Bečej: Tek 17 godina, a već 40 krivičnih prijava

Počinioci ovih dela su mahom tinejdžeri, čije se ponašanje nakon prvog ili drugog ukora, uglavnom kanališe u pozitivnom smeru. S druge strane, sa znatno težim i ozbiljnijim krivičnim delima nalazi se daleko manji, ali opasniji broj dece. Jednostavno, kaznena politika ne utiče isto na sve.

Tako jedan Bečejac ima već registrovanih 40 krivičnih dela, a tek mu je 17 godina. Problemi u ponašanju registrovani su još kada je upisao osnovnu školu. Iako su škola i psiholozi reagovali, izostala je saradnja roditelja. To je uticalo na to da su se problemi preselili iz školskog dvorišta na ulicu.

Tada reaguje policija, Centar za socijalni rad, čak i sud, ali i dalje nema interesovanja roditelja. Prekršaji koje dečak čini su zakonski procesuirani, izvršene su mere poput ukora, društveno korisnog rada, nadzora roditelja, pojačanog nadzora organa starateljstva, ali, opet, bez efekta. Jednostavno, roditelji ne sarađuju, a dete nastavlja po starom i danas je u vaspitno-popravnoj ustanovi.

Primeri poput slučaja sedamnaestogodišnjeg Bečejca nisu usamljeni, pa se s pravom postavlja pitanje šta je glavni uzrok recidiva kod maloletnih prestupnika? Da li je u pitanju blaga kaznena politika, nešto drugo ili kombinacija više faktora.

Stav žrtava nasilja jeste da su kaznene mere prema maloletnim prestupnicima preblage i da rešenja, bar onog koje daje rezultate, praktično i nema. J.S. iz Bečeja, otac trinaestogodišnje devojčice se ogorčeno priseća slučaja maltretiranja njegove ćerke i ostalih vršanjaka od strane druga iz razreda, pitajući se gde su tu prava maltretirane dece.

- Dečak je pretio, napadao i udarao svu decu. Pretio im makazama, izazivao svađe i tuče, čak je i nož nosio u školu. Deci je savetovano da ga se klone jer je problematičan, ali ništa konkretno nije preduzeto. U moje vreme je to bilo drugačije - priča ovaj otac za Mrežu 21.

Uprkos ocenama u javnosti da je kaznena politika prema maloletnicima previše blaga, stručnjaci smatraju da ona daje adekvatne rezultate. Takav stav ima i Ivona Božović iz bečejskog Centra za socijalni rad navodeći da kaznena politika i treba da bude blaga.

- Prema standardima Evropske unije, kaznena politika je dobra i svima daje šansu da budu društveno odgovorni. Isto tako, različite vaspitne mere različito utiču na decu, pa je nekom ukor ili izvinjenje dovoljno, dok, sa druge strane, kod pojedinaca ni odlazak pred sudiju ne daje pozitivne efekte.

Kada bi u lancu odgovornosti, blaga kaznena politika sudova bila glavni krivac poraslom kriminalu i raznim oblicima nasilja u društvu, to bi značilo da sve druge karike dobro funkcionišu. Prema mišljenju Ivone Božović, ključni problem koji od maloletnih prestupnika pravi povratnike, jeste krivična neodgovornost dece do 14 godina, kojih je nažalost sve više.

- Ta deca su svesna i koriste činjenicu, da do njihove četrnaeste godine nisu krivično odgovorna i da ne mogu biti zakonski kažnjenja. Nažalost, upravo roditelji su često ti koji nagovaraju maloletnike da čine krivična dela ohrabreni saznanjem da im deca neće ići u zatvor i da neće plaćati novčane kazne. To je veliki problem - ističe ona.

Kako naglašava psihoterapeutkinja Anica Dudvarski, najviše uticaja na maloletnike imaju porodica i vršnjaci.

- Uticaj porodice je najznačajniji. Model ponašanja koji pružaju roditelji je najsnažniji tokom čitavog našeg života. Čak i kada imamo otpor prema našim roditeljima, mi ih nesvesno pratimo. Na porodicu opet utiče šire socijalno i ekonomsko okruženje, pa tako, u slučaju da je ugrožena egzistencija može se desiti da neki član porodice krene lošim putem. Pored porodice, a naročito u periodu puberteta, veliki uticaj na decu imaju i vršnjaci - naglašava Anica Dudvarski dodajući da je važno da se prevencija dobro organizuje.

I Ivona Božović rešenje vidi u prevenciji.

- Rešenje je veća institucionalna saradnja, umrežavanje, zajednički protokoli i protokoli koji bi na svim nivoima bili isti, kao i edukacija i usmeravanje dece ka socijalno poželjnom ponašanju - kaže ona.

Statistika kaže da se većina maloletnika, čak 80 odsto njih, koji prođu sudski postupak, nikad više ne pojave pred sudom kao izvršioci krivičnih dela. Ali, takođe, postoji veliki rizik da će maloletni prestupnici koji dođu u sukob sa zakonom nastaviti putem kriminala. Jedino rešenje ovog problema je niz mera, međuresorna saradnja i aktivno uključivanje roditelja-staratelja, društva i lokalne zajednice u rad na prevenciji i suzbijanju prestupništva maloletnika.