Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe
Tek što su poljoprivrednici, nakon žestokih protesta i traktorskih blokada saobraćajnica, izborili povećanje subvencija za proizvođače mleka, naišla je nova agrarna nevolja.
Foto: 021.rs
Reč je o pšenici, osnovnom poljoprivrednom usevu, čija je cena na berzi u Srbiji nedavno spala na 19,3 dinara za kilogram. Podsetimo, pre sedam-osam meseci prodavala se i za 41 dinar, a pitanje je da li aktuelna cena paoru obezbeđuje i običnu reprodukciju setve na jesen.
Još je gore što, na petnaestak dana od početka žetve, trgovci nude da kupe još nepožnjeveno žito, ali za samo 16 do 17 dinara.
Previše pšenice
Nevolja je tim veća što u skladištima širom Srbije čeka još najmanje 700.000 tona osnovnog hlebnog useva iz prošlogodišnje žetve. Sa druge strane, seljaci su jesenas posejali pšenicu čak na blizu 700.000 hektara sa kojih se očekuje najmanje 2,8 miliona tona novog roda. U slučaju boljeg roda i brzog okončanja predugog kišnog razdoblja, sa letina se može skinuti i 3,5 miliona tona.
Potrebe Srbije su mnogo manje, oko 1,3 do 1,4 miliona tona godišnje, višak se izvozi, što je višegodišnja praksa vrednih vojvođanskih paora. Međutim, nakon istorijski rekordne cene od 350- 360 evra po toni pre godinu dana, cena je i na globalnom tržištu gotovo prepolovljena.
Prošla sezona je, što se tiče ovog useva, bila veoma dobra u mnogim žitorodnim krajevima širom sveta, predviđanja su da će tekuća godina takođe biti solidna. U znatnoj meri na cenu utiče sudbina pšenice Ukrajine i Rusije, država iz samog vrha svetskih izvoznika žitarica. Ukoliko, uprkos sukobu dve susedne i ogromne države, opstane Dogovor o izvozu, teško da se u skorije vreme može očekivati rast cena.
Srbija nasuprot EU
Možda se može učiniti da je u pitanju loša procena seljaka i orijentacija na usev koji će u bliža vremena jedva obezbediti da seljak ne bude na gubitku. Mnogi će podsetiti da paor ima mogućnost da seje široku lepezu useva kako za ljudsku, tako i za ishranu stoke, pa, ipak, previše se oslanjaju na pšenicu i - greše. Razlog je, navodno, što pšenica zahteva manje rada od uzgoja bilo koje druge kulture.
Međutim, stvari su znatno složenije i ozbiljnije. Jeste da širom agrarnih država Evropske unije paori seju široku lepezu useva, ali u svim tim zemljama postoji snažna i od države i od EU podržavana agrarna politika. Još više od subvencija paorima znači razvijena prehrambena i niz drugih, na poljoprivredu naslanjajućih, industrija. U suštini, seljački profit dolazi baš iz ovih finalnijih segmenata proizvodnje.
U Srbiji prilike su drugačije. Prehrambena industrija je solidna, ali ne obuhvata svu poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, za razliku od EU, poljoprivreda je kao ekonomska delatnost potpuno odvojena od prehrambene i drugih naslanjajućih industrija, a ovdašnji paor ne deli zajednički stečen profit sa prerađivačem. Dobije onoliko koliko mu prerađivač, finalniji u celokupnom proizvodnom ciklusu, udeli. Nevolja je tim veća što i prerađivaču prodaja, izlazak na tržište, umnogome zavisi od trgovca. Sve mane razdvojenosti tri segmenta poslovanja najviše trpi seljak.
Posledice centralizacije
Nasleđeno ustrojstvo se ne može brzo izmeniti i prilagoditi unijskoj objedinjenosti. Potrebna je korenita promena državne poljoprivredne politike, uključujući i krupno pitanja zemljišnog maksimuma. Naravno da je neophodno rešiti i mnoga pitanja iz radnih odnosa, statusa žena-poljoprivrednica...
Možda je još važnija podrška razvoju prerađivačkih pogona u selima, ali i stalan državni podsticaj urbanističkom uređenju sela. Tek kada se život u selu po svom komoditetu dovede na nivo relativno blizak gradskom, može se očekivati da i privatni kapital više ulaže u manja naselja.
U Srbiji je sasvim drugačije: izrazito je centralizovana država u kojoj su svi robni i finansijaki tokovi usmereni prema glavnom gradu. Posle promena krajem 80-ih godina prošlog veka, maksimalno je svedena i autonomija pokrajine Vojvodine, do tada uočljivo decentralizovanije regije.
Reč je, inače, o izrazito agrarnom području. Mada su se državne vlasti unazad četvrt veka poprilično menjale, teško da je ijedna imala sluh za agrar. Naprednjaci su uspeli u onome što je malo ko mogao i da pomisli. Po nebrizi za poljoprivredu i seljaka nadmašili su čak i ministre iz Demokratske stranke. Praktično, nedavni pristanak na uvećanje subvencija za uzgoj krava i proizvodnju mleka je i prvi hvale vredan "poljoprivredni" potez aktuelne vlasti. A vladaju već 11 godina.
Klimatske promene
Nevolje sa tekućom ekonomsko-poljoprivrednom politikom nisu i jedine koje su zadesile paore. Sve su vidjivije posledice i promena u klimi. Duža i sve vrelija leta utiču na agrar, posebno na ratarstvo. Nije lako biljkama da prežive duge jare i temperature od 35 stepeni Celzijusa i više.
Seljak se stoga odlučuje na biljke sa ranijom žetvom. Već više godina kukuruz, tradicionano dominantan usev na ovim prostorima, seje se na sve manjim površinama. Slično je sa pojedinim biljkama sa stočnu ishranu, a u poslednju vreme seljaci smanjuju i površinu pod sojom. Okreću se suncokretu, koji dobro podnose toplotu i pšenici koja sezreva pre nego što se otegnu letnje sparine.
Daleko od toga da "seljaci ne vole da rade i stoga se oslanjaju na pšenicu". Njihov izbor je pokušaj da se prilagode klimatskim promenama u uslovima kada država decenijama marginalizuje agrarnu politiku. Pri tome cena koju plaćaju nije mala, u krajnjem sve veći broj paora, pogotovo starije dobi, približava se poziciji socijalnih slučajeva.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "FOTO Požar u Petrovaradinu zbog kuvanja na otvorenom plamenu na terasi: Izgoreo stan")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra")
Programeri prosečno zarade 260.000 dinara, medicinari 84.474: Ipak, realna srpska plata 550 evra
25.09.2023.•
19
Prosečna srpska plata za jul iznosi 83.781 dinara bez poreza i doprinosa i beleži pad od oko 2.000 dinara u odnosu na poslednji statistički presek.
Predizborna upotreba podstanara
25.09.2023.•
21
Nije sporno da aktuelna vlast Srbije više nego ozbiljno shvata najavljene izbore.
.jpg "Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje")
Gorivo u Srbiji od 1. oktobra bar šest dinara skuplje
25.09.2023.•
49
Od 1. oktobra zbog povećanja akciza, ali i skoka cena nafte na svetskim berzama, gorivo u Srbiji će u maloprodaji poskupeti najverovatnije za više od šest dinara, smatra domaća stručna javnost.
Epl najvrednija kompanija na svetu
24.09.2023.•
3
Kompanija Epl najviše vredi na svetu i njena tržišna vrednost trenutno je 2,8 biliona dolara.
U Srbiji posluje 20 banaka, 16 stranih i četiri domaće
24.09.2023.•
7
Broj banaka u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje, pa je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u drugom tromesečju ove godine poslovalo 20 banaka.
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara za decu: Jednokratna uplata za više od milion mladih
24.09.2023.•
9
U ponedeljak počinje isplata 10.000 dinara jednokratne pomoći za decu.
Besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji koštali bi 0,1 odsto BDP-a: Šta je onda problem?
23.09.2023.•
27
Prosečna porodica sa tri đaka u školi za udžbenike u proseku izdvaja više od 40.000 dinara, a roditelji se uporno suočavaju sa problemima.
Jesen donosi novi talas poskupljenja: Od struje, goriva i gasa, preko kafe i mesa, do toalet papira
23.09.2023.•
57
Danas je zvanično počela jesen, koja građanima Srbije donosi nova poskupljenja - od struje i gasa, preko kafe i mesa, pa do toalet papira i ogreva.
Novi ugovori sa EPS-om: Vlasnici poslovnih prostora menjaju status, da li to znači i skuplja struja?
22.09.2023.•
18
Nedavno je Elektroprivreda Srbije (EPS) dostavila na adrese potrošača iz kategorije "mali kupci" nove ugovore o snabdevanju električnom energijom.
.jpg "Cene goriva nepromenjene iduće sedmice")
Cene goriva nepromenjene iduće sedmice
22.09.2023.•
2
Danas su objavljene cene goriva za narednu nedelju i one se nisu menjale u odnosu na cene objavljene prošle sedmice.
Fiskalni savet: Malo su plaćeni oni koji treba da vuku reformu, dok su neki preplaćeni
22.09.2023.•
4
Fiskalni savet Srbije je ocenio da bi neselektivne mere davanja iz budžeta mogle da doprinesu inflaciji.
Globalni dug dostigao novi rekord
22.09.2023.•
6
Globalni dug je u prvoj polovini godine porastao za 10 biliona dolara i dostigao novi rekord od 307 biliona dolara, saopštio je Institut za međunarodne finansije.
Prodaja imovine čačanske Fabrike reznog alata proglašena neuspešnom
21.09.2023.•
2
Prodaja čačanske Fabrike reznog alata (FRA) u stečaju proglašena je neuspešnom jer je najviša postignuta cena na javnom nadmetanju manja od 50 odsto procenjene vrednosti imovine tog preduzeća.
Svetska banka upozorava zemlje na modernizaciju grejanja, među njima je i Srbija
21.09.2023.•
4
Svetska banka upozorila je u analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, među kojima je i Srbija, da je neophodno da te zemlje sprovedu sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja.
.jpg "Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra")
Vlada produžila ograničenje cene derivata nafte do kraja oktobra
21.09.2023.•
10
Vlade Srbije produžila je danas uredbu o ograničenju cena naftnih derivata do kraja oktobra.
Stanovi poskupeli, ali to nije sve: "Papreno" koštaju i parking mesta, potražnja veća od ponude
21.09.2023.•
53
U Srbiji osim potražnje za stanovima, sve je više onih koji bi da ulože novac u druge nekretnine i to tako što će kupiti garaže.
Najviše poskupeli oni proizvodi koji nisu deo akcije "Bolja cena": Povrće, meso, hleb, žitarice...
21.09.2023.•
6
Najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).
Udruženje banaka: U septembru uvećani krediti građana Srbije, najviše stambeni
20.09.2023.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika su 15. septembra ove godine iznosili oko 3.409 milijardi dinara, što je 2,3 odsto više nego u avgustu prošle godine, objavilo je danas Udruženje banaka.
Pojeftinili pšenica, kukuruz i suncokret: Idu li nadole cene hleba i ulja?
20.09.2023.•
14
Robne zalihe u Srbiji uzrokovale su pad cena pšenice, kukuruza i suncokreta, te se postavlja pitanje da li će i proizvodi kao što su hleb, testenine, peciva i suncokretovo ulje pojeftiniti.
Nafta ponovo ide na preko 100 dolara po barelu: Kakve su prognoze do kraja godine?
20.09.2023.•
0
Cene sirove nafte posle značajnog rasta približile su se nivou od 100 dolara po barelu, uz očekivanje da će uskoro opet preći taj prag, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Komentari 8
dz0
Bili Piton
Sale NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar