Bivši ministar i doktor ekonomskih nauka: Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope
Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope.
Foto: 021.rs
Predstavnici vlasti tvrde da je Srbija po visini cene na dnu lestivice zemalja Starog kontinenta i da će tako i ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi 6,6 odsto, preneo je Radar.
Ako se u cenu, kako je naveo taj portal, uračunaju i brojne stavke, koje se naplaćuju potrošačima, trenutno je struja jeftinija i u nekim od najrazvijenijih evropskih zemalja, poput Švedske i Norveške, u pet susednih država, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Albaniji i Mađarskoj, kao i u Poljskoj, Islandu, Moldaviji, Litvaniji, Gruziji i Turskoj.
U tim zemljama cena jednog kilovat-časa (kWh) kreće se u rasponu od 1,23 evrocenti (u Gruziji) do 8,7 evrocenti (u Moldaviji), dok je u Srbiji 8,79 evrocenti, rekao je za Radar doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević, bivši državni sekretar za trgovinu od 2012. do 2014, pozivajući se na podatke Eurostata.
Milićevićeva analiza pokazuje, međutim, da je u Srbiji stvarna cena mnogo veća od 8,79 evrocenti za kWh. Njegova računica bazirana je na proceni da većina građana petinu struje troši noću, po nižoj tarifi, a 80 odsto danju, po višoj tarifi.
Ona otkriva da svaki kWh, u zavisnosti od ukupne potrošnje, košta između 14,5 dinara i 21,43 dinara, odnosno od 12,37 evrocenti do 18,29 evrocenti, ako se u cenu uključe i akcize, porez na dodatu vrednost i brojne takse, pa i taksa za javni servis, koja se takođe naplaćuje preko računa za struju.
"Godinama se forsira narativ da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji najniža ili među najnižima u Evropi. Da bi se došlo do stvarne cene koju plaća potrošač, u nju moraju da se uračunaju i sve ostale stavke, počev od angažovane snage, preko naknada za obnovljive izvore, do akciza i PDV-a", rekao je Milićević.
Prema njegovim rečima, cena kWh je najniža u zelenoj zoni (mesečna potrošnja do 350 kWh), znatno viša u plavoj (od 351 do 1.600 kWh), a daleko je najviša kada se uđe u crvenu zonu, za koju je granica do sada bila 1.600, a od 1. oktobra biće spuštena na 1.200 kWh.
On je naveo da u proseku svaki kilovat-čas više od 21 dinara plaćaju najveće štediše, koji troše samo 100 kWh i najveći rasipnici energije, koji mesečno "spale" 2.500 kWh, ali kaže da je, na sreću, takvih malo.
Većinu, čine oni koji troše između 300 i 1.500 kilovat-časova, a svaki košta između 14,5 dinara i 15,75 dinara ili od 12,37 do 13,44 evrocenta. Svi oni, dakle, plaćaju kWh za oko 50 odsto više od 8,79 evrocenti, što je podatak kojim raspolaže i Eurostat.
Pročitaj još
Da bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama, Milićević je iz računa za struju izbacio fiksnu naknadu za javni servis od 349 dinara. Bez te stavke, prosečna cena kWh kreće se u rasponu od 13,34 dinara do 21,12 dinara ili od 11,4 do 18 evrocenti.
I ti podaci pokazuju da svi potrošači u Srbiji struju plaćaju skuplje od Slovaka, Danaca, Finaca i građana svih bivših republika SFRJ.
Potrošači struju plaćaju po višim cenama od bogatih Šveđana, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku, prema podacima Svetske banke za prošlu godinu, 4,3 puta veći nego u Srbiji (57.723 dolara) ili još bogatijih Norvežana, čiji je BDP po glavi čak 6,4 puta veći nego naš (86.899 dolara).
S obzirom na to da se paralelno povećava cena za 6,6 odsto i smanjuje granica za ulazak iz plave u crvenu, skuplju zonu, nekim domaćinstvima će računi za oktobar biti uvećani od deset do 20 odsto.
Poseban je kuriozitet da samo nešto nižu cenu od prosečne u EU plaćaju oni koji potroše samo 100 kWh. Skuplju struju u Evropi od njih plaćaju stanovnici 14 država - Irske, Holandije, Malte, Kipra, Italije, Grčke, Češke, Austrije, Portugalije, Nemačke Francuske, Luksemburga, Belgije i Španije.
Milićević objašnjava i zašto je struja najskuplja za one koji je i ne troše. Izračunao je da bi teoretski, da nijedno domaćinstvo ne potroši nijedan kWh, EPS samo po osnovu obračunske snage na skoro 2,6 miliona brojila godišnje naplatio oko 100 miliona evra, snabdevači 42,3 miliona evra, a država po osnovu akciza i PDV-a skoro 40 miliona evra.
S druge strane, najnižu prosečnu cenu, bez takse za javne servise, od 11,4 evrocenta za kWh u Srbiji plaćaju domaćinstva koja mesečno troše 300 kWh. Iako na prvi pogled ovi podaci deluju nelogično i apsurdno, Milićević objašnjava da su oni posledica fiksnih stavki, koje su iste i za one koji troše par stotina i one koji "izgore" nekoliko hiljada kWh.
Pri tome je čak i za tu kategoriju domaćinstava struja u proseku skuplja nego za potrošače u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Finskoj i Danskoj, u kojima kWh košta od 10,22 do 10,82 evrocenta, a skoro ista kao za građane Slovačke, gde kWh košta 11,5 evrocenti.
"Sa novim poskupljenjem i snižavanjem kvote sa 1.600 na 1.200 kWh za ulazak u tu opasnu zonu, cena struje u Srbiji će za tu kategoriju domaćinstava sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u najvećem broju zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je u Srbiji potpuno obrnuto", naveo je Milićević.
Od 2017. do 2022, cena struje bila je relativno stabilna i kretala se u rasponu od 6,12 do 6,35 evrocenti i trenutno je za 43,63 odsto veća nego 2017. godine.
Nije sporno da je u mnogim zemljama struja poskupela mnogo više, ističe Milićević i navodi da su u Austriji cene struje porasle čak 204, u Portugaliji 186 i u Grčkoj 171 odsto.
Činjenica je, takođe, da je u mnogim zemljama taj rast bio jednocifren, u Poljskoj samo 1,71 odsto, Litvaniji 2,36, Rumuniji 5,8 i Islandu devet, a u Crnoj Gori 11,84 odsto.
Ima i zemalja u kojima je u međuvremenu struja značajno pojeftinila, u Gruziji 37,24 odsto, u Mađarskoj 66,10, u Albaniji 68,44 i u Turskoj čak 71,86 odsto. U te četiri zemlje struja je sada višestruko jeftinija nego u Srbiji, pošto tamošnji potrošači kWh plaćaju od 1,23 evrocenta u Gruziji do 2,25 evrocenti u Albaniji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kanada uvodi nove sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini
12.11.2025.•
0
Kanadske vlasti saopštile su da uvode nove sankcije protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, a te kaznene mere su usmerene na proizvodnju dronova i prihode od energetike.
Devizne rezerve na kraju oktobra povećane na 29,36 milijardi evra
12.11.2025.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile 29,36 milijardi evra, što je najviši nivo deviznih rezervi krajem meseca, saopštila je NBS.
Nemački dnevnik: Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
12.11.2025.•
1
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći.
Da li će Amerikanci prihvatiti predlog Rusa za NIS: Ako ne - nacionalizacija verovatno jedino rešenje
12.11.2025.•
14
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su ruski vlasnici NIS-a podneli zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
4
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
1
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
11.11.2025.•
54
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Srbija će prihvatiti svaki zahtev SAD o NIS-u, ali "vreme ističe"
11.11.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija prihvatiti svaki zahtev Kancelarije za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih američkih država o budućem statusu NIS-a.
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
11
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
22
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Sindikat: Ako ne dobiju odgovor od institucija 1.400 radnika "Đerdap usluga" dolazi u Beograd
10.11.2025.•
11
Oko 1.400 radnika "Đerdap usluga" najavili su da će, ukoliko ne dobiju odgovor od institucija kojima su pisali, zajedno sa porodicama i prijateljima doći u Beograd, gde će ostati sve dok se ne reše njihovi problemi.
Ugašena još jedna fabrika na jugu Srbije
10.11.2025.•
8
U talasu gašenja firmi i otpuštanja radnika, jedna fabrika je zatvorena i u Bujanovcu.
Srbija "brani" NIS po bugarskom modelu koji podrazumeva dva koraka
10.11.2025.•
18
Promenama u menadžmentu NIS-a suvlasnici kompanije, ruski Gasprom i Vlada Srbije pokušavaju da po "bugarskom modelu" za Lukoil nađu rešenje za sankcije, ali je mala mogućnost da će to biti prihvaćeno.
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za 970 milijardi dinara
10.11.2025.•
10
Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zaduži za oko 970 milijardi dinara (približno 8,3 milijarde evra) da bi pokrila budžetski deficit i otplatila stare dugove.
London razmatra uvođenje poreza na električna vozila
09.11.2025.•
5
Britanska vlada, koja traži prihode tri nedelje pre predstavljanja budžeta, razmatra porez na električna vozila kako bi pravednije finansirala putnu infrastrukturu u odnosu na automobile na benzin i dizel.
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
6
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
11
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Komentari 11
501
Petar
Milivoje Arsenovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar