Ranije studije su pokazale da mikrobi u tlu i u okeanima širom sveta evoluiraju tako da mogu da jedu plastiku.
Od ranije se zna i da postoje mikrobni enzimi koji razgrađuju plastiku, a često se nalaze u bakterijama na deponijima smeća i sličnim mestima prepunim plastike.
Ranijim istraživanjima skenirano je više od 200 miliona gena pronađenih u DNK uzorcima uzetim iz okoline i pronađeno je 30.000 različitih enzima koji mogu razgraditi 10 raznih vrsta plastike.
Argentinski istraživači iskoristili su sićušne mikrobe koji jedu otpad, kreirajući tako prirodan sistem čišćenja zagađenja prouzrokovanih dizelom koji se koristi kao izvor električne energije i toplote za istraživačke baze na zaleđenom Antarktiku.
Taj kontinent je zaštićen Madridskim protokolom iz 1961. kojim je propisano da se mora održati u netaknutom stanju.
Istraživanje o tome na koji bi način mikrobi mogli biti od koristi kada je u pitanju plastični otpad, materijal je za proučavanje i većih problema u okolini.
"U ovom smo radu koristili potencijal domaćih mikroorganizama - bakterija i gljivica koje nastanjuju antarktičko tlo, čak i kad je ono kontaminirano, a ti mikroorganizmi jedu ugljovodonike, odnosno naftu", rekao je biohemičar dr Lukas Ruberto.
"Ono što je za nas kontaminant, za njih može biti hrana", dodao je on.
"Ugljovodonici su organski spojevi sastavljeni jedino od atoma ugljenika i vodonika i nalaze se na brojnim mestima, uključujući sirovu naftu i prirodni gas", pojasnio je.
"Ta vrsta mikroorganizama u suštini jede spojeve slične nafti i koristi ih kao gorivo. Slični mikroorganizmi su već odigrali važnu ulogu u razgrađivanju naftnih mrlja, poput one u Meksičkom zalivu 2010. godine", kazao je Ruberto.
Ruberto je u decembru s kolegama naučnicima otputovao u Karlini, jednu od šest stalnih argentinskih baza na Antarktiku, pri čemu je bio prisiljen proći i karantin da bi se sprečio potencijalni prenos koronavirusa na ovaj kontinent na kojem je ranije ipak došlo do izolovanih slučajeva zaraze.
Članovi njegovog tima obavili su bioremedijaciju, a radi se, između ostalog, o čišćenju tla zagađenog dizelom, pri čemu se koriste autohtoni mikroorganizmi i biljke, te se na taj način uklanja oko 60 do 80 posto zagađenja.
Dr Ruberto je kazao da su članovi njegovog tima mikrobima pomogli azotom, vlagom i provetravanjem da bi im optimizovali uslove delovanja.
"U osnovi time postižemo da mikroorganizmi, uz vrlo mali uticaj na okolinu, biološki smanje nivo zagađivača", pojasnio je Ruberto.
On i kolege počeli su istraživati na koji bi način mikrobi mogli doprineti čišćenju plastičnog otpada i drugde u svetu.
I goriva i plastika su polimeri, dakle, molekuli sastavljeni od dugih lanaca uglavnom ugljenika i vodonika.
"Jedan od naših ovogodišnjih projekata bavi se potragom za autohtonim mikroorganizmima sposobnima za razgradnju plastike", kazala je Natali Bernard, biohemičarka i specijaliskinja za biorazgradnju plastike.
"Otkrijemo li da se plastika zaista uspešno razgrađuje, u sledećem bi koraku trebalo da shvatimo na koji se način to odvija da bismo dugoročno pronašli način biotehnološkog procesa razgradnje polimera na ovako niskim temperaturama", rekla je Bernard.
.jpg "Preturao po tuđoj kanti i pronašao zlato i dolare - pa ih vratio vlasniku")
Komentari 1
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar