljudi.
Kako Agencija za sprečavanje korupcije reaguje na prijave zbog predizborne kampanje: Zavisi koga pitate
11.04.2026.•
6
U zemlji u kojoj događaji prekrivaju jedni druge na dnevnom nivou, ono što je bilo pre deset dana već bi moglo da padne u zaborav.
VIDEO: Vozio 196 km/h na auto-putu, dozvola mu oduzeta pre pet godina
11.04.2026.•
9
Policija je na teritoriji Surčina zaustavila četrdesettrogodišnjaka koji je vozio kola brzinom od 196 kilometara na čas na auto-putu gde je ograničenje 130.
Komentari 13
Jednostavno
Ys
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar