"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju

Autor: RTS

Info

30.07.2023.

12:28

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.

"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju

Foto: 021.rs

U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.

Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.

"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.

"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.

Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.

"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.

"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.

Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.

"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.

"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.

Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.

"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.

"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.

Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta

Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.

"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.

"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.

Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.

Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.

Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.

Teme

POLJOPRIVREDA njive

Komentari 42

Hronološki Najpopularniji

Imre

31.07.2023 • 22:08

Drzavno zemljiste se mora prodati mladim sitnim i srednjim zemljoradnicima na otplatu od 10-20 godina.
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.

3 2 +1
Dejan

31.07.2023 • 21:55

Nije ni cudo toliko se prska jadna zemlja i zagadjuje da dobro da jos uspevaju usevi itd

7 2 +5
Anna

31.07.2023 • 06:55

Srbi su nacija u nestajanju. Sve se u zemlji radi tako da vodi tome da Srba više za 30 godina neće biti.

26 34 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.