Menu 021

Mladunče Nada - nada da će orao krstaš preživeti u Srbiji

Do pre dvadeset godina srpsko nebo krasilo je oko deset parova orlova krstaša, ptice koja krasi grb Srbije, a danas je taj broj spao na jedan par - Boru i Eržiku, koji žive nedaleko od malog vojvođanskog sela Srpski Krstur.
Info 07.04.2019. | 20:16

Taj par je u poslednje dve godine izrodio tri mladunčeta - pre dve godine rodili su se Duško i Lilika, a prošle godine na svet je došla i Nada, koja je, simbolično, baš to ime dobila u nadi da će krstaš ipak preživeti u Srbiji.

Poslednji preostali par te ptice u Srpskom Krsturu čuvaju članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u okviru međunarodnog projekta "Panon igl lajf" (Pannon Eagle Life), koji naša zemlja sprovodi u saradnji sa Češkom, Slovačkom, Austrijom i Mađarskom.

Prema rečima Milice Mišković, predstavnice Društva, reč je o projektu koji je započet pre tri godine uz finansijska sredstva Evropske unije, a u cilju zaštite ove globalno ugrožene vrste.

Orao krstaš je evroazijska vrsta, a danas je, objašnjava Mišković, mnogo više ima u mongolskim i kazahstanskim stepama, dok je u Evropi, za razliku od ranijih vremena, njen broj drastično manji.

Na primer, navodi Mišković, do pre dvadeset godina na Fruškoj gori bilo je tri para orla krstaša, a u Deliblatskoj peščari čak sedam ili osam.

Danas ih tamo više nema, a jedini preostali par u našoj zemlji svoje gnezdo je svio na granama kanadske topole u stepi blizu sela Srpski Krstur, gde je i ove godine položio jaja.

Razlog zbog kojeg je orao krstaš postao još jedna u nizu ugroženih vrsta je isti kao i kod drugih životinja - ljudi, jer, kako kaže Mišković, sva prirodna staništa ljudi su uništili i iskoristili za poljoprivredu, naselja ili industriju.

"Staništa poput ovog u blizini Srpskog Krsutra više nema. Kada pogledate u Vojvodini svuda imate naselja, a orlu krstašu je potrebno izolovano stanište, jer su osetljivi na ljude, a osetljivi su s razlogom, naučili su da su ljudi nešto što njih proganja, uznemirava i lovi", ispričala je Mišković.

Orao krstaš je nekada bio trofejna ptica za mnoge lovce – lepa i velika, sa rasponom krila od dva metra, a opet, pristupačna, jer ne živi u planinama, već u stepama, što je, takođe, umanjilo njihovu populaciju.

Osim nedostatka staništa, razlozi zbog kojih ova ptica nestaje su i nedostatak visokih i starih stabala, koja oni obično biraju za svoje gnezdo, a najveći problem za njih, kaže Mišković, jeste trovanje.

"Trovanje je začarani krug. S jedne strane ima ljudi koji namerno bacaju zatrovane mamce za pse, šakale ili lisice, a ironija je što ptica leti i onda će pre da snimi mamac nego životinja sa zemlje. Druga stvar, poljoprivrednici i dalje koriste pesticide koji su zabranjeni u Srbiji, poput furadana, koji je usmrtio veliki broj životinja", kaže Mišković.

Zato su pored čuvanja gnezda jedinog preostalog para orla krstaša od lovokradica, prisustva poljoprivrednika, oluja, ističe ona, Društvo i Lovačko društvo "Srpski Krstur", koje im u tom poslu pomaže, zaduženi i za čuvanje staništa od postavljanja otrova i podizanja svesti građanima koliko je to opasno.

"Ako bi se jednoj od ove dve ptice nešto desilo mi više nemamo tu vrstu u Srbiji, a stoji nam na grbu i dičimo se time. To je stvarno jedna velika ironija", rekla je Mišković.

A kako je orao krstaš završio na srpskom grbu i da li je baš ta ptica bila inspiracija?

 

Mišković navodi da je od pojedinih ljudi o tome čula dve vrste predanja, a jedna od njih kaže da je to ptica koja je najviše viđana na ovim prostorima i koja se gnezdila na hrastu - drvu koje naš narod smatra svetim.

"Mi smo hrast doživljavali kao svetinju. Posebno te stogodišnje hrastove koje smo obeležavili krstom. Krstaš voli takvo drvo, i zato je i dobio taj narodni naziv, jer su ljudi viđali velikog orla na svetom drvetu. Nekako nam je logično da je ptica, koja je imala takvu simboliku u narodu, bila inspiracija za grb", ispričala je Mišković.

Druga priča, nastavlja ona, kazuje da mi nismo jedini na čijem je grbu orao krstaš i da smo ga najverovatnije preuzeli od drugih, jer su i rimski imperatori, austrijski carevi, Napoleon Bonaparta, pa čak i Nemci za vreme Drugog svetskog rata prepoznali tu pticu kao simbol i koristili je na svojim zastavama ili pečatima.

Heraldičar Nemanja Štiplija smatra da se na našem grbu ne nalazi orao krstaš i da orao sa grba nema nikakve veze sa bilo kojom pticom iz prirode, već da je reč o heraldičkom srebrnom dvoglavom orlu.

"Dvoglavi orao dolazi iz vizantijske tradicije, što je univerzalni simbol jedinstva - istoka i zapada, crkve i države. U današnjem grbu Srbije orao je definisan kao heraldički srebrni dvoglavi orao i ne pominje se da li je to neka posebna vrsta orla. U heraldici postoji osnovno pravilo da, ako je nešto prirodno, da se u opisu grba stavi - orao je prirodan i sadrži te i te elemente", naveo je Štiplija za Tanjug.

Bez obzira da li je ili nije krstaš na srpskom grbu, činjenica je da ta vrsta u našoj zemlji izumire i potrebna joj je pomoć da bi opstala, a kako kaže Mišković, izgledi za to su mali.

"Ali, mi smo optimistični, jer nam dobre vesti stižu iz Mađarske. Oni su 1995. spali na 30 parova krstaškog orla i od tada su puno uložili u projekte, tako da danas imaju oko 150 parova. Pošto se kod njih krstaš oporavlja, moguće je da se neke jedinke spuste ovde i da sa našim mladim pticama oforme par", rekla je Mišković.

Međutim, dodaje ona, za tako nešto potrebno im je dobro stanište, mirno i izolovano od ljudi, ali i stari, visoki hrastovi, kakvih, takođe, u Vojvodini više nema, jer je i to, za nas sveto drvo, snašla ista sudbina kao i orla krstaša...

Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Vlada
    09.04.2019 10:50
    @Мунгос

    o cemu ti covece ?
  • Мунгос
    09.04.2019 08:07
    @ Krk u brk,
    Вероватно си у праву. Имам и ја неки проблем,
    Када видим некога како крсти руке са раширеним прстима на грудима, одмах помислим да је он неки крсташ, у најмању руку орао лешинар.
    Када ми неко као ова дама еколог спомене Немце из II светског рата, ја се сетим одмах на онога што је дефинисао фашизам са „Пун камион с' Немци“.
    Иначе, за крсташе смо дефинитивно утврдили да су ратни злочинци који су у организованим злочиначким подухватима уништавали и затирали читава становништва под изговором да иду да ослободе Христов гроб. Преостало је још да се усвоји закон који ће санкционисати негирања њихових злочина.
    Али највећи проблем ми је тај што ми сам помен еколога и екологије улива параноидни страх. Одмах се осврћем и пазим да ме неки убица или преварант не заскочи. Обавезно се сетим Јошке Фишера и његових бомби које је несебично слао еколошки неписменим народима.
    Видим и ти си искористио прилику и да упутиш благу претњу некима који се нису описменили, да ће бити истребљени. Да ниси ти потомак оних из II светског рата, па се погрешно маскирао обукавши еколошку кабаницу?
  • Krk u brk
    08.04.2019 13:09
    Nabaljezga se ti Mungose za medalju.

    Problem u Srbiji je nekontrolisana upotreba herbicida i pesticida, nemar, skolovanost istih koji upotrebljavaju hemiju ovo tipa. O ekoloskim katasrofama da i ne pocinjem. Treba samo zaci u arhivu vesti gde se pominje trovanje ptica i pomor ribe i videti u kakvoj drzavi zivimo.

    Ekoloski i zdravstveno nepismen narod uvek pati od istrebljenja.

  • Nomad
    08.04.2019 09:08
    Sve će to naši edukovani paori sa furdanom da potamane, ne treba da brinemo.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest