Jezički mozaik Vojvodine - bogatstvo koje nestaje

Piše: Živan Lazić

Aleksandar Tišma, pisac srednjeevropske provenijencije, povremeno je prepričavao zgodu književnog drugara koji ga je pre četrdesetak godina posetio u porodičnom domu.

Tokom podnevih šetnji, slavni literata je primećivao zbunjenost prijatelja.

Dominacija jezikom

Posle nekoliko dana gost se osmelio i upitao zašto se Novi Sad smatra multikulturalnim gradom kada u šetnjama ne čuje drugi jezik osim srpskog. Nakon kraće iznenađenosti, autor "Upotrebe čoveka" mu je odgovorio da je mađarski živalj skoncentrisan u perifernom kvartu Telep i okolnim selima Rumenka i Budisava, dok su Slovaci u Kisaču i Kulpinu.

Naravno da je Tišma, prevodilac sa mađarskog i još nekoliko jezika, i sam zapažao lagano iščezavanje ne samo novosadske jezičke raznolikosti. Uostalom, u opusu dela najvećeg novosadskog književnika motivi iživljavanja jačih, brojnijih, bolje pozicioniranih nad slabijima su česti, dominirajući.

Demografske promene

Potiskivanju manjinskog jezika nije odoleo ni Telep, reon koji u idealizovanoj predstavi Novog Sada slovi za oazu mađarskog življa, jezika i kulture.

Kada danas hodate ulicama Feješ Klare, Mornarskom ili Šandora Petefija tek katkad možete čuti razgovor lokalnih žitelja na mađarskom. Najviše u blizini Doma u ulici Jožefa Atile, gde su locirana amaterska kulturna udruženja. Imena ulica u kvartu ispisana su samo na srpskom jeziku.

Nestajanje jezičke šarolikosti posledica je i krupnih demografskih promena. Nikada tokom istorije Novi Sad nije bio u tolikoj meri jednonacionalan koliko je poslednjih decenija.

Dok je žitelja srpske narodnosti svakim danom sve više, sve manje je pripadnika svake od još uvek brojnih drugih nacionalnosti. Dovoljno je samo pogledati telefonski imenik ili školska dvorišta.

Danas i pre pola veka

Primer osnovne škole "Jožef Atila" sa Telepa je ilustrativan.

Nova, lepa i moderna škola, prostrano dvorište sa brojnim sportskim terenima i prijatnom šumicom. U svakoj generaciji ima sedam odeljenja, šest sa nastavom na srpskom, dok se u jednom predaje na mađarskom jeziku.

Pre pola veka bilo je drugačije, Novi Sad je brojao jedva sto i četrdeset naspram aktuelnih tristotine i sedamdeset hiljada stanovnika. Školska zgrada je bila ugodna, ali mnogo manja; jedva se nalazilo mesta za po tri odeljenja u svakom razredu, od kojih se u dva nastava odvijala na mađarskom jeziku.

Primer Soluna

Nema grada koji se ne menja. Promene su posledice novih okolnosti, ponekad i izraz vitalnosti grada.

Solun je vekovima bio jedini evropski grad u kome su u većini bili Jevreji. Pre Balkanskih ratova drugi po brojnosti bili su Turci, treći Albanci, odnosno, kako se govorilo, Arnauti.

Nije izvesno da je Grka bilo više od zbrkane i ne baš jasno kristalizovane mase slovenskog življa. U gradu je izlazilo čak dvanaest dnevnih novina na pet jezika.

Danas je Solun, mada i dalje pun brojnih nacija, konfesija i jezika, potpuno helenizovan, Grka je više od 75 odsto gradskog življa. Život nas ne vodi uvek boljem, zanimljivijem, sadržajnijem.

Sve je do ljudi

Tokom proteklog stoleća i Vojvodina se promenila, demografski i na svaki drugi način. Tektonski sukobi na Starom kontinentu uticali su na preinačavanje jugiostočnog kutka Panonske ravnice.

Društvena strukturiranost je drugačija. Ipak, mnogo toga je do ljudi; očuvanje mozaika (i) jezičke raznovrsnosti u velikoj meri.

Ako pogledamo bolje, emituju se i televizijski i radio programi na manjinskim jezicima. Pokrajinski javni servis je možda i preterao kada, u različitim formatima, neguje sadržaje na čak četrnaest jezika.

Čuju se i ranije zaobilaženi češki, hebrejski, nemački, makedonski, ukrajinski, romski... Tu su i izdavačke kuće, pisanih je medija verovatno nešto manje, ali sajtovi delom nadoknađuju ovu prazninu.

Iščezlo nepisano pravilo

Međutim, manjinskih jezika je sve manje u svakodnevnom životu.

Izobičajilo se nekadašnje nepisano pravilo da se govori, ili bar u velikoj meri rezume, jezik suseda i danas manjinskim jezikom govore bezmalo isključivo žitelji kojima je taj jezik i maternji.

Voljno ili sticajem okolnosti pripadnici većinskog naroda pristali su na svojevrsno osiromašenje da o svemu razmišljaju isključivo kroz konstrukciju svog jezika. Tu je, veoma često, i engleski, moderna pošast po globalno jezičko bogatstvo.

Kako očuvati jezički mozaik

Biće teško očuvati možda i najdragocenije blago Vojvodine. Problemi su brojni.

Danijela Marčok sa katedre za slovistiku Univerziteta u Novom Sadu ukazuje na snažne migracije koje su za poslednjih osam, devet godina gotovo prepolovile cifru od 50.000 Slovaka u ovoj ravnici. Pri tome nacionalne zajednice izvan matice često govore nestandardnim jezikom koji uočljivo odstupa od književno normiranog.

Takođe, u svakom selu se govori drugačija verzija dijalekta, silan je i stalan uticaj srpskog, u novije vreme i engleskog jezika. Sve je manje onih koji uče samo slovistiku, pa je Fakultet ponudio, a mladi prihvatili, i mogućnost da se slovački uči kao jedan od slovenskih jezika ili kao jezik sredine.

Time je povećan broj studenata koji uče slovački, ali je smanjen broj studenata koji izučavaju slovistiku.

Dvopredmetne grupe

Rusina je po popisu iz 2011. godine bilo oko 14.000, pa je problem nedovoljnog broja studenata prirodan. U poslednje vreme ukupan broj studenata, na svim godinama, kreće se do deset.

Raduje da je broj onih koji uče rusinski kao izborni predmet gotovo dostigao cifru osamdeset.

Profesorica rumunskog jezika Rodika Ursulesku-Miličić ističe da nije lako održati jezičku raznolikost ako deca iz mešoviih brakova izbegavaju da pohađaju osnovnu školu na rumunskom jeziku. Na svakoj godini ima pet do deset studenata rumunistike, međutim veliko je interesovanje za studiranje dvopredmetne grupe, gde se, uz rumunski, uči još i španski ili italijanski.

Žal za jezikom sredine

Hungarolog Melanija Pastor Kiči podseća da broj i udeo pripadnika mađarske narodnosti u Vojvodni decenijama opada, sa nekadašnjih 19 na aktuelnih 13 odsto ukupnog stanovništva. Otežavajuća je okolnost da mađarski jezik u okruženju nema srodnika, pa je svojevrsno jezičko ostrvo.

Kada su manjinski jezici bili tretirani kao jezik sredine, žitelji drugih narodnosti u opštinama gde je mađarska najbrojnija su učili mađarski u znatnom broju. Danas, kada ima status manjinskog jezika, drugi ga uče neuporedivo manje.

Ali, broj studenata ne opada. Dostiže šezdeset na osnovnim i petnaestak na master studijama.

Bajke i igrice za mališane

Da bi se dobro naučio maternji jezik nije dovoljno, makar i perfektno znanje gramatičkih pravila. Maternji jezik nije samo način za izražavanje, to je i put ka iskazivanju emocija, mogućnost da se o tim emocijama uči.

Austrijska književnica Karolina Šuti podseća da je neophodno učiti pesmice, igrati dečije igrice ili čitati bajke na maternjem jeziku upravo kako bi se izgradila emotivna struktura mlade ličnosti. Jezik je mngo više od zbira reči, lingvisti smatraju da jezik sa vezama i asocijacijama čini jednu kulturu.

Ako se izgubi kontakt sa maternjim jezikom, prekida se i veza sa emocijama usvajanim u najranijem detinjstvu. Sa nestajanjem jezika, iščezava i pripadajuća kultura.

Mali i veliki

Stoga je vladajuće mišljenje da mali jezici, čuvari identiteta, neće nestati, jedino će iščeznuti pojedini dijalekti.

Ipak, mali jezici nisu u mogućnosti uticati na velike kulture i velike jezike, a dešava se obrnuto - upozorava Šutijeva. Bilo bi dobro da učinimo podsticaje radi očuvanja i obogaćivanja tradicionalnog jezičkog mozaika panonske ravnice.