Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe
Tek što su poljoprivrednici, nakon žestokih protesta i traktorskih blokada saobraćajnica, izborili povećanje subvencija za proizvođače mleka, naišla je nova agrarna nevolja.
Foto: 021.rs
Reč je o pšenici, osnovnom poljoprivrednom usevu, čija je cena na berzi u Srbiji nedavno spala na 19,3 dinara za kilogram. Podsetimo, pre sedam-osam meseci prodavala se i za 41 dinar, a pitanje je da li aktuelna cena paoru obezbeđuje i običnu reprodukciju setve na jesen.
Još je gore što, na petnaestak dana od početka žetve, trgovci nude da kupe još nepožnjeveno žito, ali za samo 16 do 17 dinara.
Previše pšenice
Nevolja je tim veća što u skladištima širom Srbije čeka još najmanje 700.000 tona osnovnog hlebnog useva iz prošlogodišnje žetve. Sa druge strane, seljaci su jesenas posejali pšenicu čak na blizu 700.000 hektara sa kojih se očekuje najmanje 2,8 miliona tona novog roda. U slučaju boljeg roda i brzog okončanja predugog kišnog razdoblja, sa letina se može skinuti i 3,5 miliona tona.
Potrebe Srbije su mnogo manje, oko 1,3 do 1,4 miliona tona godišnje, višak se izvozi, što je višegodišnja praksa vrednih vojvođanskih paora. Međutim, nakon istorijski rekordne cene od 350- 360 evra po toni pre godinu dana, cena je i na globalnom tržištu gotovo prepolovljena.
Prošla sezona je, što se tiče ovog useva, bila veoma dobra u mnogim žitorodnim krajevima širom sveta, predviđanja su da će tekuća godina takođe biti solidna. U znatnoj meri na cenu utiče sudbina pšenice Ukrajine i Rusije, država iz samog vrha svetskih izvoznika žitarica. Ukoliko, uprkos sukobu dve susedne i ogromne države, opstane Dogovor o izvozu, teško da se u skorije vreme može očekivati rast cena.
Srbija nasuprot EU
Možda se može učiniti da je u pitanju loša procena seljaka i orijentacija na usev koji će u bliža vremena jedva obezbediti da seljak ne bude na gubitku. Mnogi će podsetiti da paor ima mogućnost da seje široku lepezu useva kako za ljudsku, tako i za ishranu stoke, pa, ipak, previše se oslanjaju na pšenicu i - greše. Razlog je, navodno, što pšenica zahteva manje rada od uzgoja bilo koje druge kulture.
Međutim, stvari su znatno složenije i ozbiljnije. Jeste da širom agrarnih država Evropske unije paori seju široku lepezu useva, ali u svim tim zemljama postoji snažna i od države i od EU podržavana agrarna politika. Još više od subvencija paorima znači razvijena prehrambena i niz drugih, na poljoprivredu naslanjajućih, industrija. U suštini, seljački profit dolazi baš iz ovih finalnijih segmenata proizvodnje.
U Srbiji prilike su drugačije. Prehrambena industrija je solidna, ali ne obuhvata svu poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, za razliku od EU, poljoprivreda je kao ekonomska delatnost potpuno odvojena od prehrambene i drugih naslanjajućih industrija, a ovdašnji paor ne deli zajednički stečen profit sa prerađivačem. Dobije onoliko koliko mu prerađivač, finalniji u celokupnom proizvodnom ciklusu, udeli. Nevolja je tim veća što i prerađivaču prodaja, izlazak na tržište, umnogome zavisi od trgovca. Sve mane razdvojenosti tri segmenta poslovanja najviše trpi seljak.
Posledice centralizacije
Nasleđeno ustrojstvo se ne može brzo izmeniti i prilagoditi unijskoj objedinjenosti. Potrebna je korenita promena državne poljoprivredne politike, uključujući i krupno pitanja zemljišnog maksimuma. Naravno da je neophodno rešiti i mnoga pitanja iz radnih odnosa, statusa žena-poljoprivrednica...
Možda je još važnija podrška razvoju prerađivačkih pogona u selima, ali i stalan državni podsticaj urbanističkom uređenju sela. Tek kada se život u selu po svom komoditetu dovede na nivo relativno blizak gradskom, može se očekivati da i privatni kapital više ulaže u manja naselja.
U Srbiji je sasvim drugačije: izrazito je centralizovana država u kojoj su svi robni i finansijaki tokovi usmereni prema glavnom gradu. Posle promena krajem 80-ih godina prošlog veka, maksimalno je svedena i autonomija pokrajine Vojvodine, do tada uočljivo decentralizovanije regije.
Reč je, inače, o izrazito agrarnom području. Mada su se državne vlasti unazad četvrt veka poprilično menjale, teško da je ijedna imala sluh za agrar. Naprednjaci su uspeli u onome što je malo ko mogao i da pomisli. Po nebrizi za poljoprivredu i seljaka nadmašili su čak i ministre iz Demokratske stranke. Praktično, nedavni pristanak na uvećanje subvencija za uzgoj krava i proizvodnju mleka je i prvi hvale vredan "poljoprivredni" potez aktuelne vlasti. A vladaju već 11 godina.
Pročitaj još
Klimatske promene
Nevolje sa tekućom ekonomsko-poljoprivrednom politikom nisu i jedine koje su zadesile paore. Sve su vidjivije posledice i promena u klimi. Duža i sve vrelija leta utiču na agrar, posebno na ratarstvo. Nije lako biljkama da prežive duge jare i temperature od 35 stepeni Celzijusa i više.
Seljak se stoga odlučuje na biljke sa ranijom žetvom. Već više godina kukuruz, tradicionano dominantan usev na ovim prostorima, seje se na sve manjim površinama. Slično je sa pojedinim biljkama sa stočnu ishranu, a u poslednju vreme seljaci smanjuju i površinu pod sojom. Okreću se suncokretu, koji dobro podnose toplotu i pšenici koja sezreva pre nego što se otegnu letnje sparine.
Daleko od toga da "seljaci ne vole da rade i stoga se oslanjaju na pšenicu". Njihov izbor je pokušaj da se prilagode klimatskim promenama u uslovima kada država decenijama marginalizuje agrarnu politiku. Pri tome cena koju plaćaju nije mala, u krajnjem sve veći broj paora, pogotovo starije dobi, približava se poziciji socijalnih slučajeva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
SAD zabranila uvod Linglong guma iz Srbije: Sumnja na prinudni rad
18.12.2025.•
8
Američka carinska i granična služba (CBP) izdala je Naredbu o zadržavanju robe (Withhold Release Order – WRO) za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi kompanija Linglong International Europe D.O.O. Zrenjanin.
Proizvođač mleka: Ako nam država ne pomogne, đubrivom ćemo zasuti prvo trgovce
18.12.2025.•
3
Proizvođači mleka u Srbiji traže od ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da zaštiti domaće tržište od uvoza jeftinog mleka iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže na mleko i mlečne proizvode.
Slučaj trihineloze potvrđen kod domaćih svinja u Mačvanskom okrugu
18.12.2025.•
1
U Mačvanskom okrugu otkriven je slučaj mesa iz domaćeg uzgoja zaraženog trihinelozom.
Vlah Business Experience: Tri dana tokom kojih se poslovna scena Balkana resetovala
18.12.2025.•
0
Od 5. do 7. decembra, Sava Centar je najavio biznis konferenciju, a održao događaj koji je mnogo više od toga.
Izrael otvara ekonomsku misiju u Srbiji: Naša zemlja izabrana jer je Netanjahua snabdevala municijom
18.12.2025.•
30
Izrael će otvoriti pet novih ekonomskih misija u inostranstvu, pre svega u zemljama koje su prijateljski nastrojene prema vladi Benjamina Netanjahua i koje su podržavale Izrael tokom rata u Gazi.
Mali: MMF uspešno završio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, rezultati potvrda da smo na pravom putu
17.12.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali kazao je da je izvršni odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije aktuelnog aranžmana sa Srbijom.
Glamočić: Srbija i Kina počinju saradnju u oblasti aero-svemirskih tehnologija
17.12.2025.•
9
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je kako Srbija i Kina produbljuju strateško partnerstvo saradnjom u oblasti aero-svemirskih tehnologija.
FOTO: Farmeri širom Srbije prosipali mleko jer su im prevoznici otkazali prevoz do mlekara
17.12.2025.•
10
Farmeri širom Srbije prosipali su danas mleko, jer su prevoznici (prekupci) otkazali prevoz mleka do mlekara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević.
Mihajlović: Zbog povećanja minimalca se očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika
17.12.2025.•
18
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da se od početka naredne godine, zbog novog povećanja minimalne cene rada, očekuje "žešći" talas otpuštanja radnika.
Ekonomista Drašković: NBS da objasni zašto na jednom tržištu imamo dva kursa dinara prema evru
17.12.2025.•
9
U Srbiji je jedno tržište deviza na kome se formiraju dva kursa, jedan u menjačnicama, a drugi u bankama, pa bi Narodna banka Srbije trebalo da objasni zbog čega je značajna razlika između ta dva kursa.
Cena srebra na rekordnom nivou
17.12.2025.•
1
Cena srebra danas je skočila na rekordni nivo iznad 65 dolara po unci, jer je izveštaj o zaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama podstakao investitore da traže alternativnu imovinu.
EU i zvanično odustala od zabrane dizelaša: Ublažila pravila koja će važiti od 2035.
17.12.2025.•
7
Evropska komisija je ublažila pravila o zabrani automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, odustajući od ranijeg plana da od tada svi novi automobili moraju biti električni.
Džared Kušner odustao i od preuzimanja kompanije Vorner braders
17.12.2025.•
4
Affinity Partners, investicioni fond povezan sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika SAD Donalda Trampa, povukao se iz finansiranja ponude koju je Paramount Skydance dao za kupovinu kompanije Warner Bros. Discovery.
Gasni aranžman Srbije ističe: Odakle i po kojoj ceni ćemo ubuduće snabdevati državu?
16.12.2025.•
12
Šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije pitanje je koje već mesecima opterećuje domaću javnost.
Zbog EU sankcija Rusiji, grčko-austrijska naftna firma obustavlja isporuku goriva
16.12.2025.•
0
Austrijsko-grčka kompanija za trgovinu naftnim proizvodima "Cetracore-Jetoil SA" danas je objavila da zbog sankcija EU Rusiji obustavlja poslovanje od računovodstva do isporuke goriva.
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
13
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
23
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
5
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
24
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Komentari 8
dz0
Bili Piton
Sale NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar