Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope

Autor: Radar

Info

28.09.2025.

06:43

Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope.

Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope

Foto: 021.rs

Predstavnici vlasti tvrde da je Srbija po visini cene na dnu lestivice zemalja Starog kontinenta i da će tako i ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi 6,6 odsto, preneo je Radar.

Ako se u cenu, kako je naveo taj portal, uračunaju i brojne stavke, koje se naplaćuju potrošačima, trenutno je struja jeftinija i u nekim od najrazvijenijih evropskih zemalja, poput Švedske i Norveške, u pet susednih država, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Albaniji i Mađarskoj, kao i u Poljskoj, Islandu, Moldaviji, Litvaniji, Gruziji i Turskoj.

U tim zemljama cena jednog kilovat-časa (kWh) kreće se u rasponu od 1,23 evrocenti (u Gruziji) do 8,7 evrocenti (u Moldaviji), dok je u Srbiji 8,79 evrocenti, rekao je za Radar doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević, bivši državni sekretar za trgovinu od 2012. do 2014, pozivajući se na podatke Eurostata.

Milićevićeva analiza pokazuje, međutim, da je u Srbiji stvarna cena mnogo veća od 8,79 evrocenti za kWh. Njegova računica bazirana je na proceni da većina građana petinu struje troši noću, po nižoj tarifi, a 80 odsto danju, po višoj tarifi.

Ona otkriva da svaki kWh, u zavisnosti od ukupne potrošnje, košta između 14,5 dinara i 21,43 dinara, odnosno od 12,37 evrocenti do 18,29 evrocenti, ako se u cenu uključe i akcize, porez na dodatu vrednost i brojne takse, pa i taksa za javni servis, koja se takođe naplaćuje preko računa za struju.

"Godinama se forsira narativ da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji najniža ili među najnižima u Evropi. Da bi se došlo do stvarne cene koju plaća potrošač, u nju moraju da se uračunaju i sve ostale stavke, počev od angažovane snage, preko naknada za obnovljive izvore, do akciza i PDV-a", rekao je Milićević.

Prema njegovim rečima, cena kWh je najniža u zelenoj zoni (mesečna potrošnja do 350 kWh), znatno viša u plavoj (od 351 do 1.600 kWh), a daleko je najviša kada se uđe u crvenu zonu, za koju je granica do sada bila 1.600, a od 1. oktobra biće spuštena na 1.200 kWh.

On je naveo da u proseku svaki kilovat-čas više od 21 dinara plaćaju najveće štediše, koji troše samo 100 kWh i najveći rasipnici energije, koji mesečno "spale" 2.500 kWh, ali kaže da je, na sreću, takvih malo.

Većinu, čine oni koji troše između 300 i 1.500 kilovat-časova, a svaki košta između 14,5 dinara i 15,75 dinara ili od 12,37 do 13,44 evrocenta. Svi oni, dakle, plaćaju kWh za oko 50 odsto više od 8,79 evrocenti, što je podatak kojim raspolaže i Eurostat.

Da bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama, Milićević je iz računa za struju izbacio fiksnu naknadu za javni servis od 349 dinara. Bez te stavke, prosečna cena kWh kreće se u rasponu od 13,34 dinara do 21,12 dinara ili od 11,4 do 18 evrocenti.

I ti podaci pokazuju da svi potrošači u Srbiji struju plaćaju skuplje od Slovaka, Danaca, Finaca i građana svih bivših republika SFRJ.

Potrošači struju plaćaju po višim cenama od bogatih Šveđana, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku, prema podacima Svetske banke za prošlu godinu, 4,3 puta veći nego u Srbiji (57.723 dolara) ili još bogatijih Norvežana, čiji je BDP po glavi čak 6,4 puta veći nego naš (86.899 dolara).

S obzirom na to da se paralelno povećava cena za 6,6 odsto i smanjuje granica za ulazak iz plave u crvenu, skuplju zonu, nekim domaćinstvima će računi za oktobar biti uvećani od deset do 20 odsto.

Poseban je kuriozitet da samo nešto nižu cenu od prosečne u EU plaćaju oni koji potroše samo 100 kWh. Skuplju struju u Evropi od njih plaćaju stanovnici 14 država - Irske, Holandije, Malte, Kipra, Italije, Grčke, Češke, Austrije, Portugalije, Nemačke Francuske, Luksemburga, Belgije i Španije.

Milićević objašnjava i zašto je struja najskuplja za one koji je i ne troše. Izračunao je da bi teoretski, da nijedno domaćinstvo ne potroši nijedan kWh, EPS samo po osnovu obračunske snage na skoro 2,6 miliona brojila godišnje naplatio oko 100 miliona evra, snabdevači 42,3 miliona evra, a država po osnovu akciza i PDV-a skoro 40 miliona evra.

S druge strane, najnižu prosečnu cenu, bez takse za javne servise, od 11,4 evrocenta za kWh u Srbiji plaćaju domaćinstva koja mesečno troše 300 kWh. Iako na prvi pogled ovi podaci deluju nelogično i apsurdno, Milićević objašnjava da su oni posledica fiksnih stavki, koje su iste i za one koji troše par stotina i one koji "izgore" nekoliko hiljada kWh.

Pri tome je čak i za tu kategoriju domaćinstava struja u proseku skuplja nego za potrošače u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Finskoj i Danskoj, u kojima kWh košta od 10,22 do 10,82 evrocenta, a skoro ista kao za građane Slovačke, gde kWh košta 11,5 evrocenti.

"Sa novim poskupljenjem i snižavanjem kvote sa 1.600 na 1.200 kWh za ulazak u tu opasnu zonu, cena struje u Srbiji će za tu kategoriju domaćinstava sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u najvećem broju zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je u Srbiji potpuno obrnuto", naveo je Milićević.

Od 2017. do 2022, cena struje bila je relativno stabilna i kretala se u rasponu od 6,12 do 6,35 evrocenti i trenutno je za 43,63 odsto veća nego 2017. godine.

Nije sporno da je u mnogim zemljama struja poskupela mnogo više, ističe Milićević i navodi da su u Austriji cene struje porasle čak 204, u Portugaliji 186 i u Grčkoj 171 odsto.

Činjenica je, takođe, da je u mnogim zemljama taj rast bio jednocifren, u Poljskoj samo 1,71 odsto, Litvaniji 2,36, Rumuniji 5,8 i Islandu devet, a u Crnoj Gori 11,84 odsto.

Ima i zemalja u kojima je u međuvremenu struja značajno pojeftinila, u Gruziji 37,24 odsto, u Mađarskoj 66,10, u Albaniji 68,44 i u Turskoj čak 71,86 odsto. U te četiri zemlje struja je sada višestruko jeftinija nego u Srbiji, pošto tamošnji potrošači kWh plaćaju od 1,23 evrocenta u Gruziji do 2,25 evrocenti u Albaniji.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

CENA STRUJE skuplja struja

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

501

29.09.2025 • 08:46

Plaćanje

Treba platiti autobuse, sendviče koji u prevozu ne sme da se pokvare!!!

8 12 -4
Petar

29.09.2025 • 05:56

Evo ja pre par godina uveo toplotnu pumpu i uvek sam u grejnoj sezoni dogurao do 1600 kilivata struje sad lopovi smanjili prag plave zone sad bi ja pitao te eksperte dali to svuda ima te kaznene mere ako više trošiš struju cena kilovata je skuplja jer te mora kazniti što više trošiš logično je da postoji jedna cena i brate kolko potrošiš tolko platiš ali kod lopova to nema primera radi odeš u prodavnicu kupiš 10 vekni hleba po hednoj ceni alu ako ti treba 15 prodavac ti naplati po većoj skupljo ceni jer te mora nekako kazniti što tebi treba više hleba

8 7 +1
Milivoje Arsenovic

29.09.2025 • 03:51

Odite na EBRD stranicu to je razvojna banka Evropske unije. Napisite Tenders i naci cete preko 330 raznih energetskih i slicnih projekata koje Njemacka i EU financira tako da struju SRbija mora da njima prebacuje po jeftinijoj ceni nego narodu. Nadjite onda jos Hrvatsku i Sloveniju prebacivanja struje preko dalekovoda koji vode iz Srbije preko Madjarske, Austrije itd i preprodaju nase struje njima i po kojim cenama. Nema ovo nikakve veze sa nicim samo sa EU koja je isfinancirala Srbsku energetiku modernizirala samo i iskljucivo da sisa nasu struju.

7 2 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.