Najveći kradljivac umetnina na svetu otkriva: Kako ukrasti remek-delo

Autor: RTS

Zabava

18.06.2023.

23:21

Majkl Finkel, autor knjige "Kradljivac umetnosti: Istinita priča o ljubavi, zločinu i opasnoj strasti" snimio razgovor sa Stefanom Brajtvizerom, jednim od najvećih kradljivaca umetnina.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U članku za magazin Tajm prenosi njegove savete kako ukrasti sliku ili skulpturu iz muzeja.

Stefan Brajtvizer, pedesetdvogodišnji Francuz, jedan je od najvećih kradljivaca umetničkih dela svih vremena. Iz muzeja i katedrala širom Evrope ukrao je više od 300 dela čija je vrednost procenjena na dve milijarde dolara.

Nikada nema potrebe, navodi Brajtvizer, da se nasilno otvaraju vrata muzeja, ili uskače kroz prozor, ili se spušta kroz svetlarnik. Nemojte dolaziti ni kada je muzej zatvoren. Idealno bi bilo da dođete tokom ručka, kada je manja gužva, a obezbeđenje se smenjuje na ručku. Ne opterećujte se gde ćete parkirati automobil - bilo gde u blizini muzeja je u redu.

Ne dolazite sami. Trebaće vam pouzdan saučesnik kao stražar. Brajtvizerova partnerka bila je njegova dugogodišnja devojka Eni-Karin Klajnklaus. Da bi se uklopili sa turistima, uvek su se prikladno oblačili. Hladnije vreme je, naglašava Brajtvizer, poželjnije za krađu. Tada možete da nosite kaput - samo se uverite da vam je kaput za krađu bar za jedan broj veći i da su vam pantalone malo labave u struku.

7 - an unlucky # for Stephane Breitwieser the "Arsène Lupin" of museums. Monday, he was sentenced to 3yrs in prison by the Sarreguemines correctional court for several museum thefts in eastern France. It's his 7th conviction. He published "Confessions of An Art Thief" in 2006. pic.twitter.com/trwll6BtgS
— La Gazette Drouot – International (@Gazette_Inter) March 15, 2023

Jedini potreban alat je švajcarski nož. Nosite ga u džepu kaputa. Glavni ulaz je najbolji način da uđete u muzej. Kupite kartu za sebe i svog partnera. Platite gotovinom i uđite.

Kada uđete, obratite pažnju na glavne pravce kretanja posetilaca i proverite da li postoje nadzorne kamere. Da li stražari sede ili patroliraju? Izaberite sporednu sobu koja je izvan glavnog toka kretanja turista, po mogućstvu galeriju sa jednim ulazom i bez sigurnosne kamere ili stalnog čuvara. Nije teško naći takvo mesto u mnogim muzejima, posebno manjim.

Što se umetničkog dela tiče, ono bi trebalo da bude malo - za skulpturu, veličine cigle; za sliku, ne veću od kutije za picu. Što je još važnije, rad vam mora biti estetski privlačan. Preuzeti sav ovaj rizik za delo koje vam se ne sviđa, dodaje Brajtvizer, znači da ste budala.

Kako ukrasti predmet iz vitrine

Partner treba da stoji na ulazu u sobu. Ugovorite signal za upozorenje. Za Brajtvizera i Klajnklaus, njihov je bio kratko kašljucanje. Ako su posetioci u prostoriji, sačekajte da izađu. Zatim brzo pređite na ciljanu stavku. Ako je komad u vitrini, pristupna ploča će verovatno biti zatvorena. Nije važno; nećete njega izabrati - to je teško i dugo traje. Umesto toga, ostavite bravu pričvršćenu i koristite ono što Brajtvizer naziva "silikonski komad".

Muzejske vitrine su napravljene od kaljenog stakla ili prozirnog akrila poput pleksiglasa ili lucita, obično spojenih na ivicama silikonskim lepkom. Fini hirurški rez će osloboditi ovu zaptivku, a ako secnete ugao sa najoštrijom oštricom vašeg švajcarskog noža, paneli će se olabaviti.

Ako vaš partner kašlje, prestanite da sečete i sastavite ploče. Trebalo bi da se vrate u prvobitni položaj. Bilo da se radi o čuvaru ili turisti koji ulazi, sklonite se i zamišljeno razgledajte ostale radove u prostoriji. Dozvolite da se galerija ponovo isprazni, a zatim se vratite misiji.

Dešava se ponekad da morate i po dva-tri puta da prekinete akciju. Zato ne provodite sumnjivo dugo vremena u jednoj prostoriji - petnaestak minuta je maksimum, ili ako ima previše posetilaca, odustanite. Probajte u nekoj drugoj prostoriji, ili drugog dana, ili u drugom muzeju.

Lepota "silikonskog komada" je u tome što omogućava da se paneli pomere dovoljno da se provuče ruka. Uhvatite željeni komad i izvucite ga kroz otvor. Sada odmaknite kaput i ugurajte predmet čvrsto u struk pantalona na donjem delu leđa. Popravite kaput tako da je umetničko delo pokriveno. Biće mala grudvica, ali Brajtvizer obećava da to niko neće primetiti.

Kako ukrasti sliku

Ako želite da ukradete sliku, najlakši deo je skidanje sa zida. Najčešće sve što treba da uradite je da je podignete. Međutim, izazov predstavlja ram koji je čak i na malim formatima previše glomazan da bi mogao da se sakrije ispod kaputa.

Brajtvizerovo rešenje: Okrenite sliku i stavite je licem nadole na vitrinu ili pod. Koristite svoj švajcarski vojni nož da otkačite štipaljke ili eksere na poleđini dok se okvir ne odvoji. Ako nije bilo dovoljno vremena za takvu operaciju, vratio bi delo na zid i otišao praznih ruku. Kada bi uspeo da odvoji sliku od rama, Brajtvizer je voleo da ga sakrije u galeriji iza zavese ili ispod nekog komada nameštaja. Prazni ramovi, kako kaže, bili su njegova vizitkarta.

Da bi savladao uklanjanje ramova, Brajtvizer je učio zanat u jednoj od najpoznatijih zanatskih radnji za uramljivanje. Kako bi proučio kako muzejski čuvari rade, jednog leta je radio kao čuvar. Svaki dobar lopov, naglašava, treba dobro da se pripremi.

Slika koja je oslobođena iz rama, upozorava kradljivac, ranjiva je poput novorođenčeta. Vrlo pažljivo stavite sliku na leđa između košulje i kaputa.

Šta dalje

Onda jednostavno sa saučesnikom napustite muzej. Bez obzira na to koliko vešto ste izveli operaciju, krađa će verovatno biti brzo otkrivena, što će izazvati brzu reakciju. Doći će policija, muzej će zatvoriti, a svi posetioci će biti pretreseni.

Požurite do glavnog izlaza iz muzeja, ali nikada ne bežite, niti kroz muzej ili kada izađete, čak ni ako čujete policijske sirene kako se približavaju - posebno ne tada. Idite do svog automobila, nežno ubacite ukradeno delo u prtljažnik i odvezite se sa lica mesta.

Vozite pažljivo! Poslednja stvar koja vam sada treba je da vas zaustavi policajac. Kada ste kod kuće, postavite rad na mesto gde ga niko ni slučajno ne može primetiti. Brajtvizer i Klajnklaus su krili svoj plen u zajedničkoj spavaćoj sobi koju su uvek držali zaključanu.

Divite se svom ukradenom delu do mile volje, ali jedna stvar koju apsolutno ne možete da uradite, napominje Brajtvizer, jeste da ga prodate. Većina kradljivaca umetnina biva uhvaćena u pokušaju da proda ukradeno delo. Policijski detektivi koji su specijalizovani za krađu umetničkih dela su obučeni da otkriju ove transakcije. Ako vam treba novac, savetuje Brajtvizer, nađite posao. Novac se može zaraditi uz mnogo manje opasnosti od umetničkog kriminala.

Počevši od 1995. godine, Brajtvizer i Klajnklaus su u proseku vršili po jednu krađu svake dve nedelje tokom sedam godina. Sebe je smatrao oslobodiocem umetnosti, koji je "oslobađao" remek-dela iz neadekvatnih i prenatrpanih "zatvora".

Ukoliko se upustite u ovaj poduhvat, najbolje bi bilo da nemate prijatelje i rođake, ili da vam treba intervencija majstora u stanu, jer nikoga ne možete pozvati u svoj dom. Konačno, nemojte praviti greške, bilo dok kradete ili skrivate umetnička dela. Budite spremni da provedete vreme u zatvoru, kao i Brajtvizer koji je godinama bio u zatvoru.

Ili, umesto toga, možete jednostavno ostaviti rad u muzeju i posetiti ga kad god želite.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

krađa umetnina

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.