FOTO Šuma kraj Bačke Palanke: Za aktiviste samo seča, za nadležne obnova
Polojska šuma u Bačkoj Palanci, za koju su aktivisti mislili da je odbranjena, ponovo je predmet seče.
U subotu, 17. decembra, radnici "Vojvodinašume" pojavili su se sa testerama i mehanizacijom i posekli, kako tvrde aktivisti, šezdesetak stabala.
Dan pre toga, u Skupštini opštine Bačka Palanka održana je sednica na kojoj je usvojen finalni izveštaj Radne grupe za analizu postojećeg stanja i praćenja procesa gazdovanja i obnove šume na području Bačke Palanke.
Aktivisti koji se od kraja 2020, odnosno početka 2021. godine, bore za očuvanje ove hrastove šume mislili su da je usvajanjem pomenutog izveštaja stavljena tačka na planiranu seču, dok u "Vojvodinašume" tvrde da je upravo seča jedini način obnove, te da aktivisti šire laži i propagandu.
Šta se desilo sa radnom grupom koja je smatrana primerom saradnje institucija i ekoloških aktivista i kakve to posledice ima po šumu, pitali smo obe strane.
Stanković: Radna grupa je bila zamajavanje, oni su na kvarno sekli šumu
Staša Stanković iz Udruženja "Akvila" čiji su članovi pre dve godine telima branili ovu šumu za 021.rs kaže da se ispostavilo da je Radna grupa bila samo "zamajavanje", kao i da bi Opština, da je imala dobru volju, već poslala zahtev višim institucijama da se šuma zaštiti.
"Za vreme trajanja radne grupe mi smo prvo od same opštine Bačka Palanka tražili da uputi inicijativu i Pokrajinskom zavodu i Javnom preduzeću 'Vojvodinašume' da se prvo promene šumske osnove i mi smo tražili da se proces zaštite sprovede i na Polojsku šumu i da se posmatra kao zaštićemo stanište ili kao spomenik prirode. S obzirom na to da je Polojska šuma definisana kao šuma od proizvodne funkcije, to je šuma proizvodnog karaktera koja se koristi za proizvodnu građu. Opština je nama na ovo rekla da nema potrebe da upućuju taj javni zahtev, već će se sve to regulisati kroz radnu grupu i onda će oni te finalne zaključke poslati Ministarstvu i ne znam kome sve", kaže Stanković za 021.rs.
Ističe i da je JP "Vojvodinašume" imalo obavezu da obaveštava građane o svakoj radnji po pitanju šumskih radova i da, u početku, jesu dobijali obaveštenja.
"Oni su u poslednje vreme prestali da nas obaveštavaju, a ovo su sekli u subotu kada im je inače neradni dan. Dakle, oni su na kvarno išli i sekli šumu. Mi sumnjamo da su oni sekli i pre toga, dok je put još bio zatvoren ne bi li pravno ispunili one uslove koje su imali do 2023. godine", ocenjuje Stanković za 021.rs.
Kako navodi, to je sa šumarske tačke gledišta predstavljeno kao način obnavljanja hrastovih šuma. Međutim, cilj same Radne grupe bio je upravo promena načina upravljanja i izmena šumskih osnova, "jer se u praksi pokazalo da to i nije baš održivo u pogledu zaštite prirode".
"Poenta je da je Polojska šuma obuhvaćena Ekološkom mrežom i trebalo bi da se tretira kao jedna od lokacija u Bačkoj Palanci od ključnog značaja za gnežđenje ključnih vrsta ptica, stanište saproksilnih insekata, i slično, dakle jedna oaza očuvanog biodiverziteta (upravo zbog postajanja zrelih i prezrelih stabala koja su dom zaštićenim i strogo zaštićenim divljim vrstama), a između ostalog, i mesto rekreacije, kulturnog i estetskog doživljaja boravka u prirodi, u prevodu simbol borbe za poslednje fragmente autohtonih plavnih šuma u našoj opštini", naglašava Stanković.
Podseća da je glavni događaj koji je prethodio formiranju Radne grupe, narodna inicijativa pokrenuta još u martu 2021. godine, koja se odnosila na zabranu seče authotonih vrsta na području Parka prirode "Tikvara" i priobalju Dunava, kao i obavezi obnove posečenih šuma authotonim vrstama drveća. Narodna inicijativa je zvanično usvojena na sednici Opštine istog meseca. Nakon toga opština pokreće priču o formiranju Radne grupe.
Goran Jatić, predsednik udruženja "Akvila", bio je među onima koji su se najviše zalagali za učestvovanje u Radnoj grupi, jer je, kako kaže za 021.rs, smatrao da su imali jedinstvenu mogućnost da urade nešto pozitivno, kroz institucije i u saradnji sa strukom.
"Smatrao sam da je to jedini put da bismo pokazali neko novo lice Srbije, trezveno i normalno razmišljanje. Neki drugi su sumnjali da se institucijama ne može verovati. To se na kraju pokazalo kao tačno", ističe.
Vojvodinašume: Udruženja sprovode propagandu i obmanu, seča neophodna za obnovu
Iz Javnog preduzeća za 021.rs kažu da nema razloga za nepoverenje u institucije, jer je pomenuta radna grupa, prema sastavu i strukturi vrlo kredibilna.
"Većina nezavisnih stručnjaka je glasala za obnovu šume veštačkim putem, kao jedini način. Predstavnici 'Akvile' su posle te sednice svoje biologe povukli iz radne grupe i došli sami u svojstvu njihovih zamenika nastavljajući svoju propagandu. To govori sve o njihovim nedobronamernim potezima i zanemarivanju struke", poručuje u pisanom odgovoru za 021.rs Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP "Vojvodinašume" i član Radne grupe.
Komentar na, kako kaže, "obmane i propagandu koju sprovode udruženja", Marinković nema, ali ipak dodaje da su oni ti koji zanemaruju struku.
"Trebalo nam je dve godine strpljivog rada da to i dokažemo. JP 'Vojvodinašume' je sve radilo po zakonu i u skladu sa pravilima struke. Komunikacija sa svima je bila otvorena i blagovremena. Problem je jer su rezultati rada Radne grupe drugačiji od njihovih stavova. Zanemaruju struku i to je njihov problem", objašnjava Marinković.
Sa aktivistima se slaže u činjenici da je hrastova šuma temeljna vrednost svih vrsta - "ukoliko ne bude hrasta, neće ni njih biti". Ipak, on tvrdi da hrasta bez veštačke obnove neće biti.
"Dakle, ukoliko ne budemo obnovili hrast, u budućnosti će doći do negativne sukcesije vrsta (prirodna selekcija gde invazivne vrste dominiraju u odnosu na hrast). Zavod za zaštitu prirode je propisao uslove u odnosu na zaštićene vrste. Takođe, dali smo nove predloge za buduće radove. Ali obnova je neophodna", zaključuje Marinković.
Šta piše u izveštaju Radne grupe?
Kako se navodi u izveštaju, u koji je 021.rs imao uvid, "zaključeno je da je potrebno pristupiti veštačkoj obnovi ovih površina, ali ne izvođenjem čiste seče na celoj površini, nego sukcesivno, deo po deo".
Procenjeno je da bi se ovakva obnova obavljala u više faza, pri čemu bi se u prvoj fazi obnavljala jedna trećina ukupne površine, odnosno oko tri hektara.
Iako se u izveštaju navodi da bi se šuma obnavljala sadnjom sadnica, sadnji bi, prema metodologiji "Vojvodinašume", prethodila seča. Navodi se da je ovakav pristup obnovi u skladu sa sadašnjom namenom šume - proizvodna funkcija.
"U zaključcima je konstatovano da obnova prirodnim putem na konkretnom lokalitetu nije moguća, prvenstveno zbog toga što se ne može očekivati značajniji urod žira s obzirom na zdravstveno i fiziološko stanje sastojine", piše u izveštaju, iz čega sledi i tvrdnja da je JP "Vojvodinašume" postupalo po zakonu i u skladu sa FSC standardom.
Na ovu stavku dodat je i komentar udruženja "Akvila" koje smatra da FSC standard promoviše upravljanje šumama prvenstveno iz ekonomske perspektive komercijalnog šumarstva i da se prilikom upravljanja šumskim područjima moraju uzeti u obzir i drugi značajni faktori.
Među objavljenim zaključcima izveštaja navodi se i da postojeća praksa u određenim slučajevima dovodi do stradanja i narušavanja populacija strogo zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Radna grupa je zato predložila da se unaprede istraživanja biodiverziteta i da se unapredi postojeći monitoring.
Zaključuje se, ipak, da je predviđeni način obnove Polojske šume u skladu sa principima gazdovanja šumama bliskog prirodi.
Predviđeno je da se ovaj izveštaj prosledi upravnim organima nadležnim za donošenje propisa kako bi se rešila međusektorska neusklađenost propisa koji definišu zaštitu staništa i upravljanje šumama. Inicira se i da se postojeće metode i način obnove šuma usaglase sa višenamenskim funkcijama, ali i aktivno učešće lokalne zajednice.
Članovi Radne grupe ispred udruženja "Akvila", s druge strane, traže pokretanje incijative za promenu planske dokumentacije kako bi se zabranila seča šume.
"Neophodno je pokrenuti inicijativu za pokretanje postupka zaštite navedenog područja kao zaštićenog staništa ili spomenika prirode, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, a na osnovu dostupnih i relevantnih podataka o biodiverzitetu", navodi se u predlozima "Akvile".
Pročitaj još
Šta je Polojska šuma i zašto je udruženjima važna?
Predmet rasprave šumara i ekoloških aktivista je šumski popjas u Bačkoj Palanci koji pripada gazdinskoj jedinici preduzeća "Vojvodinašume" - Palanačke ade, Čipski Poloj i nalazi se pored puta Novi Sad – Bačka Palanka, odnosno pored "NIS" benzinske pumpe i motela "Poloj", na izlasku iz Čelareva ka Bačkoj Palanci.
Hrastova šuma koja je predmet sporenja često se naziva Čelarevska ili Polojska šuma. Radi se o autohtonoj šumi, starosti između 115 i 120 godina, čiste sastojine hrasta lužnjaka. U pitanju je jedina hrastova šuma u ovoj gazdinskoj jedinici, osim jedne male hrastove šume kraj Dunava. Šuma je istovremeno i vetrozaštitni pojas pored puta.
Prema podacima iz baze podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u poslednjih pet godina među pticama ovog područja evidentirane su najugroženije vrste koje se gnezde u dupljama drveća, velike ptice grabljivice i močvarice. Najvažnije vrste beležene na ovom području u proteklih pet godina koje, prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, pripadaju kategoriji strogo zaštičenih vrsta su crna roda, belorepan, mišar, mali detlić, siva žuna, belovrata muharica, i druge. Polojska šuma je stanište velikog broja vrsta dnevnih i noćnih leptira, osolikih muva, pravokrilaca i stenica.
Prema važećim Osnovama gazdovanja do 2023. godine planirana je seča ove šume. Seča je trebalo da se vrši u dva navrata - tokom zime 2020/21. i na jesen 2021. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Policija u Titelu uhapsila ženu zbog trgovine drogom: U rancu i kod kuće imala amfetamin i marihuanu
26.11.2025.•
2
Polija u Titelu uhapsila je R. N. (43) iz okoline Zrenjanina zbog trgovine drogom.
Festival muzičkih društava Vojvodine u nedelju u Rumi
26.11.2025.•
1
Festival muzičkih društava Vojvodine, 61. po redu, održaće se u nedelju, 30. novembra u Velikoj dvorani Kulturnog centra "Brana Crnčević" u Rumi.
Iz saobraćaja isključeno 16 vozača u Južnobačkom okrugu
25.11.2025.•
1
U ponedeljak, 24. novembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se pet, a na području Novog Sada tri saobraćajne nezgode.
Od četvrtka se menja režim saobraćaja na deonici od Kucure do Savinog Sela: Radovi do aprila
25.11.2025.•
2
Režim saobraćaja biće izmenjen od četvrtka, 27. novembra na deonici od Kucure do Savinog Sela zbog radova.
Psiholog iz Bačke Palanke podneo krivičnu prijavu protiv ministra prosvete
25.11.2025.•
6
Psiholog iz Bačke Palanke Dragan Prpa podneo je krivičnu prijavu Vrhovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv ministra prosvete Dejana Stankovića.
U sredu izmena režima saobraćaja u delu deonice od petlje Inđija do petlje Maradik
25.11.2025.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen u sredu, 26. novembra na deonici auto-puta od petlje Inđija do petlje Maradik zbog radova.
Narednih mesec dana izmenjen režim saobraćaja na deonici od Srbobrana do Novog Sada
25.11.2025.•
0
Režim saobraćaja izmenjen je od danas, 25. novembra na deonici od Srbobrana do Novog Sada zbog radova.
Sremska Mitrovica: Vozili pijani, drogirani i bez dozvole
24.11.2025.•
1
Policija u Sremskoj Mitrovici otkrila je u kontroli saobraćaja 14 vozača koji su učinili teže saobraćajne prekršaje.
Uz pretnju nožem opljačkao kiosk i prolaznika na ulici u Zrenjaninu
24.11.2025.•
0
R.D. (40) uhapšen je zbog sumnje da je uz pretnju nožem izvršio dva razbojništva u Zrenjaninu.
Uskoro kreće nova faza rekonstrukcije stadiona u Pančevu
23.11.2025.•
2
U poslednjoj nedelji novembra, Grad Pančevo i FK Železničar započinju novu fazu modernizacije stadiona.
Nova nedelja, nove prilike da date krv u Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini
23.11.2025.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
"Maja Gojković da odgovara za 'najlepšu stanicu'": Reakcije na to što je nagrađena za zrenjaninsku vodu
23.11.2025.•
15
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković i predsednica Skupštine Ana Brnabić dobitnice su nagrade Grada Zrenjanina zbog rešavanja problema vodosnabdevanja u ovom gradu koji decenijama ima problema sa pijaćom vodom.
Subotički studenti: Da se rasformiraju zborovi građana, preuzele ih opozicione stranke
21.11.2025.•
57
Subotički studenti saopštili su da, nakon godinu dana protesta, menjaju pristup daljim aktivnostima.
Iz saobraćaja isključen 31 vozač u Južnobačkom okrugu
21.11.2025.•
0
U četvrtak, 20. novembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake povrede.
Planovi na papiru, haos u praksi: Kakva je primarna zdravstvena zaštita u Zrenjaninu
21.11.2025.•
8
Više od sto hiljada stanovnika, koliko ih živi na teritoriji grada Zrenjanina, primorano je da usluge laboratorije koristi samo na jednom mestu - u Staroj specijalističkoj poliklinici.
Smanjena vidljivost u Sremu zbog magle
21.11.2025.•
0
Na pojedinim saobraćajnicama u Srbiji smanjena je vidljivost zbog magle, upozorilo je JP "Putevi Srbije".
Iz saobraćaja isključeno 16 vozača u Južnobačkom okrugu
20.11.2025.•
0
U sredu, 19. novembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo lake povrede.
Sombor: Sala mesne zajednice samo za podobne
20.11.2025.•
2
Tokom protestne šetnje u Somboru ukazano je na to da zgrade mesne zajednice Mlake nije otvorena za sve, već samo za podobne.
FOTO: Na prelazu Šid sprečen pokušaj šverca 200.000 psihoaktivnih tableta - tovar bio sakriven iza sedišta
20.11.2025.•
1
Na graničnom prelazu Šid u sredu, 19. novembra sprečen je pokušaj krijumčarenja preko 200.000 tableta psihoaktivnog leka "pregabalin".
NIS dobio zelenu dozvolu da istraži mogućnost veće eksploatacije nafte kod Kanjiže
20.11.2025.•
7
Naftna industrija Srbije dobila je zelenu dozvolu od Pokrajine za ispitivanje mogućnosti primene dopunske metode eksploatacije nafte na eksploatacionom polju Velebit.
Inđija usvojila koncesioni akt za javni prevoz - na elektronskoj sednici, bez javnosti
20.11.2025.•
0
Opština Inđija posle četiri godine tišine i bez ijednog objavljenog detalja ponovo gura koncesiju za javni prevoz.
Komentari 7
Mićo
xqt
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar