Zašto nam vreme sve brže prolazi?

Protok vremena je vrlo složena stvar. Iako ćemo se svi složiti da minut traje 60 sekundi, percepcija vremena uglavnom zavisi od osobe do osobe i naravno od situacija u kojima se nalazimo.

Vreme može da "juri" i da se grozno "vuče". U retkim situacijama deluje kao da miruje.

Razlika između "stvarnog" vremena koje mere časovnici i kalendari i našeg osećaja ponekad je ogromna, a jedan od glavnih razloga je to što smo mi sami kreatori našeg osećaja za vreme.

Merenje vremena

Ljudi su stvorili pouzdane instrumente za merenje vremena koristeći predvidljive prirodne događaje koji se ponavljaju kroz istoriju, poput smene dana i noći i smene godišnjih doba. Razmak između tih događaja merimo časovnicima i kalendarima, ali i "unutrašnjim časovnikom" koji reguliše naš biološki ritam i omogućava nam da registrujemo trajanje određenih događaja. Ovaj "pejsmejker" koristimo kako bismo poredili dužinu svakog novog događaja predstavama koje imamo u sećanju.

U stvari, gradimo banku znanja o tome kako izgleda protok jednog minuta, kako sata, a kako dana. Ipak, naš unutrašnji časovnik ne radi tako dobro kao satovi koje nosimo na rukama. Pojedinačna percepcija vremena pod velikim je uticajem naše koncentracije, fizičkog stanja i raspoloženja. Recimo, kad se dosađujemo, deluje nam da vreme nikako da prođe, a u drugim kao da se ubrzava.

Kada je naša pažnja podeljena i bavimo se nekolicinom stvari odjednom, deluje da vreme prolazi mnogo brže. To je možda zato što obraćamo manje pažnje na protok vremena, jer smo zauzeti drugim poslovima.

Emocionalni kvalitet nekog događaja takođe utiče na našu predstavu o vremenu. Negativna stanja, poput osećanja tuge, utiču na to da nam vreme “sporije” teče. I strah ima efikasan sistem kojim čini da neki događaji traju predugo. Za razliku od toga, srećno vreme i događaji kao da “prolete” za treptaj oka.

Zanimljivo je da se percepcija vremena menja i s godinama. Osobe starije od šezdeset godina obično tvrde da im godine prođu neverovatno brzo, a da dani deluju suviše dugo.

Ključni faktori

Anomalije u percepciji vremena možda zavise i od kognitivnih procesa. Naša efikasnost u pogledu obavljanja određenih zadataka se smanjuje s godinama, pa to možda utiče na to kako doživljavamo vreme. Još važnije, naše referentne tačke za orijentisanje u vremenu, takođe se menjaju, a sećanja koja skladištimo tokom života omogućavaju nam da stvorimo lični kontinuitet.

Neki stručnjaci smatraju da je naš odnos prema vremenu proporcionalan godinama. Prema proporcionalnoj teoriji, kako starimo, naš osećaj sadašnjosti postaje relativno kratak u odnosu na naš životni vek. Iako se može primeniti na poređenje odnosa prema vremenu koje ima jedan 10-godišnjak i jedan 75-godišnjak, ova teorija ipak ne može da objasni zašto drugačije percepiramo vreme iz sata u sat i iz dana u dan nezavisno od prošlosti.

Možda su za to ključna sećanja, jer mentalno reflektujemo svoju prošlost i koristimo istorijske događaje, kako bismo spoznali naše sopstveno postojanje u istoriji. Budući da se ljudi obično najživopisnije sećaju perioda između 15. i 25. godine, ova decenija povezuje se sa stvaranjem sećanja koja definišu ličnost i možda objašnjava to zašto se s godinama vreme ubrzava. Naime, stariji ljudi udaljavaju se od ovog ključnog perioda u svojim životima.

Da li možemo usporiti neumitno proticanje vremena? Možda. Poboljšavanjem kognitivnih sposobnosti, naročito održavanja pažnje i pamćenja, može nam pomoći da podesimo naš unutrašnji časovnik.