U Srbiji registrovano preko 21.600 ofšor firmi

Među njima ima i ofšor preduzeća, koji najčešće "pristižu" sa Britanskih Devičanskih Ostrva.

Evidencija Agencije za privredne registre pokazuje da se ukupno 158 firmi i građana koji potiču iz ove egzotične države na Karibima, u Srbiji pojavljuju kao vlasnici domaćih preduzeća.

Holandija, takođe, predstavlja poreski raj za preduzeća koja su se u toj državi registrovala kao ofšor firme. Iz ove države stiže nam 495 osnivača srpskih preduzeća, među kojima su najvećim delom firme, ali nije poznato koliko njih nosi obeležja pravog ofšora: da ne posluje u zemlji gde je osnovan, da ne vodi prosto knjigovodstvo i da ima tajnog vlasnika.

Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, objašnjava, za "Novosti“, da pojam "ofšor“ može da se posmatra kao destinacija, odnosno registar, ali i kao pravna forma.

"Kada jedna država sebe uspostavi kao ofšor destinaciju, onda su sve kompanije ofšor. U to obično svrstavamo egzotična ostrva: Devičanska, Sejšele... ", objašnjava Obradović.

Međutim, imate i situaciju u kojoj zvanični registar jedne države pojedine pravne forme registruje kao ofšor. Tako se "partnerstva sa ograničenom odgovornošću“, na primer, u pojedinim državama EU, kao što su Austrija, Velika Britanija, Holandija, Švajcarska, registruju kao ofšor. Momentom registracije takva preduzeća u zvaničnom registru te države dobijaju status ofšor firme.

Agencija za privredne registre redovno šalje podatke Upravi za sprečavanje pranja novca. Ulaženje u trag vlasnicima ofšor firmi nije problem ako su ovakva preduzeća u ovdašnjoj banci otvorila račun. Tu Uprava za sprečavanje pranja novca prepoznaje dve situacije: kada je strana firma osnivač neke domaće firme, ali i kada strana firma, želeći da posluje u Srbiji , otvara račun kod neke srpske banke.

"U oba ova slučaja, na banci je obaveza da utvrdi stvarnog vlasnika, odnosno fizičko lice koje ima u svojini ili kontroliše strano preduzeće", rečeno je "Novostima“ u Upravi za sprečavanje pranja novca. Uprava je ovlašćena da od banke traži podatke ako postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

Treća situacija je najteža za "ulazak u trag“ stvarnim vlasnicima ofšor preduzeća. A to je onda kada se strana firma ne pojavljuje u Srbiji ni kao osnivač srpskog preduzeća, ni kao vlasnik bankarskog računa. Ako ovakav ofšor potiče iz zemlje sa visokim stepenom bankarske tajne, doći do podatka ko je stvarni vlasnik je praktično - nemoguće, čak ni uz nalog suda. Tek u nekim slučajevima, i to ako je račun ofšor firme otvoren u državi koja ima slučne obaveze u oblasti sprečavanja pranja novca, moguće je preko Udruženja finansijsko-obaveštajnih službi, takozvane "Egmont grupe“, doći do tog podatka.