Paori iz nužde seju pšenicu i u startu gube: Između loše politike i borbe
Tek što su poljoprivrednici, nakon žestokih protesta i traktorskih blokada saobraćajnica, izborili povećanje subvencija za proizvođače mleka, naišla je nova agrarna nevolja.
Foto: 021.rs
Reč je o pšenici, osnovnom poljoprivrednom usevu, čija je cena na berzi u Srbiji nedavno spala na 19,3 dinara za kilogram. Podsetimo, pre sedam-osam meseci prodavala se i za 41 dinar, a pitanje je da li aktuelna cena paoru obezbeđuje i običnu reprodukciju setve na jesen.
Još je gore što, na petnaestak dana od početka žetve, trgovci nude da kupe još nepožnjeveno žito, ali za samo 16 do 17 dinara.
Previše pšenice
Nevolja je tim veća što u skladištima širom Srbije čeka još najmanje 700.000 tona osnovnog hlebnog useva iz prošlogodišnje žetve. Sa druge strane, seljaci su jesenas posejali pšenicu čak na blizu 700.000 hektara sa kojih se očekuje najmanje 2,8 miliona tona novog roda. U slučaju boljeg roda i brzog okončanja predugog kišnog razdoblja, sa letina se može skinuti i 3,5 miliona tona.
Potrebe Srbije su mnogo manje, oko 1,3 do 1,4 miliona tona godišnje, višak se izvozi, što je višegodišnja praksa vrednih vojvođanskih paora. Međutim, nakon istorijski rekordne cene od 350- 360 evra po toni pre godinu dana, cena je i na globalnom tržištu gotovo prepolovljena.
Prošla sezona je, što se tiče ovog useva, bila veoma dobra u mnogim žitorodnim krajevima širom sveta, predviđanja su da će tekuća godina takođe biti solidna. U znatnoj meri na cenu utiče sudbina pšenice Ukrajine i Rusije, država iz samog vrha svetskih izvoznika žitarica. Ukoliko, uprkos sukobu dve susedne i ogromne države, opstane Dogovor o izvozu, teško da se u skorije vreme može očekivati rast cena.
Srbija nasuprot EU
Možda se može učiniti da je u pitanju loša procena seljaka i orijentacija na usev koji će u bliža vremena jedva obezbediti da seljak ne bude na gubitku. Mnogi će podsetiti da paor ima mogućnost da seje široku lepezu useva kako za ljudsku, tako i za ishranu stoke, pa, ipak, previše se oslanjaju na pšenicu i - greše. Razlog je, navodno, što pšenica zahteva manje rada od uzgoja bilo koje druge kulture.
Međutim, stvari su znatno složenije i ozbiljnije. Jeste da širom agrarnih država Evropske unije paori seju široku lepezu useva, ali u svim tim zemljama postoji snažna i od države i od EU podržavana agrarna politika. Još više od subvencija paorima znači razvijena prehrambena i niz drugih, na poljoprivredu naslanjajućih, industrija. U suštini, seljački profit dolazi baš iz ovih finalnijih segmenata proizvodnje.
U Srbiji prilike su drugačije. Prehrambena industrija je solidna, ali ne obuhvata svu poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, za razliku od EU, poljoprivreda je kao ekonomska delatnost potpuno odvojena od prehrambene i drugih naslanjajućih industrija, a ovdašnji paor ne deli zajednički stečen profit sa prerađivačem. Dobije onoliko koliko mu prerađivač, finalniji u celokupnom proizvodnom ciklusu, udeli. Nevolja je tim veća što i prerađivaču prodaja, izlazak na tržište, umnogome zavisi od trgovca. Sve mane razdvojenosti tri segmenta poslovanja najviše trpi seljak.
Posledice centralizacije
Nasleđeno ustrojstvo se ne može brzo izmeniti i prilagoditi unijskoj objedinjenosti. Potrebna je korenita promena državne poljoprivredne politike, uključujući i krupno pitanja zemljišnog maksimuma. Naravno da je neophodno rešiti i mnoga pitanja iz radnih odnosa, statusa žena-poljoprivrednica...
Možda je još važnija podrška razvoju prerađivačkih pogona u selima, ali i stalan državni podsticaj urbanističkom uređenju sela. Tek kada se život u selu po svom komoditetu dovede na nivo relativno blizak gradskom, može se očekivati da i privatni kapital više ulaže u manja naselja.
U Srbiji je sasvim drugačije: izrazito je centralizovana država u kojoj su svi robni i finansijaki tokovi usmereni prema glavnom gradu. Posle promena krajem 80-ih godina prošlog veka, maksimalno je svedena i autonomija pokrajine Vojvodine, do tada uočljivo decentralizovanije regije.
Reč je, inače, o izrazito agrarnom području. Mada su se državne vlasti unazad četvrt veka poprilično menjale, teško da je ijedna imala sluh za agrar. Naprednjaci su uspeli u onome što je malo ko mogao i da pomisli. Po nebrizi za poljoprivredu i seljaka nadmašili su čak i ministre iz Demokratske stranke. Praktično, nedavni pristanak na uvećanje subvencija za uzgoj krava i proizvodnju mleka je i prvi hvale vredan "poljoprivredni" potez aktuelne vlasti. A vladaju već 11 godina.
Pročitaj još
Klimatske promene
Nevolje sa tekućom ekonomsko-poljoprivrednom politikom nisu i jedine koje su zadesile paore. Sve su vidjivije posledice i promena u klimi. Duža i sve vrelija leta utiču na agrar, posebno na ratarstvo. Nije lako biljkama da prežive duge jare i temperature od 35 stepeni Celzijusa i više.
Seljak se stoga odlučuje na biljke sa ranijom žetvom. Već više godina kukuruz, tradicionano dominantan usev na ovim prostorima, seje se na sve manjim površinama. Slično je sa pojedinim biljkama sa stočnu ishranu, a u poslednju vreme seljaci smanjuju i površinu pod sojom. Okreću se suncokretu, koji dobro podnose toplotu i pšenici koja sezreva pre nego što se otegnu letnje sparine.
Daleko od toga da "seljaci ne vole da rade i stoga se oslanjaju na pšenicu". Njihov izbor je pokušaj da se prilagode klimatskim promenama u uslovima kada država decenijama marginalizuje agrarnu politiku. Pri tome cena koju plaćaju nije mala, u krajnjem sve veći broj paora, pogotovo starije dobi, približava se poziciji socijalnih slučajeva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
0
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
5
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
7
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
22
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
14
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Komentari 8
dz0
Bili Piton
Sale NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar