"Da bi se nešto pitala": Od koga država može otkupiti pet odsto NIS-a i koja je procedura
Naftna industrija Srbije (NIS) predahnula je u utorak ujutru, kada su prve količine nafte, nakon skoro 100 dana od uvođenja američkih sankcija, ponovo stigle u pančevačku rafineriju.
Foto: 021.rs
Međutim, da bi ova kompanija nastavila da posluje nesmetano, moraće da ruske vlasnike zameni novim.
Poslednje informacije koje dobijamo od državnog vrha, pre svega od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, jesu da će novi vlasnici biti Mađari, odnosno da ruski Gasprom o prodaji svog udela u NIS-u pregovara sa MOL-om.
Međutim, predsednik je u utorak iz Abu Dabija izneo još jednu staro-novu informaciju: da bi u kupovini ruskog udela mogli da učestvuju i Ujedinjeni Arapski Emirati, dodajući da će se detaljnije informacije o tome znati za dva do tri dana.
Za nešto veći deo kolača u NIS-u zainteresovana je i država Srbija, što je nedavno, takođe, potvrdio predsednik. Srbija trenutno ima 29,87 odsto akcija u NIS-u. Predsednik je kazao da je želja države da otkupi još pet odsto udela u NIS-u, kako bi se ubuduće i država u toj kompaniji "nešto pitala".
Pitanje je, međutim, od koga bi država otkupila tih bar pet odsto, jer predsednik to nije precizirao. Iako su pojedini brokeri izjavili da kupovinom ne bi dobila dodatna prava, ukoliko i dalje ostane pri toj nameri, država bi tih pet odsto akcija mogla da otkupi od budućeg kupca (MOL-a) ili od malih akcionara.
Sagovornici Danasa kažu da bi država tih pet odsto mogla da otkupi od malih akcionara, ali po posebnoj proceduri koja se zove javna ponuda za preuzimanje akcija. Jedan od sagovornika smatra da bi država na taj način mogla da otkupi možda i više od pet odsto akcija, pa čak i 10 odsto, dok drugi kaže da ne postoji način da država akcije od malih akcionara kupi prinudno.
Broker Branislav Jorgić kaže da se u slučaju trenutne kupoprodaje NIS-a radi o transakciji između velikih vlasnika, odnosno Gasproma i potencijalnog kupca, među kojima mogu biti MOL ili neko treće lice, te da u toj fazi mali akcionari praktično nemaju nikakvu ulogu.
"Ovde se radi o kupoprodajnom ugovoru koji će se desiti između Gasproma i MOL-a ili nekog trećeg lica. Sa tom transakcijom mali akcionari praktično nemaju nikakve veze", objašnjava Jorgić za Danas.
Prema njegovim rečima, u drugoj fazi situacija se menja ukoliko neko stekne više od 25 odsto akcija NIS-a, dodajući da bi to mogao biti MOL.
"U tom slučaju, prema važećim zakonima, postoji obaveza upućivanja ponude za preuzimanje akcija malih akcionara po ceni koja je za njih najpovoljnija", navodi Jorgić.
Ukazuje da za sada nije poznato mnogo detalja o razgovorima koji se vode, ali je podsetio da je predsednik Srbije pre nekoliko dana izjavio da bi moglo doći do potpisivanja međudržavnog sporazuma između Srbije i Mađarske u vezi sa ovom transakcijom.
"Kako će u eventualnom međudržavnom dogovoru biti tretirani mali akcionari, mi to za sada ne znamo. Na osnovu važećih propisa, obaveza ponude za preuzimanje i dalje postoji", ističe Jorgić.
Upitan da navede ko su mali akcionari, Jorgić odgovara da su 14 odsto akcija NIS-a inicijalno dobili građani Srbije koji ranije nisu ostvarili pravo na besplatne akcije.
"Oko 4,8 miliona građana dobilo je po pet akcija. Drugu grupu čine zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u, koji su po tom osnovu dobili veći broj akcija", navodi Jorgić.
Podseća da su tokom godina i jedni i drugi prodavali akcije, koje su kupovali drugi građani, kompanije i fondovi.
"Kada je reč o domicilu kupaca, to su gotovo isključivo građani Srbije i kompanije iz Srbije. Eventualno ima ponekog stranca, ali to je zanemarljivo", kaže Jorgić.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije da država planira kupovinu pet odsto akcija NIS-a, Jorgić ukazuje da nije precizirano od koga bi te akcije bile kupljene.
"Jedna mogućnost je da se pet odsto kupi od većinskog vlasnika, čime bi se njegov udeo smanjio sa oko 56,6 na 51 odsto. Druga mogućnost je da se akcije kupe od manjinskih akcionara", ukazuje Jorgić.
On naglašava da, prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, onaj ko upućuje ponudu ima obavezu da ponudu uputi svim akcionarima.
"To znači da država ne može da bira i kaže da hoće pet, a ne deset odsto. Mora da otkupi sve akcije koje joj budu ponuđene", ističe ovaj sagovornik.
Prema njegovim rečima, u zavisnosti od cene i interesovanja akcionara, država bi mogla da otkupi i znatno veći procenat od planiranih pet odsto.
"To bi moglo da bude i do deset odsto, dok će uvek postojati oni koji neće želeti da prodaju", navodi Jorgić.
On ističe da je ključno da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela.
"Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, a za donošenje nekih bitnih odluka potrebna je dvotrećinska većina. U tom slučaju, bez države takve odluke ne bi mogle da budu donete", smatra Jorgić.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović objašnjava da država Srbija kao akcionar ne može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara po sopstvenoj volji. Ističe da to može učiniti samo u okviru zakonski predviđenih instituta prinudnog otkupa ili prinudne kupovine, odnosno u okviru javne ponude za preuzimanje društva.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, država Srbija može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara kada država postane kontrolni akcionar (većinski akcionar) i stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa pravom glasa u akcionarskom društvu.
"U tom slučaju, država kao kontrolni akcionar ima pravo da inicira prinudni otkup svih preostalih akcija od manjinskih akcionara, pod uslovom da odluku o prinudnom otkupu donese skupština akcionara", kaže Musabegović za Danas.
Sledeći slučaj jeste ako jedan akcionar (ili više povezanih lica) stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa običnim akcijama, skupština može da donese odluku o prinudnom otkupu svih preostalih akcija.
"U svim slučajevima država mora poštovati zakonska pravila o ceni, rokovima i zaštiti prava manjinskih akcionara", ukazje Musabegović.
Međutim, država može na javnoj ponudi za preuzimanje, odnosno na dobrovoljnoj prodaji, da otkupi deo akcija manjinskih akcionara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zajednica umetnosti i kulture i PSG traže ostavke u čelnih ljudi u kulturi
29.10.2026.•
0
Zajednica umetnosti i kulture i Pokret slobodnih građana traže ostavke na gotovo svim nivoima u Ministarstvu kulture i institucijama koje se bave kulturom.
Savović: Tužilaštvo bi moglo da ispita način preuzimanja medija Junajted grupe
29.10.2026.•
0
Tužiteljka Bojana Savović ocenila je večeras da bi način preuzimanja medija koji su poslovali u okviru Junajted medije mogao da bude predmet provera tužilaštva, zbog sumnje o pranju novca.
Ode i on: Željko Mitrović raspustio svoj teatar Odeon, 150 ljudi dobilo otkaz
29.10.2026.•
5
Željko Mitrović, vlasnik i direktor kompanije "Pink Media Group", objavio je na društvenim mrežama da je raspustio sve ansamble u Teatru Odeon.
FOTO Kako je glasala dijaspora: RIK objavio rezultate za sva biračka mesta u inostranstvu
29.10.2026.•
8
Studentska lista je na izborima 25. oktobra osvojila 72,57 odsto glasova iz dijaspore, dok je Srpska napredna stranka koju je predvodio Aleksandar Vučić dobila 24,83 odsto.
Milivojević podneo krivičnu prijavu protiv Jorgovanke Tabaković zbog Alta banke
29.10.2026.•
5
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević podneo je krivičnu prijavu protiv guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.
Studentska lista planira osnivanje suda za visoke državne funkcionere?
29.10.2026.•
6
Nemanja Đurić iz Sindikata sudske grane vlasti i predstavnik Studentske liste izjavio je da postoji plan za osnivanje posebnog suda koji bi se bavio visokim državnim funkcionerima.
Zamenica glavnog urednika Radio Beograda ponudila ostavku, Jutarnji program ponovo vode stari voditelji
29.10.2026.•
5
Zamenica glavnog urednika Prvog programa Radio Beograda Nataša Raketić ponudila je ostavku.
Transparentnost Srbija: SNS za TV oglašavanje potrošila 10,8 miliona evra
29.10.2026.•
3
Lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" tokom predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore oglašavala se na najmanje 22 televizijske stanice.
Profesor: Nezavisna komisija hitno da ispita bezbednost objekata za Ekspo 2027
29.10.2026.•
0
Profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Vladimir Obradović apelovao je da se oformi nezavisna komisija koja će "što pre" da pregleda i ustanovi u kojoj meri su bezbedni za korišćenje objekti građeni za Ekspo.
Tužilaštvo traži da MUP prikupi podatke zbog krivične prijave protiv direktora PIO fonda Relje Ognjenovića
29.10.2026.•
21
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu zatražilo je od MUP prikupljanje podataka povodom krivične prijave protiv direktora Fonda PIO Relje Ognjenovića.
Dačić odlaže kongres SPS-a za februar: Niko nije preuzeo odgovornost za izborni poraz
29.10.2026.•
17
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić predložio je da se redovni kongres stranke, umesto u decembru ove godine, održi u februaru sledeće godine.
_sudnica.jpg "Tužilac Ilić: Komisija utvrđuje da li su tužioci pod političkim pritiscima kršili ljudska prava")
Tužilac Ilić: Komisija utvrđuje da li su tužioci pod političkim pritiscima kršili ljudska prava
29.10.2026.•
2
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić izjavio je da je zadatak komisije da utvrdi da li je bilo tužilaca koji su, vođeni političkim pritiscima, kršili ljudska prava.
Zaposleni na RTS: Uskokovića pamtimo kao urednika Dnevnika 3 koji je radio po staroj uređivačkoj politici
29.10.2026.•
1
Neformalno udruženje dela zaposlenih na RTS-a "Naš protest" kaže da Borivoja Uskokovića, novog v. d. urednika Informativnog programa pamti kao urednika Dnevnika 3 koji je radio u skladu sa starom uređivačkom politikom.
Vozač u Beogradu kažnjen zbog nasilničke vožnje: Mora da plati 140.000 dinara
29.10.2026.•
3
Saobraćajna policija u Beogradu sankcionisala je vozača koji je, pored nasilničke vožnje, učinio i više drugih prekršaja, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje.
Dolovac izdala još jedno obavezno uputstvo svim tužiocima: Sprečiti uništavanje dokumentacije
29.10.2026.•
46
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je novo opšte obavezno uputstvo svim glavnim tužiocima da upute zahteve policiji kako bi sprečili da se u državnim institucijama uništavaju službeni i drugi spisi.
Evropol na listu stavio petoro državljana Srbije osumnjičenih za krađu nakita od 40 miliona evra
29.10.2026.•
2
Holandska policija objavila je imena petoro državljana Srbije osumnjičenih za pljačku nakita na sajmu umetnosti TEFAF u Mastrihtu u junu 2022. godine, čija se vrednost procenjuje na oko 40 miliona evra.
REM pokreće postupak protiv Informera
29.10.2026.•
10
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) odlučio je da pokrene postupak protiv televizije Informer zbog navodnih prekršaja tokom izborne kampanje, kao i protiv Televizije Prva.
Koje izborne liste će morati da vrate novac za kampanju?
29.10.2026.•
4
Većina lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima moraće da vrate novac koji im je isplaćen iz budžeta za finansiranje predizborne kampanje.
Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo istragu o terorističkom napadu kod ambasade Izraela u Beogradu
29.10.2026.•
4
Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal preuzeo je rukovođenje uviđajem povodom napada ispred Ambasade Izraela u Beogradu.
Komentari 4
Dule
Dule
Zebra
Stvar je jasna. MOL treba 51% da bude većinski vlasnik! Neće da plati 56% koliko Rusija ima! Zbog toga će Srbija otkupiti tih 5% i sa svojih 36% neće se pitati ništa kao što se nije pitala ni sa 31%.
Ali bolje je verovati informeru i pinku :) Manje boli. Tamo nije narod Božić dočekao bez struje!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar