Država protiv osiguranja u poljoprivredi: U prvom redu glasač, pa tek proizvođač
Nevolje su ovog leta zadesile srpskog seljaka. Najpre su drastično pale cene bezmalo svih poljoprivrednih proizvoda, potom je i nevreme drastično umanjilo rod.
Foto: 021.rs
Posebno su se na udaru našli uzgajivači vodećih ratarskih useva, potom i malina. Oba segmenta važe kao uporište srpske poljoprivrede, pa seljaci, i bez razmišljanja o poslovnoj orijentaciji, oslonac traže u pšenici i crnom bobičastom voću.
Sunovrat cena
No, ove sezone prvo je na berzama pala cena pšenici, sa lanjskih 38-40 na preskomnih 18-19 dinara po kilogramu. Potom je i cena malini u veleprodaji po Evropi sa četiri i po snižena na ispod dva evra po kilogramu.
Niže nego ikada u poslednjih četrdeset godina, pa ne iznenađuje da će, ako se do kraja sezone ništa ne promeni, u gubitku biti ne samo uzgajivači, već i hladnjičari, skladištari i izvoznici, decenijama navikli da itekako profitiraju od plasmana srpskih agrarnih roba po inostanstvu.
Kada su se svi našli u čabru, neko se dosetio da priupita šta je sa osiguranjem. U Evropskoj uniji kada naiđe loša sezona, osiguravajuće kuće reaguju povećavajući doplatu seljanima do takozvane garantovane cene za rod. Nije reč o punoj nadoknadi, već ceni koja paoru obezbeđuje da nekako preživi do naredne sezone.
Zaboravljeno osiguranje
Pokazalo se da u Srbiji osiguranje useva ne samo da nije obavezno, već, zapravo, ne funkcioniše. Osigurano je jedva petnaest odsto obradivih njiva i to pre svega za slučaj udara groma, požara i poplave.
Može se reći da osiguravaju samo paori sa više od sto hektara pod obradom, dok seljaci sa manje od pet hektara u posedu, a takvih je oko 450.000 u Srbiji, i ne pomišljaju da uplate premiju definisanu na dva do dva i po odsto prosečne cene useva unazad desetak godina. Kod stočara je osiguranje još manje razvijeno, obuhvata jedva pet odsto ukupnog broja grla.
Dva su razloga zašto su ovdašnji paori na svetlosnu milju od zaštite protiv drastičnih tržišnih poremećaja. Umesto da su, kao što je u razvijenom svetu, procenitelji štete samostalne poslovne kuće koje "žive" od kvaliteta sopstvenih rezultata, kod nas su u sklopu osiguravajućih kuća. Drugim rečima, objektivnom procenom oni bi novac izvlačili sami sebi, a baš toliko šašav niko nije.
Manje od tri hektara
Naravno da je država namerno učinila propust i svesna je da je osiguranje učinila marginalnim u funkcionisanju srpskog agrara. No, time je dobila priliku da u slučaju većih nevolja uskače i seljacima ponudi pomoć iz budžeta. Tako je država seljake, a to je daleko najveći izborni resurs, praktično vezala za sebe.
Svejedno što je reč o ne malom pritisku na državnu kasu. Novac se nekako nađe. Istina, nadoknade su sasvim skromne, ali nepogodom ugroženom seljaku svaka para dobro dođe. Zato, za razliku od paora u Evropi, srpski seljak kada grmi i seva misli na "majčicu državu". Zna odakle mu dolazi sića da bar minimalno nadopuni u nevolji izgubljeno.
Glasač ili proizvođač
Na čudan način mešanje države u gotovo svaki kutak agrara je i logičan. U zemlji gde je više od 75 odsto zemljišnih poseda manje od tri hektara, seljaci su unapred u velikoj meri socijalna kategorija. Takvom shvatanju seljačkih porodica primeravaju se i oblikuju i druge forme podrške poljoprivredniku ili selu. Svaka od njih mnogo više liči na socijalnu pomoć nego na ekonomsku meru razvoja.
Izrazitim uplivom države u agrar, na srpski način postiže se upavo ono što se formalno želi izbeći - čvrsta povezanost seljaka sa državom. Umesto da paor poslovanje vezuje za tržište, pri čemu posebni mehanizmi, poput osiguranja, deluju kada su oscilacije prevelike, ostaje pod skutom države. Dakle, u prvom redu glasač, tek potom proizvođač.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
50
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Komentari 10
ZMarkovic
neko iz mase
scp - 096
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar