Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope
Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope.
Foto: 021.rs
Predstavnici vlasti tvrde da je Srbija po visini cene na dnu lestivice zemalja Starog kontinenta i da će tako i ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi 6,6 odsto, preneo je Radar.
Ako se u cenu, kako je naveo taj portal, uračunaju i brojne stavke, koje se naplaćuju potrošačima, trenutno je struja jeftinija i u nekim od najrazvijenijih evropskih zemalja, poput Švedske i Norveške, u pet susednih država, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Albaniji i Mađarskoj, kao i u Poljskoj, Islandu, Moldaviji, Litvaniji, Gruziji i Turskoj.
U tim zemljama cena jednog kilovat-časa (kWh) kreće se u rasponu od 1,23 evrocenti (u Gruziji) do 8,7 evrocenti (u Moldaviji), dok je u Srbiji 8,79 evrocenti, rekao je za Radar doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević, bivši državni sekretar za trgovinu od 2012. do 2014, pozivajući se na podatke Eurostata.
Milićevićeva analiza pokazuje, međutim, da je u Srbiji stvarna cena mnogo veća od 8,79 evrocenti za kWh. Njegova računica bazirana je na proceni da većina građana petinu struje troši noću, po nižoj tarifi, a 80 odsto danju, po višoj tarifi.
Ona otkriva da svaki kWh, u zavisnosti od ukupne potrošnje, košta između 14,5 dinara i 21,43 dinara, odnosno od 12,37 evrocenti do 18,29 evrocenti, ako se u cenu uključe i akcize, porez na dodatu vrednost i brojne takse, pa i taksa za javni servis, koja se takođe naplaćuje preko računa za struju.
"Godinama se forsira narativ da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji najniža ili među najnižima u Evropi. Da bi se došlo do stvarne cene koju plaća potrošač, u nju moraju da se uračunaju i sve ostale stavke, počev od angažovane snage, preko naknada za obnovljive izvore, do akciza i PDV-a", rekao je Milićević.
Prema njegovim rečima, cena kWh je najniža u zelenoj zoni (mesečna potrošnja do 350 kWh), znatno viša u plavoj (od 351 do 1.600 kWh), a daleko je najviša kada se uđe u crvenu zonu, za koju je granica do sada bila 1.600, a od 1. oktobra biće spuštena na 1.200 kWh.
On je naveo da u proseku svaki kilovat-čas više od 21 dinara plaćaju najveće štediše, koji troše samo 100 kWh i najveći rasipnici energije, koji mesečno "spale" 2.500 kWh, ali kaže da je, na sreću, takvih malo.
Većinu, čine oni koji troše između 300 i 1.500 kilovat-časova, a svaki košta između 14,5 dinara i 15,75 dinara ili od 12,37 do 13,44 evrocenta. Svi oni, dakle, plaćaju kWh za oko 50 odsto više od 8,79 evrocenti, što je podatak kojim raspolaže i Eurostat.
Pročitaj još
Da bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama, Milićević je iz računa za struju izbacio fiksnu naknadu za javni servis od 349 dinara. Bez te stavke, prosečna cena kWh kreće se u rasponu od 13,34 dinara do 21,12 dinara ili od 11,4 do 18 evrocenti.
I ti podaci pokazuju da svi potrošači u Srbiji struju plaćaju skuplje od Slovaka, Danaca, Finaca i građana svih bivših republika SFRJ.
Potrošači struju plaćaju po višim cenama od bogatih Šveđana, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku, prema podacima Svetske banke za prošlu godinu, 4,3 puta veći nego u Srbiji (57.723 dolara) ili još bogatijih Norvežana, čiji je BDP po glavi čak 6,4 puta veći nego naš (86.899 dolara).
S obzirom na to da se paralelno povećava cena za 6,6 odsto i smanjuje granica za ulazak iz plave u crvenu, skuplju zonu, nekim domaćinstvima će računi za oktobar biti uvećani od deset do 20 odsto.
Poseban je kuriozitet da samo nešto nižu cenu od prosečne u EU plaćaju oni koji potroše samo 100 kWh. Skuplju struju u Evropi od njih plaćaju stanovnici 14 država - Irske, Holandije, Malte, Kipra, Italije, Grčke, Češke, Austrije, Portugalije, Nemačke Francuske, Luksemburga, Belgije i Španije.
Milićević objašnjava i zašto je struja najskuplja za one koji je i ne troše. Izračunao je da bi teoretski, da nijedno domaćinstvo ne potroši nijedan kWh, EPS samo po osnovu obračunske snage na skoro 2,6 miliona brojila godišnje naplatio oko 100 miliona evra, snabdevači 42,3 miliona evra, a država po osnovu akciza i PDV-a skoro 40 miliona evra.
S druge strane, najnižu prosečnu cenu, bez takse za javne servise, od 11,4 evrocenta za kWh u Srbiji plaćaju domaćinstva koja mesečno troše 300 kWh. Iako na prvi pogled ovi podaci deluju nelogično i apsurdno, Milićević objašnjava da su oni posledica fiksnih stavki, koje su iste i za one koji troše par stotina i one koji "izgore" nekoliko hiljada kWh.
Pri tome je čak i za tu kategoriju domaćinstava struja u proseku skuplja nego za potrošače u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Finskoj i Danskoj, u kojima kWh košta od 10,22 do 10,82 evrocenta, a skoro ista kao za građane Slovačke, gde kWh košta 11,5 evrocenti.
"Sa novim poskupljenjem i snižavanjem kvote sa 1.600 na 1.200 kWh za ulazak u tu opasnu zonu, cena struje u Srbiji će za tu kategoriju domaćinstava sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u najvećem broju zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je u Srbiji potpuno obrnuto", naveo je Milićević.
Od 2017. do 2022, cena struje bila je relativno stabilna i kretala se u rasponu od 6,12 do 6,35 evrocenti i trenutno je za 43,63 odsto veća nego 2017. godine.
Nije sporno da je u mnogim zemljama struja poskupela mnogo više, ističe Milićević i navodi da su u Austriji cene struje porasle čak 204, u Portugaliji 186 i u Grčkoj 171 odsto.
Činjenica je, takođe, da je u mnogim zemljama taj rast bio jednocifren, u Poljskoj samo 1,71 odsto, Litvaniji 2,36, Rumuniji 5,8 i Islandu devet, a u Crnoj Gori 11,84 odsto.
Ima i zemalja u kojima je u međuvremenu struja značajno pojeftinila, u Gruziji 37,24 odsto, u Mađarskoj 66,10, u Albaniji 68,44 i u Turskoj čak 71,86 odsto. U te četiri zemlje struja je sada višestruko jeftinija nego u Srbiji, pošto tamošnji potrošači kWh plaćaju od 1,23 evrocenta u Gruziji do 2,25 evrocenti u Albaniji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina u novembru izvezla skoro 200.000 električnih vozila
29.12.2025.•
0
Kineski izvoz električnih vozila (EV) širom sveta porastao je u novembru za 87 odsto međugodišnje na 199.836 vozila, pokazuju najnoviji podaci Generalne uprave carina Kine.
Bugarska od 1. januara prelazi na evro: Građani podeljenog stava da li je to dobro ili loše
29.12.2025.•
2
Bugarska će od 1. januara zvanično uvesti evro kao nacionalnu valutu.
Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra
29.12.2025.•
23
Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.
Đogović: Rusija blefira sa kratkoročnim ugovorima o gasu, treba izaći iz ruskih manipulativnih šema
28.12.2025.•
15
Iako dugoročni sporazum još nije postignut, gas iz Rusije i dalje će pristizati u Srbiju zahvaljujući još jednom kratkoročnom dogovoru koji je Beograd postigao sa Moskvom.
Profesor Lukić: Uslov za prodaju NIS-a je i da nema strategije Trojanskog konja
28.12.2025.•
3
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Srbija morati da reaguje ako se do 15. januara ne pronađe rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Vlasnici benzinskih pumpi Lukoil u SAD u problemima zbog sankcija
28.12.2025.•
3
Vlasnici Lukoil benzinskih pumpi u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa ozbiljnim problemima usled sankcija koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil PJSC.
Doneta uredba o podsticajima za hotele
28.12.2025.•
1
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja radi unapređenja kvaliteta hotelskog smeštaja.
Kreće procena vrednosti NIS-a: Srbija nije poželjan kupac - poznato zašto
28.12.2025.•
22
Ako je verovati onome što kaže resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, pregovori NIS-a i MOL-a o kupovini ruskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji su u toku.
U 2025. ukradene kriptovalute u rekordnoj vrednosti od 2,7 milijardi dolara
28.12.2025.•
0
Sajber kriminalci su ove godine ukrali kriptovalute za rekordnih 2,7 milijardi dolara.
Ministarstvo: Neutemeljeno smanjenje otkupne cene mleka i pritisci neće ostati bez odgovora
27.12.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da neće ignorisati, niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara, prema domaćim proizvođačima.
Poljoprivrednici traže da se ne uslovljavaju subvencije
27.12.2025.•
12
Poljoprivrednici više udruženja traže od ministra da ne menja politiku subvencija u 2026. i ne uslovljava da direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru moraju biti iskorišćena za investicije u mehanizaciju i objekte.
Rusija produžila privremenu zabranu izvoza goriva
27.12.2025.•
4
Ruska vlada produžila je privremenu zabranu izvoza benzina, dizela i drugih goriva, saopštila je pres-služba Kabineta ministara.
Mađarski novinar: Pregovori oko prodaje NIS-a MOL-u idu u prilog Orbanovoj kampanji, gubi tlo unutar države
27.12.2025.•
11
Ključni interes koji Mađarska ima u kupovini NIS-a je da sebe pokaže kao važnog igrača koji može da sredi probleme na svetskoj, pre svega na balkanskoj sceni, ocenjuje novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
2
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
14
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
7
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
8
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
3
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
19
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Komentari 11
501
Petar
Milivoje Arsenovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar