"Da bi se nešto pitala": Od koga država može otkupiti pet odsto NIS-a i koja je procedura
Naftna industrija Srbije (NIS) predahnula je u utorak ujutru, kada su prve količine nafte, nakon skoro 100 dana od uvođenja američkih sankcija, ponovo stigle u pančevačku rafineriju.
Foto: 021.rs
Međutim, da bi ova kompanija nastavila da posluje nesmetano, moraće da ruske vlasnike zameni novim.
Poslednje informacije koje dobijamo od državnog vrha, pre svega od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, jesu da će novi vlasnici biti Mađari, odnosno da ruski Gasprom o prodaji svog udela u NIS-u pregovara sa MOL-om.
Međutim, predsednik je u utorak iz Abu Dabija izneo još jednu staro-novu informaciju: da bi u kupovini ruskog udela mogli da učestvuju i Ujedinjeni Arapski Emirati, dodajući da će se detaljnije informacije o tome znati za dva do tri dana.
Za nešto veći deo kolača u NIS-u zainteresovana je i država Srbija, što je nedavno, takođe, potvrdio predsednik. Srbija trenutno ima 29,87 odsto akcija u NIS-u. Predsednik je kazao da je želja države da otkupi još pet odsto udela u NIS-u, kako bi se ubuduće i država u toj kompaniji "nešto pitala".
Pitanje je, međutim, od koga bi država otkupila tih bar pet odsto, jer predsednik to nije precizirao. Iako su pojedini brokeri izjavili da kupovinom ne bi dobila dodatna prava, ukoliko i dalje ostane pri toj nameri, država bi tih pet odsto akcija mogla da otkupi od budućeg kupca (MOL-a) ili od malih akcionara.
Sagovornici Danasa kažu da bi država tih pet odsto mogla da otkupi od malih akcionara, ali po posebnoj proceduri koja se zove javna ponuda za preuzimanje akcija. Jedan od sagovornika smatra da bi država na taj način mogla da otkupi možda i više od pet odsto akcija, pa čak i 10 odsto, dok drugi kaže da ne postoji način da država akcije od malih akcionara kupi prinudno.
Broker Branislav Jorgić kaže da se u slučaju trenutne kupoprodaje NIS-a radi o transakciji između velikih vlasnika, odnosno Gasproma i potencijalnog kupca, među kojima mogu biti MOL ili neko treće lice, te da u toj fazi mali akcionari praktično nemaju nikakvu ulogu.
"Ovde se radi o kupoprodajnom ugovoru koji će se desiti između Gasproma i MOL-a ili nekog trećeg lica. Sa tom transakcijom mali akcionari praktično nemaju nikakve veze", objašnjava Jorgić za Danas.
Prema njegovim rečima, u drugoj fazi situacija se menja ukoliko neko stekne više od 25 odsto akcija NIS-a, dodajući da bi to mogao biti MOL.
"U tom slučaju, prema važećim zakonima, postoji obaveza upućivanja ponude za preuzimanje akcija malih akcionara po ceni koja je za njih najpovoljnija", navodi Jorgić.
Ukazuje da za sada nije poznato mnogo detalja o razgovorima koji se vode, ali je podsetio da je predsednik Srbije pre nekoliko dana izjavio da bi moglo doći do potpisivanja međudržavnog sporazuma između Srbije i Mađarske u vezi sa ovom transakcijom.
"Kako će u eventualnom međudržavnom dogovoru biti tretirani mali akcionari, mi to za sada ne znamo. Na osnovu važećih propisa, obaveza ponude za preuzimanje i dalje postoji", ističe Jorgić.
Upitan da navede ko su mali akcionari, Jorgić odgovara da su 14 odsto akcija NIS-a inicijalno dobili građani Srbije koji ranije nisu ostvarili pravo na besplatne akcije.
"Oko 4,8 miliona građana dobilo je po pet akcija. Drugu grupu čine zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u, koji su po tom osnovu dobili veći broj akcija", navodi Jorgić.
Podseća da su tokom godina i jedni i drugi prodavali akcije, koje su kupovali drugi građani, kompanije i fondovi.
"Kada je reč o domicilu kupaca, to su gotovo isključivo građani Srbije i kompanije iz Srbije. Eventualno ima ponekog stranca, ali to je zanemarljivo", kaže Jorgić.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije da država planira kupovinu pet odsto akcija NIS-a, Jorgić ukazuje da nije precizirano od koga bi te akcije bile kupljene.
"Jedna mogućnost je da se pet odsto kupi od većinskog vlasnika, čime bi se njegov udeo smanjio sa oko 56,6 na 51 odsto. Druga mogućnost je da se akcije kupe od manjinskih akcionara", ukazuje Jorgić.
On naglašava da, prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, onaj ko upućuje ponudu ima obavezu da ponudu uputi svim akcionarima.
"To znači da država ne može da bira i kaže da hoće pet, a ne deset odsto. Mora da otkupi sve akcije koje joj budu ponuđene", ističe ovaj sagovornik.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od cene i interesovanja akcionara, država bi mogla da otkupi i znatno veći procenat od planiranih pet odsto.
"To bi moglo da bude i do deset odsto, dok će uvek postojati oni koji neće želeti da prodaju", navodi Jorgić.
On ističe da je ključno da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela.
"Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, a za donošenje nekih bitnih odluka potrebna je dvotrećinska većina. U tom slučaju, bez države takve odluke ne bi mogle da budu donete", smatra Jorgić.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović objašnjava da država Srbija kao akcionar ne može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara po sopstvenoj volji. Ističe da to može učiniti samo u okviru zakonski predviđenih instituta prinudnog otkupa ili prinudne kupovine, odnosno u okviru javne ponude za preuzimanje društva.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, država Srbija može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara kada država postane kontrolni akcionar (većinski akcionar) i stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa pravom glasa u akcionarskom društvu.
"U tom slučaju, država kao kontrolni akcionar ima pravo da inicira prinudni otkup svih preostalih akcija od manjinskih akcionara, pod uslovom da odluku o prinudnom otkupu donese skupština akcionara", kaže Musabegović za Danas.
Sledeći slučaj jeste ako jedan akcionar (ili više povezanih lica) stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa običnim akcijama, skupština može da donese odluku o prinudnom otkupu svih preostalih akcija.
"U svim slučajevima država mora poštovati zakonska pravila o ceni, rokovima i zaštiti prava manjinskih akcionara", ukazje Musabegović.
Međutim, država može na javnoj ponudi za preuzimanje, odnosno na dobrovoljnoj prodaji, da otkupi deo akcija manjinskih akcionara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Direktor Kancelarije za IT: Drugi superkompjuter u Srbiji biće pušten u rad u aprilu
04.03.2026.•
0
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da su pripreme za puštanje u rad drugog superkompjutera u završnoj fazi i da će on biti pušten u rad u aprilu.
U Beograd stigli državljani Srbije evakuisani iz Izraela
04.03.2026.•
0
Državljani Srbije, Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji su evakuisani iz Izraela, stigli su u Beograd protekle noći, oko dva časa posle ponoći.
Diplomata Milivojević: Po Srbiju bi bilo pogubno da se izjasni za neku od ratom zahvaćenih strana
04.03.2026.•
0
Diplomata Zoran Milivojević ocenio je da je država Srbija najbolje moguće reagovala oko evakuacije građana sa problematičnih i sukobljenih područja sa Bliskog istoka.
Srbija od 1991. izgubila skoro milion stanovnika, među kojima skoro 30 odsto inženjera
04.03.2026.•
0
Srbija je od 1991. godine izgubila čak 963.000 stanovnika među kojima je skoro 30 odsto inženjera koji su napustili zemlju, što predstavlja veliki gubitak za BDP.
Direktor Instituta "Vinča": Po pitanju bezbednosti potpuno nebitno da li nuklearku imamo u državi ili regionu
04.03.2026.•
0
Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je na 33. Kopaonik biznis forumu da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji zavisi od društvene prihvatljivosti.
Dve i po godine kasnije - građanima i dalje stižu znatno uvećani računi za struju
04.03.2026.•
0
Građanima Srbije ovih dana na kućne adrese ponovo pristižu uvećani računi za struju, a razlike u obračunima u odnosu na prethodni period nisu zanemarljive.
Čak 40 odsto automobila u Srbiji pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji
04.03.2026.•
0
Čak 40,8 odsto automobila, analiziranih kroz izveštaje o istoriji vozila u Srbiji, pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji.
Da li je projekat Jadar zaista mrtav? Nemačka poslanica o kopanju litijuma u Srbiji
04.03.2026.•
0
Dojče vele je razgovarao sa Hildegard Bentele (CDU), predstavnicom Evropskog parlamenta u Komisiji za kritične sirovine koja je sastavila listu strateških projekata EU.
Teška saobraćajna nesreća u Sjenici: Dve osobe poginule na mestu, jednoj se bore za život
03.03.2026.•
0
Dve osobe poginule su, dok se trećoj lekari bore za život nakon saobraćajne nesreće koja se večeras dogodila u Ulici Ahmeta Abdagića u Sjenici.
Poljoprivrednik: Sinoć uklonjene blokade na tri lokacije, dogovora sa Ministarstvom još nema
03.03.2026.•
0
Sinoć je održan nezvaničan sastanak udruženja poljoprivrednika, koja protestuju i blokiraju puteve u Srbiji, sa šefom kabineta ministra poljoprivrede Markom Saranovcem.
Dva, tri kandidata za predsednika države: Ko bi mogao da zameni Vučića?
03.03.2026.•
6
Srpska naprednja stranka trenutno nema kandidata osim Vučića koji jedini ima šanse da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima.
Specijalni let sa evakuisanim građanima Srbije poleteo iz Šarm el Šeika
03.03.2026.•
0
Avion "Er Srbije" u koji su se u Šarm el Šeiku ukrcali državljani Srbije, ali i građani BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, koji su ranije evakuisani iz Izraela, krenuo je ka Beogradu.
Čačanski portal Epicentar pres na meti sajber napada
03.03.2026.•
0
Redakcija čačanskog portala Epicentar pres saopštila je večeras da se od subote, 28. februara, nalazi na meti sajber napada.
Manja Grčić najavljuje "drugačije vođenje" RTS-a
03.03.2026.•
11
Pre osam dana, na čelo Radio-televizije Srbije izabrana je Manja Grčić. O prvim potezima na novoj funkciji, poverenju građana i porukama zaposlenima govorila je za Dnevnik RTS-a.
Vozači kamiona najavili blokade teretnih graničnih prelaza 14. aprila
03.03.2026.•
1
Doneta je odluka da se, zbog nerešenog problema dužine boravka profesionalnih vozača u zemljama Šengen sporazuma, 14. aprila blokiraju teretni granični prelazi.
Vijesti: Srpska ambasada u Lisabonu korišćena kao skrovište za kokain, pokazuju Skaj poruke
03.03.2026.•
25
Ambasada Srbije u Lisabonu služila je 2020. godine kao sigurna kuća za skrovište kokaina kriminalne grupe okupljene oko bivšeg poslanika Demokratskog fronta Mila Božovića.
Studenti u blokadi: Odbijena i poništena lista SNS-a u Knjaževcu
03.03.2026.•
12
Studenti u blokadi objavili su da je lista Srpske napredne stranke (SNS) u Knjaževcu odbijena i poništena.
AMSS: Automobili prolaze bez čekanja, kamioni čekaju do pet sati na granici
03.03.2026.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima trenutno prolaze bez čekanja, dok kamioni na nekim prelazima čekaju od jednog do pet sati.
Skup podrške u Šapcu: Dvojici poljoprivrednika određen pritvor, jedan stupa u štrajk glađu i žeđu
03.03.2026.•
0
U Šapcu je danas, od petorice uhapšenih na protestu poljoprivrednika, nedavno u Badovincima, dvojici određen pritvor, a trojica su puštena da se brane sa slobode, javila je televizija Insajder.
Generalni sekretar Saveta Evrope posetiće Srbiju: U Beograd dolazi sa "jasnom porukom"
03.03.2026.•
3
Generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse boraviće u Srbiji petog i šestog marta, gde će imati sastanke sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vućićem i premijerom Đurom Macutom.
Komentari 4
Dule
Dule
Zebra
Stvar je jasna. MOL treba 51% da bude većinski vlasnik! Neće da plati 56% koliko Rusija ima! Zbog toga će Srbija otkupiti tih 5% i sa svojih 36% neće se pitati ništa kao što se nije pitala ni sa 31%.
Ali bolje je verovati informeru i pinku :) Manje boli. Tamo nije narod Božić dočekao bez struje!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar