Menu 021

Kako se ruši grad: Institucije mogle, ali nisu sprečile rušenja u zaštićenoj zoni Subotice

Ni nakon više od godinu dana od početka spornih rušenja kuća i izgradnje stambeno-poslovnog objekta u zaštićenoj zoni u Ulici braće Radić u Subotici, Ministarstvo kulture i informisanja, kao ni gradske institucije nisu utvrdile ko je odgovoran za uništavanje nepokretnog kulturnog dobra.
Info 21.01.2021. | 12:33 > 12:11
Istraživanje portala Magločistač pokazalo je da su institucije mogle, ali da nisu sprečile rušenje spornih kuća u jednoj od najznačajnijih subotičkih ulica u kojoj su mnoge kuće izgrađene u stilu secesije.
 
Ulica braće Radić jedna je od poslednjih ulica koje čine jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini. Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima kao što su klasicizam, eklektika sa stilskim obeležjima neorenesansa, neobarok, secesija.
 
Ipak, leva strana ove ulice je danas pretvorena u gradilište. Na mestu gde su se nekada nalazile kuće koje su bile pod zaštitom kao kulturno dobro, firma DG company gradi stambeno-poslovni objekat površine veće od 5.000 kvadratnih metara – sivo-oker dvospratnicu sa ukupno 34 stana.
 
Iako je 11. jula 2019. godine Vlada Srbije Ulicu braće Radić proglasila za prostorno kulturno-istorijsku celinu, Skupština grada Subotice je tri meseca kasnije, 10. oktobra 2019. godine, usvojila Izmene Plana detaljne regulacije za četiri ulice, suprotno odluci Vlade i tako omogućila rušenje kuća na mestu gde prema izveštaju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije dozvoljena izgradnja novih objekata.
 
Ministarstvo kulture i informisanja je krajem te godine osnovalo Radnu grupu koja je i na terenu utvrdila nepravilnosti u radu gradskih institucija, zbog čega je traženo da se hitno obustavi rušenje u zaštićenoj zoni. Ovo ne samo da se nije desilo, nego je u međuvremenu prema Izmenama Plana detaljne regulacije porušeno ukupno pet objekata.
 
Dopisivanje
 
Dokumentacija do koje je došao Magločistač pokazuje kako se nekadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban odupirao inicijativi Ministarstva kulture i informisanja kojom je traženo da se odustane od daljeg izvršenja ovog urbanističkog plana.
 
Tako je Laban, u dopisu Ministarstvu od 29. januara prošle godine, tvrdio da je sve urađeno po zakonu i da bi neizvršavanjem Plana detaljne regulacije "nastala nenadoknadiva šteta za grad Suboticu, jer bi ista otvorila mogućnost podnošenja osnovanih zahteva za naknadu štete investitora kojima su izdati lokacijski uslovi i pojedinačna rešenja na osnovu donetog PDR-a".
 
On je tvrdio i da bi se "u potpunosti obustavila gradnja na čitavom prostoru obuhvaćenom ovim PDR-om koji je znatno veći od sporne prostorno kulturno-istorijske celine – Ulice braće Radić".
 
Advokat Veljko Milić navodi da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu PDR-a, a da u vreme kada je doneta odluka Vlade kojom se ulica proglašava za kulturno dobro, PDR nije ni bio izmenjen.
 
"Prema tome, lokacijski uslovi su izdati nakon što je izmenjen PDR, a što je u svakom slučaju bilo nakon odluke Vlade. Dakle, šteta bi mogla nastati isključivo nezakonitim radom lokalne samouprave", smatra Milić.
 
Nakon niza dopisa među institucijama, organizovan je i zajednički sastanak na kom su učestvovali predstavnici Kabineta predsednice Vlade, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva kulture i informisanja gde su još jednom usaglašene sve činjenice i ponovljen je zajednički stav koji je u januaru već upućen bivšem gradonačelniku.
 
"Najbolji put za rešavanje aktuelnih problema je obustavljanje od izvršenja Izmene dela Plana detaljne regulacije, koji, između ostalih, obuhvata i Ulicu braće Radić". Takođe, predlaže se da posle toga Subotica donese novi planski dokument za područje nepokretnog kulturnog dobra koji će biti usaglašen sa Odlukom Vlade Srbije o proglašenju ove ulice za prostorno kulturno-istorijsku celinu, navodi se u prepisci.
 
Uprkos gore navedenom, u zaključku svog drugog dopisa Ministarstvu kulture i informisanja, od 10. marta 2020. godine Laban navodi da oni smatraju "da je jedini način za prevazilaženje ovih neusaglašenosti da se izvrši izmena Odluke o proglašenju prostorno kulturno-istorijske celine – Ulica braće Radić na način da ista odgovara postojećem stanju na terenu i koja bi samim tim mogla biti integrisana u predmetni PDR".
 
 
Laban je naveo i da je Ulica braće Radić proglašena za kulturno dobro suprotno članu 29. stav 4. Zakona o kulturnim dobrima, nakon isteka roka od tri godine, a posle trećeg evidentiranja ove prostorne celine, i to posle izdavanja uslova Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK), nakon što je na predmetni PDR dobijena saglasnost, posle utvrđenja ove ulice za kulturno dobro.
 
"Smatramo da je odgovornost za nastalu situaciju na strani ustanova zaštite i Ministarstva kulture, a ne lokalne samouprave", naveo je Laban u svom odgovoru bivšem ministru Vladanu Vukosavljeviću.
 
Zakon o kulturnim dobrima, član 29, navodi sledeće: "Ustanova zaštite dužna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomenička svojstva i da u tom roku predloži utvrđivanje te nepokretnosti za kulturno dobro. Ukoliko nepokretnost nije utvrđena za kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost neće se primenjivati mere utvrđene zakonom".
 
Advokat Veljko Milić kaže da bez obzira na to da li su rokovi predviđeni Zakonom o kulturnim dobrima do kraja ispoštovani, činjenica je da je Vlada Srbije donela odluku kojom je predmetne nepokretnosti proglasila za kulturno dobro pre izmena PDR-a, a da je ta odluka objavljena u Službenom glasniku i nije mogla ostati nepoznata lokalnoj samoupravi.
 
"Čak i da Vlada Srbije nije mogla doneti takvu odluku u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, lokalna samouprava nije ovlašćena da utvrđuje da li su odluke Vlade Srbije zakonite ili nisu", smatra Milić.
 
Za rušenja kuća niko nije odgovarao
 
Na pitanje zbog čega institucije, iako su znale šta se dešava, nisu sprečile rušenje kuća i zbog čega niko nije odgovarao, arhitekta konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Aleksa Ciganović kaže za Magločistač da se to može nazvati "fenomenologijom mrtvih slova na papiru i ulazak u zonu nesređene pravne regulative koja polazi od izuzetno niskih kaznenih i prekršajnih odredbi po Zakonu o kulturnim dobrima i Krivičnom zakoniku, pa sve do toga da zapravo imamo veoma blagu kaznenu politiku u ovoj zemlji koja se tiču oštećenja kulturnih dobara".
 
On navodi da svi objekti, koliko god se nama pričinjavalo da su lošeg kvaliteta, zahvaljujući raznim tehničkim mogućnostima i građevinskim instrumentima, mogu da se adaptiraju i da se radi i dogradnja kulturnog dobra.
 
"Dakle, argumentacija ima svoju široku lepezu a najčešći argumenti koji se upotrebljavaju su: nestabilni objekti, nejasne procedure oko prethodne zaštite, i drugo", ocenjuje Ciganović.
 
Sličnog stava je i član Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Nenad Lajbenšperger, istoričar u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji kaže da je nepostojanje pravne države osnovni problem zbog kog institucije nisu sprečile uništavanje Ulice braće Radić u Subotici.
 
"Nedopustivo je da organi lokalne samouprave prenebregnu odluke Vlade Srbije i zahteve Ministarstva kulture kao nadležnog u tom polju. To bi prosto, da imamo pravnu državu, bilo nedopustivo. Oni koji su doneli te odluke bi morali da snose posledice. Predlozi za pravne posledice za ljude koji su kršili zakon su i predloženi, ali očigledno ne postoji volja viših državnih organa da to sprovedu do kraja i da insistiraju na sprovođenju pravde i na zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa Srbije", navodi Lajbenšperger.
 
U izveštaju Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja u decembru 2019. godine predloženo i Vladi Srbije da donese Odluku kojom će obustaviti od izvršavanja Izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prostora koji obuhvata ovu i još nekoliko ulica, jer se ovim urbanističkim planom ne obezbeđuje zaštita i korišćenje kulturnog dobra.
 
Zbog donošenja spornih odluka Ministarstvo kulture i informisanja je, osim Skupštini grada Subotice, uputilo u januaru inicijativu Upravnom odboru Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici da preispita odgovornost za nezakonitost rada te ustanove u pogledu izdavanja akata koja su dovela do rušenja objekata u Ulici braće Radić. Ni Skupština grada Subotice, ni subotički Zavod tada nisu reagovali na ove inicijative.
 
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je još krajem oktobra 2019. uputio dopis Ministarstvu kulture i informisanja, Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici i Skupštini grada Subotica u kom se zahteva od Zavoda da bez odlaganja poništi dozvolu za uklanjanje objekata i da zaustavi njihovo rušenje, kao i da o tome obavesti vlasnika i investitora i da mu naloži vraćanje objekata u prvobitno stanje, u najkraćem roku, međutim – to se nije dogodilo.
 
Ceo tekst Magločistača o urušavanju jednog grada možete da pročitate na OVOM LINKU.
Autor: Magločistač (Natalija Jakovljević)
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Marko
    22.01.2021 09:39
    Ovi naprednjaci unistavaju sve pred sobom! Ali moze im se kada cutimo... Mi nebeski narod?!
  • Akos
    21.01.2021 15:55
    Koliko je meni poznato zgradu u ul. Brace Radic gradili su braca Dulic. Oni se jos uvek bahate po centru Subotice. Subotica gubi svoj identitet.
  • Arhitekta
    21.01.2021 15:52
    GRAĐEVINSKA MAFIJA
    Ako se Suboticani na vreme ne izbore da zastite svoj grad od gradjevinske mafije, koju cine funkcioneri na razlicitim nivoima vlasti, proce kao Novi Sad. Zasto se ruse kuce i zidaju zgrade?
    U Vojvodini koja je ravna i ima dovoljno drugih lokacija za gradnju. Svaku kucu treba cuvati i ne sme se dozvoliti da se planovi izradjuju i menjaju prema potrebama odredjenih investitora koji za to daju procenat funkcionerima koji o tome odlucuju. Zasto se ne podnose krivicne prijave protiv svih sumnjivih i odgovornih u lancu gradjevinske mafije.
  • Marta
    21.01.2021 14:32
    Strasno!
    Unistice svaki obris kulture na ovim prostorima, zarad investitorskih interesa. Ova vlast mrzi svoju zemlju, njenu kulturnu bastinu i njenu istoriju. Ni Turci, ni Nemci nisu na ovakav nacin brisali kulturno nasledje nasih gradova. Sve su unistili i nastavice dalje! Hvala 021 sto makar pise o ovakvim stvarima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest