Ogromne su muke da se u Srbiji nostrifikuju svedočanstva i sa najprestižnijih univerziteta. Za overu diplome potrebno i 1.000 evra, a u Nemačkoj 100 evra i čeka se mesec dana.
Diplomac Harvarda, da bi mogao da se zaposli u Srbiji, mora da polaže još ispita. Pojedini akademci sa Oksforda i Kembridža imali su problema sa nostrifikacijom u Beogradu. Fizika sa Prinstona nije priznata na jednom, ali je drugi univerzitet odlučio da nostrifikuje tu diplomu.
Ovo su samo neki od problema srpskih akademaca kada se vrate sa stranih studija, na šta ih vlasti stalno pozivaju. Organizacija srpskih studenata u inostranstvu zato traži da se postupak priznavanja pojednostavi, da procedura bude jeftinija i brža.
Najveći problem je, kaže za "Novosti" predsednik te organizacije Milutin Stanisavljević, što se naša država ne bavi priznavanjem, već nostrifikacijom. "U Srbiji se strane diplome izjednačavaju sa domaćim, što je skup i dug proces. Trebalo bi da se samo priznaju dokumenti koje su izdali strani fakulteti", smatra Stanisavljević.
Procedura traje do nekoliko godina
Na državnim univerzitetima priznavanje radi nastavka školovanja košta od 10.000 do 20.000 dinara, a ako je radi zapošljavanja onda je cena i do 111.000. Na privatnim univerzitetima je i nekoliko puta skuplje. Procedura može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Primera radi, u Austriji ovaj proces traje od dve do osam nedelja i košta 150 evra, u Nemačkoj je sto evra i traje mesec dana, u Belgiji se čeka tri meseca, ali je besplatan.
.jpg "Studenti tražili vanredne parlamentarne izbore: Ko ih je podržao do sada?")
.jpg "DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - znate li sve?")
.jpg "Američki medij: Šefica kabineta Trampa nije zabranila Vučiću da dođe u Mar-a-Lago")
.jpg "VIDEO Vozač JGSP")
Komentari 31
Raja
- da da podatke o Univezitetu na kojem je diplomirao, kako bi kanadsko Inzenjersko udruzenje direktno od trazilo (i dobilo) od Univeziteta iz Srbije plan i program predavanja, kao i sve ocene koje je student imao tokom studiranja.
Nakon dobijanja napred navedenih dokumenata, kanadsko Inzenjersko udruzenje uporedjuje programe sa programom kanadskih univerziteta i nakog toga donosi odluku dali neki kandidat treba da polaze neke dodatne strucne ispite. Uglavnom niko od nas, nije imao dodatne ispite osim jednog inzinjera iz Novog Sada i jednog iz Beograda koju su morali polagati ispit iz Ekonomije i jednog iz Novog Sada kome su trazili da polaze ispit iz Statike i Dinamike. Dakle, kad je sve ovo ispunjeno, inzenjer iz Srbije stice pravo da polaze ispite iz Inzenjerskog prava i ispit iz Inzenjerske etike. Udruzenje svakom kandidatu obezbedi svu potrebnu literature iz navedenih predmeta od nekih hiljadu dvesta strana. Potrebno je jedno dve do tri nedelje da se taj ispit spremi i svi, nas 16, smo te ispite polozili bez problema. Nakog polozenog ispita, inzenjer dobije pravo da potpisju projekte i pecat sa svojim brojem I imenom kojim te projekte overava. Njegov pecat je pravno jednak pecatu Notara i on moze da overava i druga pravna dokumenta, prevode, ugovore I slicno.
Raja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar