Vokmen baš i nije nastao iz želje za zaradom i nekakvom idejom da se pokrene muzička revolucija što se ubrzo zaista i dogodilo, već pre, moglo bi se reći – iz dosade.
Naime, kako bi skratio vreme tokom dosadnih poslovnih putovanja i avionskih letova preko Pacifika, kopredsednik kompanije Soni Akio Morita zatražio je 1978. godine od inženjera Nobutošija Kihara sa odeljenja audio-tehnike da osmisli i napravi uređaj zahvaljujući kom bi mogao da sluša opere na bilo kom mestu.
Portabl kasetofoni u to vreme već su postojali, ali nisu bili ni mali ni praktični, a nisu imali ni slušalice, već bi operu zajedno sa Moritom morali da slušaju baš svi putnici na letu Tokio–Njujork.
Inženjeri u Soniju su posao obavili prilično brzo i ispostavilo se – veoma uspešno. Već sledeće godine vokmen se našao u prodaji, prvo u Japanu, a onda i u Americi i Evropi, i momentalno je proglašen za neophodnu spravu svake mlade osobe u trendu i tehnološko čudo. U Soniju se narednih godina i decenija pojavilo mnogo uređaja koji su „varijacija na temu“ – presmen, diskmen, tokmen, vočmen… ali samo je vokmen zaista ušao u legendu.
Od 1979. do danas prodato je više od 380 miliona vokmena. Iz masovne proizvodnje Soni je počeo da izlazi 2010. godine, najpre sa japanskog tržišta, jer su sve manje upotrebljavane kasete.
Iz današnje perspektive vokmeni su bili užasno nepraktični – trošili su mnogo baterija, zvuk je često bio drndav, ponekad su žvakali kasete… Kako bilo, vokmen se svakako smatrao i pomalo luksuznom robom.
U to vreme ovaj uređaj doveo je do ogromne revolucije u svakodnevnom životu malih ljudi jer muzika više nije bila samo za klubove i dnevne sobe, već i „za poneti“. Postala je i nešto intimno jer su uz svaki vokmen stizale slušalice koje su zahvaljujući vokmenu doživele ogromnu popularnost i dostigle neviđenu proizvodnju.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar