"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Somborci prikupili 435.000 dinara za nastavnike koji su dobili otkaze
15.09.2025.•
0
Zbor građana Sombora je saopštio da je u solidarnoj akciji prikupio 435.880 dinara koje će uplatiti na račune troje prosvetnih radnika.
Menja se režim saobraćaja od Kelebije do petlje Subotica jug - Y krak zbog istražnih radova
14.09.2025.•
1
Režim saobraćaja biće izmenjen u ponedeljak, 15. septembra na deonici od graničnog prelaza Kelebija do petlje Subotica jug - Y krak.
Nova nedelja, nove akcije prikupljanja krvi u Novom Sadu i drugim delovima Vojvodine
14.09.2025.•
0
Ekipe Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i sledeće nedelje će prikupljati krv na više lokacija širom Vojvodine.
Traži se firma koja će izraditi prostorni plan rekonstrukcije pruge Pančevo - Zrenjanin - Subotica
14.09.2025.•
3
Infrastruktura železnice Srbije raspisala je nabavku za izradu Prostornog plana područja posebne namene - projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Pančevo-Zrenjanin-Subotica.
Devojka poginula u nesreći u Bačkoj Palanci, još jedna osoba teško povređena
14.09.2025.•
0
Devojka od 19 godina poginula je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 20.30 časova na Obrovačkom putu u Bačkoj Palanci.
VIDEO: Građani u Zrenjaninu sačekali povorku skupa protiv blokada
13.09.2025.•
0
Građani koji su se odazvali pozivu Zborova građana grada Zrenjanina sačekali su ispred Gradske kuće povorku skupa protiv blokada u kojoj su pristalice vlasti.
Deo zaposlenih Pedagoškog fakulteta u Somboru: Univerzitet ne sme biti prostor policijske represije
13.09.2025.•
4
Deo zaposlenih Pedagoškog fakulteta u Somboru, najoštrije je osudio upad policije u kampus Univerziteta u Novom Sadu i primenu prekomerne sile nad studentima, zaposlenima i građanima.
Od ponedeljka radovi na auto-putu od petlje Novi Sad sever do petlje Sirig
13.09.2025.•
0
Zbog radova na kolovozu na delu auto-puta Novi Sad - Subotica, od petlje Novi Sad sever do petlje Sirig, režim saobraćaja biće izmenjen od ponedeljka, 15. septembra.
Predložen pritvor vlasniku luna parka u kojem je stradao radnik
12.09.2025.•
1
Osnovno javno tužilašto u Bečeju predložilo je sudu da odredi pritvor do 30 dana vlasniku luna parka prilikom čijeg sklapanja je poginuo jedan muškarac, dok je drugi teško povređen.
Uhapšen muškarac u Bačkoj Palanci: Osumnjičen za požar u ugostiteljskom objektu
12.09.2025.•
0
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Bačkoj Palanci identifikovali su i uhapsili 20-godišnjeg R. O. iz ovog mesta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
VIDEO: Protest studenata i građana u Vrbasu, mesec dana od napada pirotehnikom
12.09.2025.•
1
Građani i studenti okupili su se na Trgu Nikole Pašića u Vrbasu, mesec dana od kako su u tom mestu, na studentskom protestu, iz pravca okupljenih pristalica SNS poletela pirotehnička sredstva.
Predsednik Opštine Bačka Topola se ogradio od uvredljivih objava člana Opštinskog veća
12.09.2025.•
0
Predsednik Opštine Bačka Topola Adrian Satmari se tokom sednice lokalne skupštine ogradio od uvredljivih objava na društvenim mrežama člana Opštinskog veća u tom gradu.
Južnobački okrug: Iz saobraćaja isključeno 15 vozača
12.09.2025.•
0
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se 11 saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba zadobila teške povrede, a pet je lakše povređeno.
Zaplenjeni kokain i marihuana u Srbobranu
12.09.2025.•
1
Policija je u Srbobranu uhapsila O.H. (24) iz tog mesta, osumnjičenog za trgovinu drogom.
Lažni radnik Uprave za agrarna plaćanja tražio novac od poljoprivrednika, policija poziva oštećene da se jave
12.09.2025.•
0
Policija je uhapsila I.S. (31) iz Bačke Palanke koji je osumnjičen za prevaru.
Štrajk u Gimnaziji "Uroš Predić“ u Pančevu: Skraćeni časovi, smenjen i vršilac dužnosti direktora
11.09.2025.•
5
Nakon što je direktorka Gimnazije "Uroš Predić" Zorica Pomar podnela ostavku iz ličnih razloga, na mesto vršioca dužnosti direktora postavljen je profesor likovne kulture Nikola Rikanović.
Đurović: Povećan broj ilegalnih migranata u Srbiji, treba otvoriti centar u Subotici
11.09.2025.•
3
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da se u poslednja dva meseca, a posebno u avgustu, povećava broj migranata koji ulaze ilegalno i zadržavaju se u Srbiji, posebno na severu.
Južnobački okrug: Iz saobraćaja isključeno 15 vozača, jedan zadržan u policiji
11.09.2025.•
0
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedna osoba poginula, jedna je zadobila teške povrede, a dve su lakše povređene.
Inđijski studenti: Strah je za njih, ne za nas, vreme je za novi protest
11.09.2025.•
7
Inđijski studenti u blokadi saopštili su da je vreme za novo okupljanje građana, poručujući da "nema nazad, nazad je Ćacilend".
Najavljivali iranske turiste u Banji Rusanda, ne mogu ni domaće da privuku
11.09.2025.•
6
Sudeći prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku o turističkom prometu u Republici Srbiji u julu ove godine, manje dolazaka i noćenja turista od Banje Rusanda iz Melenaca imala je samo Gamzigradska Banja.
Priveden SNS aktivista Stole Knežević u Somboru posle incidenata
11.09.2025.•
15
Poznati aktivista Srpske napredne stranke iz Sombora Stojan Knežević priveden je u sredu, nakon incidenata u centru grada.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar