Srbija mahnito usvaja zakone da udovolji EU: "Vlast Uniju vidi kao bankomat, a ona nas kao kamen u cipeli"
Nakon višegodišnje stagnacije u procesu evrointegracija, vlast u Srbiji deluje rešena da nadoknadi propušteno.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Mesecima unazad na dnevnom redu Narodne skupštine nalaze se propisi čije usvajanja štiklira pojedine obaveze iz Reformske agende. Međutim, isticanje rokova kada EU vrši presek stanja otvara pitanje - mogu li se usvajanjem zakona na veliko preskakati stepenice na putu ka EU i da li će ovakav pristup dovesti do oslobađanja novca iz Plana rasta i otvaranja Klastera 3 na šta se čeka četiri i po godine?
Među 18 tačaka na dnevnom redu aktuelnog vanrednog zasedanja Narodne skupštine nalaze se izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene Krivičnog zakonika, kao i predlog o davanju autentičnog tumačenja odredbe Zakona o elektronskim medijima. Ove tri tačke dnevnog reda naizgled deluju nepovezano. Međutim, sve mogu da se pronađu u Reformskoj agendi, spisku reformskih koraka na koje se Srbija obavezala kao uslov za dobijanje novca iz Plana za Zapadni Balkan, piše Insajder.
Ovim tačakama vlast u Srbiji nastavila je višemesečni proces ubrzanog usvajanja i izmena zakona, kako bi ispunila deo obaveza i dobila makar deo novca koji EU dodeljuje zemljama kandidatima ne bi li dala zamah procesu evrointegracija. Ipak, ključno pitanje je - da li je Srbija već zakasnila.
Završetak "grejs perioda"
Kada je u pitanju Plan rasta, dva datuma su ključna. Izveštajni period je imao presek 30. juna, što znači da će Komisija procenjivati sve što je urađeno do tog datuma. Istovremeno, tada je istekao i "grejs period" koji je Srbija tražila od Evropske komisije za ispunjavanje reformi koje su po planu trebalo da budu ispunjene još sredinom prošle godine.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica ističe da se u ispunjavanju obaveza iz Reformske agende već uveliko kasni. Kako dodaje, istekom "grejs perioda" otvara se mogućnost da deo sredstava koji je bio opredeljen za reforme koje su već trebalo da budu sprovedene bude trajno povučen i prosleđen drugim zemljama.
"U prva tri izveštajna perioda od početka 2025. godine mi zvanično imamo sprovodena samo tri reformska koraka. Srbiji je po usvajanju Reformske agende odobreno 111 miliona evra kao predfinansiranje, a nakon toga 56 miliona iz prve tranše. Posle toga, nije bilo dodatnih isplata", kaže Đurica.
Plan za Zapadni Balkan je mehanizam Evropske komisije nastao kao odgovor na kritiku da su evrointegracije postale isuviše apstraktne, te da građani država kandidata ne vide nikakvu korist od ispunjavanja obaveza iz pregovaračkih poglavlja. Planom je predviđeno da će oko šest milijardi evra, što kroz bespovratna sredstva, što kroz povoljne zajmove biti podeljeno zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana u periodu od tri godine. Početni proces je bilo definisanje spiska reformi obuhvaćenih u Reformsku agendu, a isplate bi išle periodično, u zavisnosti od uspešnosti ispunjavanja obaveza.
Skoro dve godine od početka primene plana jasno se iskristalisala podela na Zapadnog Balkanu. Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija spadaju u uspešnije kako po broju ispunjenih reformskih koraka, tako i po procentu sredstava koji je povučen. Sa druge strane, nalaze se Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina kao manje uspešna trojka.
Ubrzano ispunjavanje obaveza
Sudeći prema poslednjih nekoliko meseci, vlast je ubrzala usvajanje zakona kako bi popravila bilans. Između ostalog, pravosudni zakoni kolokvijalno nazvani Mrdićevi zakoni su praktično ukinuti, usvojeno je više izbornih zakona kojima se ispunjava deo ODIHR preporuka, a autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima bi moglo da predstavlja prvi korak ka konačnom uspostavljanju Saveta REM-a.
Foto: Screenshot (Youtube/EU Debates)
Sve te aktivnosti će se naći u izveštaju o ispunjenim aktivnostima koje Srbija treba da pošalje do 15. jula. Nakon toga, kako dodaje Đurica, Evropska komisija pokreće proces ispitivanja šta je od obaveza ispunjeno.
"Zato je Skupština sada uhvatila zalet jer vlast pokušava da napravi neki papirnati dokaz da je nešto urađeno. Međutim, Evropska komisija neće samo gledati da li nešto usvojeno, već i da li ti propisi proizvode neku institucionalnu promenu. Samo usvajanje propisa ne znači i ispunjenu reformu", navodi Đurica.
Kako navodi, najverovatniji scenario je da će Srbija dobiti delimičnu isplatu za deo reformi koje Komisija prihvati kao ispunjene, uz zadržavanja drugog dela sredstava uz jasnu poruku da "bez vladavine prava nema para".
Starović: Reformski zamah bi morao doprineti pozitivnim ocenama
S druge strane, ministar za evropske integracije Nemanja Starović sa daleko više optimizma gleda na mogućnost isplate sredstava iz Plana za Zapadni Balkan.
"Veliki reformski zamah koji sprovodimo poslednjih nekoliko meseci, a koji se ogleda u značajnom broju tzv. pro-evropskih zakona usvojenih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bi svakako morao doprineti pozitivnim ocenama Evropske komisije koja u okviru definisanih pravila i procedura sprovodi konstantno praćenje ispunjenosti uslova za isplatu finansijskih sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan", navodi Starović za Insajder.
On ističe da je Srbiji do sada odobrena isplata od ukupno 168 miliona evra iz Plana rasta.
"U međuvremenu, mi smo u julu 2025. podneli zahtev za isplatu druge tranše u visini od oko 105 miliona evra i treće tranše, u januaru ove godine, u visini od 95 miliona evra. Shodno propisanim pravilima i realizovanim koracima iz Reformske agende, do 15. jula ćemo podneti zahtev i za isplatu četvrte tranše finansijskih sredstava", navodi Starović.
Kako navodi, u zahtevima za isplatu prve tri tranše prijavljeno je da je Srbija ispunila 18 od ukupno 98 koraka iz Reformske agende. Do 15. jula, biće prijavljen zahtev za isplatu četvrte tranše na osnovu koraka koji su realizovani do 30. juna.
Rampa za napredak u evrointegracijama
Paraleno sa pitanjem isplata iz Plana rasta, predstavnici vlasti u Srbiji se nadaju da bi usvajanje zakona moglo da dovede i do ponovog pokretanja procesa evrointegracija. Poslednji klaster, grupa pregovaračkih poglavlja, otvoren je još krajem 2021. godine. Od tada, Evropska komisija je u godišnjim izveštajima u više navrata preporučivala otvaranje Klastera 3, ali zemlje članice unutar Evropskog saveta nisu uspevale da dođu do konsenzusa koji bi omogućio taj korak.
Đurica napominje da sudeći po porukama koje se plasiraju, taj konsenzus neće biti postignut ni na sledećem zasedanju Saveta.
"Evropska komisija jeste verifikovala tehničku spremnost Klastera 3, ali je do sada politička odluka članica izostajala. U tom smislu, Klaster 3 predstavlja veću prepreku od Plana rasta. Srbija se može nadati bar delimičnoj isplati iz Plana rasta, ali za Klaster 3 problem predstavlja nedostatak političkog poverenja zemalja članica Unije. Mi imamo, prema javno dostupnim informacijama, najmanje pet zemalja članica koje ne podržavaju otvaranje Klastera upravo zbog vladavine prava u Srbiji, stanju demokratije i neusaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Do 15. jula može da se popravi neki papir za Plan rasta, ali je mnogo teže da se popravi političko poverenje koje Srbija izgubila", kaže Đurica.
Ministar Starović napominje da je ovih dana Evropska komisija ponovo uputila preporuku Evropskom savetu za otvaranje Klastera 3 uz kako navodi "jasnu argumentaciju o uspešno realizovanim reformskim procesima u prethodnih nekoliko meseci".
"Zanimljivo je da ovo predstavlja prvi put da Evropska komisija ponavlja ovakvu preporuku državama članicama mimo redovnog godišnjeg izveštaja o napretku država kandidata, koji se predstavlja krajem svake godine. Ovo svakako uliva određenu dozu opreznog optimizma, međutim krajnja odluka je kao i uvek na državama članicama EU koje moraju postići puni konsenzus, te stoga nije na nama da bilo šta najavljujemo u njihovo ime", kaže Starović.
Pročitaj još
Predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Cvijić ocenio je za Insajder da moguća preporuka Evropske komisije da Srbija otvori Klaster 3 nije iznenađenje, ali da odluka o tome ne zavisi od Komisije, već od svih 27 država članica Evropske unije. Kako objašnjava, konačan stav trebalo bi da bude usaglašen na nivou Saveta za opšte poslove, dok je već sada poznato da se Holandija protivi otvaranju klastera. Prema njegovom mišljenju, vlast u Srbiji ne želi u Evropsku uniju, već je koristi kao "bankomat".
Prema njegovim rečima, holandski stav je jasan i zasnovan na oceni da Srbija nije ispunila uslove u oblasti vladavine prava i demokratije. Cvijić podseća da Holandija tradicionalno vodi politiku koju sama opisuje kao "striktnu, ali fer", zbog čega ne očekuje da će lako promeniti poziciju.
"Njihovo protivljenje otvaranju Klastera 3 je zato što uslovi u oblasti vladavine prava i demokratije uopšte nisu ispunjeni. Priča se da se još oko pet država članica protivi, kako iz tog razloga, tako i zbog toga što Srbija nema usaglašenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom", rekao je Cvijić.
On smatra da stav Evropske komisije ne treba tumačiti kao podršku režimu u Srbiji, već kao posledicu geopolitičkog trenutka u kojem deo evropskih aktera veruje da se prilika za proširenje ne sme propustiti. U tom smislu, kaže, Srbija se posmatra kao problem koji treba privremeno preći na putu ka širem cilju.
"Oni gledaju na režim u Srbiji kao na neki kamen u cipeli. Spremni su da odćopaju do tog cilja sa tim kamenom u cipeli, pa da se njime bave kasnije. Ali perspektiva nas koji živimo u toj cipeli, sa tim kamenom koji nas udara u glavu, apsolutno je drugačija", naveo je Cvijić.
Upozorava da bi takva politika mogla dodatno da udalji proevropski deo građana Srbije od Evropske unije. Prema istraživanju BCBP-a, prvi put je veći broj građana protiv članstva Srbije u EU nego za njega, dok su, kako navodi, upravo protivnici režima većinski proevropski orijentisani.
Vlast na EU gleda kao na bankomat
Na pitanje šta je suštinski problem Srbije u evropskim integracijama, Cvijić kaže da je osnovni problem to što vlast zapravo ne želi članstvo u Evropskoj uniji. Prema njegovoj oceni, evropski put se održava pre svega zbog novca i političke zaštite, a ne zbog spremnosti da se ispune kriterijumi.
"Ova naša vlast uopšte neće da Srbija uđe u Evropsku uniju. Oni bi možda to hteli u nekoj varijanti, ali gledaju na Evropsku uniju kao na bankomat, zbog novca koji bi došao. Međutim, nisu spremni da ispune uslove koji se traže", rekao je Cvijić.
On ocenjuje da vlast istovremeno u Briselu govori o napretku Srbije, dok u domaćim prorežimskim medijima godinama jača antievropsku retoriku. Takva politika, dodaje, ima za cilj isključivo opstanak vladajuće strukture.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Održan protest "Eko buna" na beogradskom Ušću
23.08.2026.•
0
Protest pod nazivom "Eko buna" na beogradskom Ušću, na koji su pozvali zemunski i novobeogradski zborovi građana, završen je nešto posle 19 časova.
Objavljen kalendar za predstojeću školsku godinu
23.08.2026.•
0
Nova školska godina u osnovnim školama u Srbiji počinje u utorak, 1. septembra, a biće završena 11. juna za učenike od prvog do sedmog razreda, navedeno je u Prosvetnom kalendaru.
AMSS: Najduže se čeka na Gradini i Horgošu 2
23.08.2026.•
0
Automobili na izlaz iz zemlje najduže čekaju na prelazu Horgoš 2, gde zadržavanja traju po sat vremena, isto koliko na ulaz čekaju kod Gradine (Bugarska), ukazuju podaci granične policije.
TS: Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme
23.08.2026.•
0
Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama ne rešava ključne probleme u toj oblasti koji su uočeni tokom primene važećih propisa, iako sadrži određena poboljšanja, objavila je Transparentnost Srbije.
Lakić: Pokušaj da se zastraše građani najavom hapšenja zbog navodnih neistina o požaru u Deliblatskoj peščari
23.08.2026.•
4
Advokat Nikola Lakić izjavio je da bi zbog požara u Deliblatskoj peščari tužilaštvo, umesto što preti hapšenjem građana, trebalo da procesuira predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra policije Ivicu Dačića.
Da li ste neopredeljeni glasač?
23.08.2026.•
35
Neopredeljeni birači se sve češće pominju kao mogući jezičak na vagi na predstojećim izborima.
Eparhija šabačka: Otkazati Prajd karavan u Loznici i Šapcu, taj događaj je nepotreban
23.08.2026.•
4
Eparhija šabačka zatražila je od udruženja "Da se zna" da otkaže Prajd karavan koji je najavljen za sledeću nedelju u Šapcu i Loznici uz tvrdnju da bi ti skupovi mogli da dovedu do nepotrebnih podela, napetosti i sukoba.
Macut: Važno mi je da iza ove vlade ostanu konkretni rezultati, a ne moje ime
23.08.2026.•
20
Premijer Srbije Đuro Macut rekao je da mu je važno da iza rada Vlade Srbije ostanu konkretni rezultati, a ne njegovo ime.
Jedna Beograđanka ostala bez 70.000, druga bez 20.000 evra: I Novosađani bili upozoreni na ovu vrstu prevare
23.08.2026.•
4
Ministarstvo unutrašnjih poslova ponovo je upozorilo građane na sve učestalije telefonske prevare u kojima se počinioci predstavljaju kao lekari i saopštavaju da je njihov član porodice doživeo saobraćajnu nezgodu.
Dačić: Odluku o traženju pomoći u gašenju požara ne donosimo ni Vučić, ni ja, već Sektor za vanredne situacije
23.08.2026.•
42
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da odluku o traženju pomoći za gašenje požara ne donosi ni predsednik države, niti predsednik Vlade, već se to radi na predlog Sektora za vanredne situacije.
SPS samostalno izlazi na izbore: Zašto?
23.08.2026.•
18
Ivica Dačić najavio je da će Socijalistička partija Srbije na sledećim izborima izaći samostalno - kao i svaki put od 2012. godine naovamo.
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
23.08.2026.•
60
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada u Srbiji primenjuje se već skoro 10 godina i, umesto predsednika kućnog saveta, doneo nam je profesionalnog upravnika zgrade.
Protest "Eko buna" danas na Ušću: "Protiv svih onih koji naše sutra prodaju za lični profit"
23.08.2026.•
0
Studenti u blokadi i Zborovi Novog Beograda održaće danas, 23. avgusta protest "Eko buna" na kome, kako su naveli, žele da podignu glas protiv "svih onih koji naše sutra prodaju za lični profit".
VIDEO: Ostaci "Savskog Titanika" zbog niskog vodostaja izronili između Sremske Mitrovice i Šapca
23.08.2026.•
4
"Slovenac" - parobrod koji na dnu reke od kraja Drugog svetskog rata, zbog niskog vodostaja izronio je iz Save između Sremske Mitrovice i Šapca, kod sela Ševarice i Šašinci.
Vučić: Neće biti lustracije prema aktuelnoj vlasti
23.08.2026.•
52
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće biti lustracije prema aktuelnoj vlasti, "jer narod odlučuje, a ne oni spolja".
VJT traži identifikovanje osoba koje šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari
22.08.2026.•
7
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da će izdati nalog za identifikaciju i procesuiranje osoba koje na društvenim mrežama šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari.
Komentari 25
Herodot
08.07.2026 • 11:45
Zašto da za dobro Srbije dovedemo samo političare iz Slovenije, Hrvatske i Crne Gore a ne i njihovu vojsku i policiju. pa i učitelje koji će prevaspitati decu? Kad već prizivate stranu okupaciju neka bude potpuna. Valjda ćete se staviti na raspolaganje okupacionoj vlasti.
Uopšte nam ne bi bilo loše! Kad smo toliko zatupljeni da uvek glasamo za razne Slobe i Vucice onda uopšte ne bi bilo loše da dovedemo nekog normalnog sa strane da nas vaspita!
Kad su Turci vladali Srbijom bilo je blagostanje. U Evropi su se protestanti i katolici klali, vladala je kuga a mi smo živeli u uređenoj državi. Problem je počeo kad su Turci otišli!
Tuga
Dylan Dog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar