"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
I sledeće nedelje prilika da nekome pomognete: Prikupljaće se krv u Novom Sadu i širom Vojvodine
12.09.2026.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
Počeli pripremni radovi za izgradnju mosta kod Bačke Palanke
12.09.2026.•
16
Na lokaciji budućeg mosta preko Dunava kod Bačke Palanke počeli su pripremni radovi za izgradnju saobraćajnice koja će povezati Bačku Palanku sa Neštinom i Vizićem.
Dvojica Subotičana pretila i vređala taksistu, pa mu otela dva telefona
12.09.2026.•
0
Policija u Subotici uhapsila je Lj. A. (37) i D. V. (32) iz tog grada zbog sumnje da su taksistu vređali, pretili mu i oteli mu dva mobilna telefona.
Radovi između petlji Batajnica i Novi Banovci u subotu
11.09.2026.•
0
Na delu auto-puta između petlji Batajnica i Novi Banovci u subotu, 12. septembra, biće zatvorene preticajne trake u oba smera zbog radova.
Iz saobraćaja je isključeno 29 vozača u Južnobačkom okrugu
11.09.2026.•
0
U četvrtak, 10. septembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a jedna lake povrede.
Iz dve kladionice ukrao sefove sa ukupno milion dinara
11.09.2026.•
0
Policija je uhapsila A.J. (42) zbog sumnje da je na području Sremske Mitrovice i Rume počinio dve krađe i pokušao još četiri.
Srednja ekonomska škola u Somboru bez direktora: Prethodnom istekao mandat, novi još nije imenovan
11.09.2026.•
1
Srednja ekonomska škola u Somboru ostala je bez direktora nakon što je prethodnom 7. septembra istekao mandat, dok Ministarstvo prosvete još nije donelo rešenje o imenovanju novog direktora, iako je konkurs sproveden.
"Ispravna voda", ali bez vode: Samardžić otvorenim pismom Salapuri o vodosnabdevanju
11.09.2026.•
0
Zrenjaninski politikolog Miroslav Samardžić uputio je otvoreno pismo gradonačelniku Zrenjanina Simi Salapuri, ukazujući na sve češće probleme sa vodosnabdevanjem u gradu.
Posle osam meseci rada: Vlast u Inđiji došla do mogućeg rešenja za vodosnabdevanje
11.09.2026.•
1
Skupština opštine Inđija usvojila je hitnu odluku o izradi prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom vodoprivrednog sistema "Inđija".
Iz saobraćaja isključen 31 vozač u Južnobačkom okrugu
10.09.2026.•
0
U sredu, 9. septembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake povrede.
Novosadski sud potvrdio presudu za ubistvo vaterpoliste u Subotici, saučesniku kazna smanjena
10.09.2026.•
2
Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je deo presude kojom je Predrag M. osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva Filipa Zeljkovića na benzinskoj pumpi u Subotici 15. oktobra 2023. godine.
Ribočuvari spremni da upumpaju kiseonik u jezero u Bačkoj Topoli
10.09.2026.•
0
Predsednik opštine Bačka Topola Adrian Satmari izjavio je da ribočuvari na dnevnom nivou kontrolišu stanje sa ribljim fondom u Bačkotopolskoj akumulaciji.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici od 20. do 25. septembra: 13 predstava za mališane
10.09.2026.•
0
Međunarodni festival pozorišta za decu, 33. po redu, održaće se od 20. do 25. septembra u Subotici.
Država odbila da proglasi stanje elementarne nepogode u Bačkoj Topoli
10.09.2026.•
4
Predsednik Opštine Bačka Topola Adrian Satmari izjavio je da je odbijen predlog za proglašenje elementarne nepogode zbog nevremena praćenog gradom.
VIDEO: Počela obnova puta od Bačke Topole do Bečeja
10.09.2026.•
4
Počela je prva faza rekonstrukcije puta koji povezuje Bačku Topolu i Bečej.
Pronađeno telo muškarca koji se utopio u Krvavom jezeru na Paliću
09.09.2026.•
0
Muškarac koji se utopio u Krvavom jezeru na Paliću pronađen je danas oko 12.30.
Iz saobraćaja isključeno 15 vozača u Južnobačkom okrugu
09.09.2026.•
0
U utorak, 8. septembra, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda u kojima je pet osoba zadobilo lake povrede.
Predsednik opštine Bačka Topola upozorio građane na prevarante koji se predstavljaju kao opštinari
09.09.2026.•
2
Predsednik opštine Bačka Topola Adrian Satmari upozorio je da nepoznate osobe na teritoriji te opštine obilaze domaćinstva i predstavljaju se kao zaposleni u opštinskoj upravi.
Radovi na auto-putu između petlje Sremska Mitrovica i petlje Ruma
09.09.2026.•
0
Počeli su radovi na auto-putu između petlje Sremska Mitrovica i petlje Ruma, na mestu gde preko auto-puta prelazi put Voganj – Šašinci.
Lovačkim udruženjima i organizacijama u Vojvodini dodeljeni ugovori vredni 131,6 miliona dinara
09.09.2026.•
3
Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uručili su danas 188 ugovora korisnicima koji su konkurisali za dodelu novca iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva Vojvodine.
Odbornik SNS-a u Zrenjaninu osuđen na godinu dana zatvora, ostaje bez mandata
09.09.2026.•
2
Skupština grada Zrenjanina trebalo bi u četvrtak da potvrdi prestanak mandata odborniku SNS-a Miroslavu Markušu, koji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana uz elektronski nadzor.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar