"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Pročitaj još
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Subotički poljoprivrednici traže hitan sastanak sa gradskom upravom: Najavljuju proteste
17.06.2026.•
4
Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice zatražilo je danas od nadležnih institucija da u roku od 24 časa predlože termin za sastanak sa njihovim predstavnicima povodom velikih šteta nastalih usled nevremena.
Zrenjanin na dnu po kupovnoj moći stanovnika: Gde je još potrošačka korpa veća od zarade?
17.06.2026.•
4
Zrenjanin se početkom ove godine našao na dnu liste gradova u Srbiji po kupovnoj moći stanovnika.
Menja se režim saobraćaja od Beške do Novih Banovaca
17.06.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen od četvrtka, 18. juna na deonici od Beške do Novih Banovaca.
Počinje obnova vile Dominus na Paliću, iza nje će biti izgrađen hotel
17.06.2026.•
3
Pošto je vila "Regina" srušena prošle godine i na njenom mestu niče hotel, još jedan objekat u zaštićenoj zoni Palića ulazi u proces transformacije - vila "Dominus" biće obnovljena.
Sud poništio odluku Politehničke škole u Subotici da je profesor tehnološki višak
17.06.2026.•
2
Osnovni sud u Subotici je prvostepenom presudom poništio rešenje Politehničke škole kojim je bivši direktor te ustanove i profesor geografije Iso Planić proglašen tehnološkim viškom.
Jedna majka iz Bečeja prekinula štrajk glađu ispred opštine, druga nastavlja
17.06.2026.•
4
Majka deteta sa poteškoćama u razvoju Iva Hromiš prekinula je štrajk glađu, koji je počela zajedno sa Kristinom Demeter Filipčev zbog odbijanja opštine Bečej da refundira troškove prevoza njihove dece do škole.
Obijao kuće i krao novac, nakit i tehniku: Uhapšen Pančevac
16.06.2026.•
2
Tridesetsedmogodišnji M.S. iz Pančeva uhapšen je zbog obijanja stanova, krađa i držanja opojnih droga.
Ambulante u više naselja u Bačkoj Topoli ne rade do daljeg "zbog iznenadnih bolovanja i godišnjih"
16.06.2026.•
9
Dom zdravlja "Dr Janoš Hadži" u Bačkoj Topoli saopštio je da od srede, 17. juna do daljeg neće raditi zdravstvene ambulante u više naselja kao i II ambulanta u gradu.
Policija će narednih dana izvoditi bojevo gađanje u krugu zatvora u Sremskoj Mitrovici
16.06.2026.•
2
Policija u Sremskoj Mitrovici izvodiće u narednih deset dana bojevo gađanje na strelištu u krugu zatvora u tom gradu, saopšteno je danas.
Skup podrške majkama koje štrajkuju glađu ispred zgrade bečejske opštine
16.06.2026.•
4
Skup podrške Kristini Demeter Filipčev i Ivi Hromiš, majkama koje štrajkuju glađu, održaće se ispred zgrade Opštine Bečej.
Ministarstvo: Nevreme nanelo štetu u okolini Bačke Topole i Bačke Palanke, ispaljeno 677 protivgradnih raketa
16.06.2026.•
9
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će o posledicama štete od nevremena moći da govori tek kada nadležne službe obiđu teren.
Saradnja zrenjaninskog i vršačkog pozorišta
15.06.2026.•
0
Narodno pozorište "Toša Jovanović" u Zrenjaninu i Narodno pozorište "Sterija" u Vršcu potpisali su protokol o saradnji.
Novi Bečej: Vozio bicikl sa 3,25 promila alkohola u krvi
15.06.2026.•
2
Saobraćajna policija je proteklog vikenda u opštini Novi Bečej zadržala biciklistu (40) sa 3,25 promila alkohola, a na području opštine Žitište vozača bicikla (53) koji je imao 2,02 promila alkohola u organizmu.
Krivična prijava protiv maloletnika: U Vrbasu ukrao motocikl, dva bicikla i bušilicu
15.06.2026.•
2
Policija u Vrbasu podneće krivičnu prijavu protiv četrnaestogodišnjaka iz ovog mesta zbog dve krađe i jedne teške krađe.
Naprednjački baner na zaštićenom spomeniku kulture u Sremskoj Mitrovici
15.06.2026.•
6
Na fasadi Žitnog magacina na Savi u Sremskoj Mitrovici, objekta koji je zakonom zaštićen kao spomenik kulture od velikog značaja, postavljen je stranački baner Srpske napredne stranke sa natpisom "Srbija pobeđuje".
Sombor: Nastavlja se izgradnja na Vencu, kulturno dobro u opasnosti
15.06.2026.•
1
Više udruženja građana oglasilo se povodom rušenja objekata u Somboru, na Vencu vojvode Živojina Mišića.
Menja se režim saobraćaja od petlje Bačka Topola do petlje Kovilj i u zoni čeone naplatne stanice Subotica
15.06.2026.•
0
Režim saobraćaja biće izmenjen u utorak, 16. juna na deonicama od petlje Bačka Topola do petlje Kovilj, kao i u zoni čeone naplatne stanice Subotica.
Zrenjanin prodao zemljište na Bledu, nepoznato za koji iznos
15.06.2026.•
7
Skupština grada je usvojila odluku kojom se pravobranilac Goran Rakić ovlašćuje da zaključi Ugovor o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini grada Zrenjanina, koje se nalazi na Bledu.
Dve majke dece sa teškoćama u razvoju iz Bečeja započele štrajk glađu
15.06.2026.•
3
Novinarka portala Bečejski mozaik Kristina Demeter Filipčev i odbornica odborničke grupe "Samo lokalno" Iva Hromiš, obe majke dece sa poteškoćama u razvoju i invaliditetom, stupile su u štrajk glađu u Bečeju.
VIDEO: Nevreme stiglo u Vojvodinu
14.06.2026.•
7
Najavljeni plјuskovi, sa grmlјavinom, gradom i olujnim vetrom, zahvatili su Vojvodinu.
Dve majke u Bečeju u ponedeljak stupaju u štrajk glađu
14.06.2026.•
6
Dve majke dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, Iva Hromiš i Kristina Demeter Filipčev, najavile su da će, u Bečeju, u ponedeljak, od 9 sati, započeti štrajk glađu.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar