Drveće menja strategiju rasta tokom dugodnevice: "Nebeski startni pištolj"
Istraživanja pokazuju da je najduži dan u godini znak za bukve i druge vrste drveća da pokrenu svoje strategije rasta.
Foto: 021.rs
Naučnici, ipak, i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu da li drveće pri planiranju koristi podatke o temperaturi ili dužini dana.
Milenijumima je letnji solsticij obeležavao ključni trenutak u ljudskom kalendaru – prekretnicu prožetu mitologijom kada dani počinju da se kraćaju, piše RTS.
Solsticij je astronomska pojava koja se dešava dva puta godišnje kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najvišu ili najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator. Tog dana Sunce u podne dostiže najvišu ili najnižu tačku na nebu iznad horizonta.
Razna verovanja uključuju biljke i drveće u ono što se dešava na najduži dan u godini ili što on treba da donese. Sada nauka sve više otkriva da drveće reaguje na ovaj nebeski događaj promenama u strategijama rasta i reprodukcije koje se javljaju odmah nakon najdužeg dana u kalendaru.
Studija daje nove uvide u to zašto se to dešava, sa implikacijama na to kako se šume mogu prilagoditi klimi koja se menja.
Iako je odavno poznato da biljke koriste dužinu dana, odnosno količinu dnevne svetlosti da bi pokrenule sezonske aktivnosti kao što je rast lišća, botaničari su nedavno počeli da se pitaju da li sam letnji solsticij, koji se dešava između 20. i 22. juna na severnoj hemisferi, može da deluje kao nebeski "startni pištolj" za određene događaje.
Pročitaj još
Prošle godine, istraživači predvođeni prof. Mihalom Bogdžijevičem sa Univerziteta Adam Mickjevič u Poljskoj otkrili su da, bez obzira na to gde u Evropi bukve rastu, one naglo počinju da prate temperaturu tokom solsticija, što koriste da bi odredile koliko će semena proizvesti u narednoj godini.
Temperaturna osetljivost počinje tokom solsticija
Ako je toplo u danima posle solsticija, napraviće više cvetnih pupoljaka sledećeg proleća, što će dovesti do obilnog roda bukvica (bukvin žir, plod bukve) u jesen. Ali ako je u istom periodu hladno, možda neće biti roda uopšte.
"Prozor temperaturne osetljivosti otvara se tokom solsticija i ostaje otvoren oko 30 do 40 dana. Ne postoji drugi fenomen koji bi mogao tako čvrsto da ujedini bukve širom Evrope u isto vreme", rekao je profesor Bogdžijevič.
Švajcarski istraživači su takođe nedavno otkrili da drveće u umerenim šumama južne hemisfere naizgled menja svoju strategiju rasta oko solsticija: toplo vreme pre ovog datuma ubrzava starenje lišća, dok više temperature posle njega usporavaju ovaj proces. To znači da je potrebno duže vreme da njihovo lišće postane smeđe u jesen, što dovodi do maksimuma njihovu sposobnost fotosinteze i rasta kada su uslovi povoljni.
Najnovija studija, objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pruža drugačiji uvid u vezu između drveća i letnjeg solsticija.
Dr Viktor van der Merš i dr Elizabet Volkovič sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, u Kanadi, analizirali su 1.000 godina temperaturnih zapisa širom Evrope i Severne Amerike, kombinujući ih sa projekcijama buduće klime. Njihovi nalazi ukazuju na to da drveće dostiže svoj termički optimum – temperaturni opseg u kojem se njihovi fiziološki procesi najefikasnije odvijaju – oko letnjeg solsticija. Zanimljivo je da je ova tačka maksimuma ostala stabilna tokom vekova.
"U Španiji optimalni period pada nešto ranije, a u Skandinaviji je nešto kasnije – u proseku širom Evrope i Severne Amerike, letnji solsticij izgleda da je optimalno vreme za donošenje odluka kod biljaka. Ovo je bilo veliko iznenađenje jer su najtopliji dani obično u julu ili avgustu – nisu oko letnje dugodnevice", rekao je Van der Merš.
Ako se solsticij stalno poklapa sa vrhuncem uslova za rast, moglo bi imati evolutivnog smisla da ga biljke koriste kao znak – posebno zato što se čini da je ova termalna „slatka tačka“ ostala stabilna tokom vremena.
"Biljke uvek pokušavaju da pronađu ravnotežu između rizika i mogućnosti. Što više odmiče vegetaciona sezona, lakše im je da znaju da li će godina biti dobra ili loša, ali takođe ima sve manje vremena da se ove informacije iskoriste", objasnio je Van der Merš.
Trenutak za promenu strategije
Solsticij izgleda predstavlja kritičnu prekretnicu u ovom procesu donošenja odluka. "Ima smisla da u ovom trenutku menjaju jednu strategiju rasta drugom."
Međutim, pitanje da li osećaju promenu u dužini dana ili idealnu temperaturu ostaje otvoreno.
Dok istraživači poput Bogdžijeviča istražuju kako drveće detektuje promene u dužini dana oko solsticija, Van der Merš smatra da temperatura možda igra veću ulogu nego što se ranije smatralo: "Možda ne osećaju solsticij, već su im važni obrasci akumulacije temperature oko ovog datuma".
Ipak, pošto postoji jaka korelacija između temperature i dužine dana, Van der Merš naglašava da je potrebno mnogo više istraživanja da bi ovi složeni signali mogli da budu razjašnjeni: "Takođe je moguće da se oslanjaju na kombinaciju letnjeg solsticija i termalnih signala kako bi optimizovali rast i vreme reprodukcije".
Razumevanje mehanizma je važno, jer bi moglo imati implikacije na to kako se šume prilagođavaju klimatskoj krizi.
"Ako biljke koriste signale toplote umesto dužine dana, to bi mogla biti dobra stvar, jer bi mogle imati bolju sposobnost da se prilagode lokalnim uslovima životne sredine. Međutim, ako se oslanjaju na dužinu dana, solsticij će uvek biti fiksiran na datum oko 21. juna, tako da postoji manja fleksibilnost", poručio je Van der Merš.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
VIDEO: Kolinda Grabar Kitarović skočila u ledeni okean
22.01.2026.•
5
Bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović privukla je pažnju javnosti nakon što je objavila snimak na kom se vidi kako skače u ledeni Južni okean na Antarktiku.
Sarkastičnu peticiju kojom se Danska poziva da "kupi" Kaliforniju potpisalo više od 280.000 ljudi
20.01.2026.•
5
Satirična peticija kojom se Danska poziva da "kupi" Kaliforniju prikupila je više od 280.000 potpisa kao odgovor na ponovljene izjave američkog predsednika Donalda Trampa o nameri da SAD preuzmu Grenland, piše Njuzvik.
VIDEO: Ovo drvo ispaljuje semenke brzinom od 240 kilometara na sat
18.01.2026.•
0
U prašumama Srednje i Južne Amerike stoji drvo čiji plodovi, bez upozorenja, eksplodiraju uz oštar zvuk pucanja.
VIDEO: Stigli su nokti koji sami menjaju boju
18.01.2026.•
4
Na Sajmu potrošačke elektronike (CES) 2026. u Las Vegasu predstavljeni su digitalni nokti koji mogu promeniti boju u svega nekoliko sekundi.
Najveći zvezdasti safir na svetu vredan više od 300 miliona dolara izložen na Šri Lanki
18.01.2026.•
0
Vlasnici ljubičastog zvezdastog safira od 3.563 karata, najvećeg te vrste na svetu, pokazali su taj dragi kamen u glavnom gradu Šri Lanke.
Otkrivena olupina velikog srednjovekovnog trgovačkog broda u Danskoj
17.01.2026.•
1
Arheolozi su u blizini Kopenhagena, u moreuzu Eresund koji povezuje Baltičko more i Kategat, otkrili ogromnu olupinu srednjovekovnog trgovačkog broda, najveću do sada pronađenu iz tog perioda.
Mumificirani gepardi pronađeni u saudijskim pećinama
17.01.2026.•
0
Naučnici su otkrili mumificirane ostatke geparda u pećinama na severu Saudijske Arabije.
Startap prima rezervacije za hotel na Mesecu
17.01.2026.•
0
Startap za korišćenje galaktičkih resursa GRU otvorio je internet stranicu za onlajn rezervacije za smeštaj u hotelu na Mesecu počev od 2030. godine, prenosi portal za vesti iz oblasti tehnologije i nauke Ars tehnika.
Bulevar na Floridi nazvan po Donaldu Trampu
17.01.2026.•
1
Deo Južnog bulevara kod privatnog kluba Mar-a-Lago u Palm Biču zvanično je preimenovan u čast predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.
Misteriozni dobitnik lutrije iz Londona još nije preuzeo 10,6 miliona funti
17.01.2026.•
1
Misteriozni dobitnik lutrije još nije preuzeo nagradu od 10.633.323 funti (približno 12,2 miliona evra), a pobedu je ostvario tiket kupljen u Beksliju, predgrađu Londona.
Venecuelanska opozicionarka dala Trampu Nobelovu nagradu za mir koju je ona dobila
16.01.2026.•
26
Liderka opozicije u Venecueli Marija Korina Mačado izjavila je da je predsedniku SAD Donaldu Trampu uručila Nobelovu nagradu za mir koju je dobila 2025. godine za borbu za demokratiju u Venecueli.
Vikipedija obeležava 25 godina postojanja
15.01.2026.•
1
Vikipedija ove godine obeležava 25 godina postojanja, saopštila je danas Vikimedija.
VIDEO: Premijerka Japana od predsednika Južne Koreje dobila bubnjeve, pa zasvirali
14.01.2026.•
0
Južnokorejski predsednik Li Džae Mjung poklonio je tokom nedavne posete Japanu premijerki Sanae Takaiči bubnjeve proizvedene u Južnoj Koreji, saopštio je Kabinet predsednika.
Evropska himna slavi 54. rođendan: Kako je Oda radosti postala himna EU i Saveta Evrope
13.01.2026.•
0
Uz obeležavanje rođendana evropske himne, podsećamo vas kako je nastala i od koga ju je EU "ukrala".
Mamutske kosti čuvane u muzeju 70 godina zapravo pripadaju drugoj životinji
13.01.2026.•
1
Fosilizovane pršljenove kosti za koje se mislilo da pripadaju vunastim mamutima, ispostavilo se da potiču od sasvim drugačije i neočekivane životinje.
FOTO, VIDEO: Stotine ljudi se u donjem vešu provozale londonskim metroom
12.01.2026.•
7
Stotine ljudi u Londonu priključile su se događaju u kom se bez pantalona, samo u donjem vešu, voze metroom.
Stanovnici Murmanska dočekali prvi izlazak sunca posle 40 dana polarne noći
11.01.2026.•
3
Stanovnici ruskog lučkog grada Murmanska okupili su se danas na brdu Solnečna Gorka, kako bi videli prvi izlazak sunca posle polarne noći koja je trajala 40 dana.
Zašto mentol hladi usta? Nauka ima objašnjenje
11.01.2026.•
0
Upravo ste oprali zube, osećate se osveženo i spremni ste da legnete u krevet. Uzimete gutljaj vode - ali voda je ledeno hladna, a sledeći udah deluje sveže i oštro.
Naučnici možda izvukli DNK Leonarda da Vinčija sa njegovih slika
11.01.2026.•
0
Naučnici sa ambicioznog projekta "Leonardo da Vinci DNA Project" veruju da su možda uspeli da pribave uzorak DNK slavnog umetnika i pronalazača.
VIDEO Studija pokazala: Emitujemo slabu svetlost koja nestaje kada umremo
11.01.2026.•
0
Život zaista jeste svetlucav, prema eksperimentu koji su sproveli istraživači sa Univerziteta u Kalgariju i Nacionalnog istraživačkog saveta Kanade.
FOTO: Autobus "zaglavljen" u fasadi zgrade postao turistička atrakcija u Kini
11.01.2026.•
0
Autobus koji je "zaglavljen" u zgradi u Meixin Red Wine Townu, u jugozapadnoj kineskoj opštini Čongking, nedavno je postao viralan, privlačeći mnoštvo posetilaca željnih da svedoče neobičnom prizoru.
Komentari 2
Kaca Telep
Млавски срез
Да ли ноћна или дневна температура утиче на ово истраживање? Нису рекли.)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar