Drveće menja strategiju rasta tokom dugodnevice: "Nebeski startni pištolj"
Istraživanja pokazuju da je najduži dan u godini znak za bukve i druge vrste drveća da pokrenu svoje strategije rasta.
Foto: 021.rs
Naučnici, ipak, i dalje ne mogu sa sigurnošću da kažu da li drveće pri planiranju koristi podatke o temperaturi ili dužini dana.
Milenijumima je letnji solsticij obeležavao ključni trenutak u ljudskom kalendaru – prekretnicu prožetu mitologijom kada dani počinju da se kraćaju, piše RTS.
Solsticij je astronomska pojava koja se dešava dva puta godišnje kada Sunce na nebeskoj hemisferi opisuje najvišu ili najnižu putanju u odnosu na nebeski ekvator. Tog dana Sunce u podne dostiže najvišu ili najnižu tačku na nebu iznad horizonta.
Razna verovanja uključuju biljke i drveće u ono što se dešava na najduži dan u godini ili što on treba da donese. Sada nauka sve više otkriva da drveće reaguje na ovaj nebeski događaj promenama u strategijama rasta i reprodukcije koje se javljaju odmah nakon najdužeg dana u kalendaru.
Studija daje nove uvide u to zašto se to dešava, sa implikacijama na to kako se šume mogu prilagoditi klimi koja se menja.
Iako je odavno poznato da biljke koriste dužinu dana, odnosno količinu dnevne svetlosti da bi pokrenule sezonske aktivnosti kao što je rast lišća, botaničari su nedavno počeli da se pitaju da li sam letnji solsticij, koji se dešava između 20. i 22. juna na severnoj hemisferi, može da deluje kao nebeski "startni pištolj" za određene događaje.
Pročitaj još
Prošle godine, istraživači predvođeni prof. Mihalom Bogdžijevičem sa Univerziteta Adam Mickjevič u Poljskoj otkrili su da, bez obzira na to gde u Evropi bukve rastu, one naglo počinju da prate temperaturu tokom solsticija, što koriste da bi odredile koliko će semena proizvesti u narednoj godini.
Temperaturna osetljivost počinje tokom solsticija
Ako je toplo u danima posle solsticija, napraviće više cvetnih pupoljaka sledećeg proleća, što će dovesti do obilnog roda bukvica (bukvin žir, plod bukve) u jesen. Ali ako je u istom periodu hladno, možda neće biti roda uopšte.
"Prozor temperaturne osetljivosti otvara se tokom solsticija i ostaje otvoren oko 30 do 40 dana. Ne postoji drugi fenomen koji bi mogao tako čvrsto da ujedini bukve širom Evrope u isto vreme", rekao je profesor Bogdžijevič.
Švajcarski istraživači su takođe nedavno otkrili da drveće u umerenim šumama južne hemisfere naizgled menja svoju strategiju rasta oko solsticija: toplo vreme pre ovog datuma ubrzava starenje lišća, dok više temperature posle njega usporavaju ovaj proces. To znači da je potrebno duže vreme da njihovo lišće postane smeđe u jesen, što dovodi do maksimuma njihovu sposobnost fotosinteze i rasta kada su uslovi povoljni.
Najnovija studija, objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pruža drugačiji uvid u vezu između drveća i letnjeg solsticija.
Dr Viktor van der Merš i dr Elizabet Volkovič sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, u Kanadi, analizirali su 1.000 godina temperaturnih zapisa širom Evrope i Severne Amerike, kombinujući ih sa projekcijama buduće klime. Njihovi nalazi ukazuju na to da drveće dostiže svoj termički optimum – temperaturni opseg u kojem se njihovi fiziološki procesi najefikasnije odvijaju – oko letnjeg solsticija. Zanimljivo je da je ova tačka maksimuma ostala stabilna tokom vekova.
"U Španiji optimalni period pada nešto ranije, a u Skandinaviji je nešto kasnije – u proseku širom Evrope i Severne Amerike, letnji solsticij izgleda da je optimalno vreme za donošenje odluka kod biljaka. Ovo je bilo veliko iznenađenje jer su najtopliji dani obično u julu ili avgustu – nisu oko letnje dugodnevice", rekao je Van der Merš.
Ako se solsticij stalno poklapa sa vrhuncem uslova za rast, moglo bi imati evolutivnog smisla da ga biljke koriste kao znak – posebno zato što se čini da je ova termalna „slatka tačka“ ostala stabilna tokom vremena.
"Biljke uvek pokušavaju da pronađu ravnotežu između rizika i mogućnosti. Što više odmiče vegetaciona sezona, lakše im je da znaju da li će godina biti dobra ili loša, ali takođe ima sve manje vremena da se ove informacije iskoriste", objasnio je Van der Merš.
Trenutak za promenu strategije
Solsticij izgleda predstavlja kritičnu prekretnicu u ovom procesu donošenja odluka. "Ima smisla da u ovom trenutku menjaju jednu strategiju rasta drugom."
Međutim, pitanje da li osećaju promenu u dužini dana ili idealnu temperaturu ostaje otvoreno.
Dok istraživači poput Bogdžijeviča istražuju kako drveće detektuje promene u dužini dana oko solsticija, Van der Merš smatra da temperatura možda igra veću ulogu nego što se ranije smatralo: "Možda ne osećaju solsticij, već su im važni obrasci akumulacije temperature oko ovog datuma".
Ipak, pošto postoji jaka korelacija između temperature i dužine dana, Van der Merš naglašava da je potrebno mnogo više istraživanja da bi ovi složeni signali mogli da budu razjašnjeni: "Takođe je moguće da se oslanjaju na kombinaciju letnjeg solsticija i termalnih signala kako bi optimizovali rast i vreme reprodukcije".
Razumevanje mehanizma je važno, jer bi moglo imati implikacije na to kako se šume prilagođavaju klimatskoj krizi.
"Ako biljke koriste signale toplote umesto dužine dana, to bi mogla biti dobra stvar, jer bi mogle imati bolju sposobnost da se prilagode lokalnim uslovima životne sredine. Međutim, ako se oslanjaju na dužinu dana, solsticij će uvek biti fiksiran na datum oko 21. juna, tako da postoji manja fleksibilnost", poručio je Van der Merš.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Obućari i krojači u SAD imaju sve više posla, a masovno se skraćuju i kaiševi, razlog - Ozempik
22.10.2026.•
1
Sve veća popularnost lekova za mršavljenje, poput Ozempika i Maunđara, donela je neočekivani rast poslovanja američkim obućarima i krojačima.
Nemačka podmornica iz Drugog svetskog rata pronađena posle 82 godine
22.10.2026.•
0
Nemačka podmornica U-672, koja je nestala tokom Drugog svetskog rata nakon napada britanske Kraljevske ratne mornarice, pronađena je posle 82 godine.
Zašto nove gume imaju obojene pruge na gaznoj površini?
21.10.2026.•
0
Jedna od karakteristika novih automobilskih guma jesu obojene pruge na gaznoj površini, međutim one posle učestale voženje brzo nestaju.
Kažnjen sa 2.000 evra zbog preglasnih partizanskih pesama: Navodno jurio komšije sa zvučnikom
21.10.2026.•
4
Muškarac (39) iz okoline Ogulina u Hrvatskoj nepravosnažno je kažnjen sa 2.000 evra zbog preglasnog puštanja partizanskih pesama i druge muzike u dvorištu roditeljske kuće.
Da li je Mont Everest oduvek najviša planina na Zemlji?
20.10.2026.•
1
Mont Everest danas je najviši planinski vrh na svetu, sa nadmorskom visinom od 8.849 metara.
Engleska uvodi novčane kazne za one koji puštaju glasnu muziku u autobusima
20.10.2026.•
2
Putnici koji budu puštali glasnu muziku u autobusima u Engleskoj mogli bi da budu kažnjeni novčanom kaznom do 100 funti (118 evra), u okviru nastojanja vlade da suzbije antisocijalno ponašanje.
Ključ nekadašnjeg doma Pola Makartnija prodat za 6.100 funti
18.10.2026.•
0
Ključ ulaznih vrata kuće u Liverpulu, u kojoj je Pol Makartni proveo tinejdžerske godine i stvarao neke od najpoznatijih pesama Bitlsa, prodat je na aukciji za skoro tri puta više od prvobitne procene.
VIDEO: Napravljene tetovaže koje mogu da nestanu ili promene boju
18.10.2026.•
0
Grupa hemičara razvila je mastilo za tetoviranje FotoTat koje omogućava da sakrijete tetovažu po potrebi, a potom je ponovo učinite vidljivom. I sve to za nekoliko sekundi.
VIDEO Žena provela pet dana u potpunom mraku: Halucinirala, hrana imala drugačiji ukus
18.10.2026.•
1
Profesorka bioinženjerstva dr Kijana Aran provela je pet dana u potpunom mraku i izolaciji kako bi istražila kako odsustvo spoljašnjih nadražaja utiče na ljudski mozak i telo.
VIDEO: Zaboravljeni fosil otkrio novu vrstu dinosaurusa sa ogromnim kandžama
18.10.2026.•
0
Fosil koji je gotovo čitav vek bio zaboravljen u muzejskoj zbirci otkrio je novu vrstu mesoždera dinosaurusa, Invictibellatrix amberina, koji je pre oko 120 miliona godina živeo na području današnje Velike Britanije.
Sve veći broj uličnih propovednika u Holandiji i sve više žalbi na njih: Urlaju, loše pevaju i ponavljaju se
18.10.2026.•
3
Sve veći broj uličnih propovednika u Holandiji izaziva nezadovoljstvo građana u pojedinim gradovima, pokazalo je istraživanje holandskog javnog servisa NOS sprovedeno među lokalnim samoupravama.
Jedini "nevidljivi" F-117 van SAD je u Srbiji, znate li gde tačno?
14.10.2026.•
9
Tokom Hladnog rata, civilni posmatrači aviona i ljubitelji avijacije ulagali su velike napore kako bi uočili letelicu Lokid F-117A "Najthok", prvi "stelt avion".
"Studentoslovlje", "zasutravanje" i "neporazan": Deset predloga se bori za titulu najbolje nove srpske reči
14.10.2026.•
8
Od "studentoslovlja", koje označava lekciju o demokratiji koju studenti drže društvu, preko "neporaznog", koji se uprkos porazima uvek vraća u borbu - deset reči ušlo je u uži izbor za "Najbolju novu srpsku reč".
VIDEO Škotsko ostrvo prodaje se za 414.000 evra: Ima jednu kućicu, pristanište i dva jezera
13.10.2026.•
10
Škotsko ostrvo Hildasej, površine oko 110 hektara, ponuđeno je na prodaju za 350.000 funti, odnosno približno 414.000 evra.
Dres Majkla Džordana prodat za 14 miliona dolara
12.10.2026.•
1
Dres legendarnog američkog košarkaša Majkla Džordana, koji je on nosio i potpisao tokom finalne serije Američke profesionalne košarkaške lige (NBA) 1998. godine, prodat je privatnim putem za 14 miliona dolara.
Nemac pronašao 934 rimska srebrnjaka stara gotovo 2.000 godina
12.10.2026.•
3
Muškarac koji je pomoću detektora za metal pretraživao polje u blizini Veselinga, južno od Kelna u Nemačkoj, pronašao je 934 drevna rimska srebrnjaka.
Otkrivena drevna vrsta krokodila u stenama od kojih je izgrađena Velika sfinga
12.10.2026.•
0
Paleontolozi su identifikovali novu vrstu praistorijskog krokodila koji je pre oko 45 miliona godina živeo u plitkom moru na području današnjeg Egipta.
Brazilac za godinu dana 88 puta otvorio bolovanje
12.10.2026.•
3
Sud za radne sporove u Brazilu potvrdio je otkaz bez prava na otpremninu radniku koji je tokom 2025. godine 88 puta otvorio bolovanje.
Dalekovod između Moldavije i Rumunije nosiće Trampovo ime
11.10.2026.•
3
Planirani visokonaponski dalekovod koji će povezivati Rumuniju i Moldaviju nosiće naziv "Trampova linija slobode" (Trump Liberty Line), saopštila je američka ambasada u Kišinjevu.
VIDEO: Baka 12 unučadi držala plank pet sati da obori svetski rekord
11.10.2026.•
1
Šezdesetjednogodišnja Dona Džin Vajld iz kanadske provincije Alberte, baka sa 12 unučadi, uspela je da izdrži čak pet sati u položaju plank, čime je nadmašila sopstveni Ginisov rekord.
Sednicu gradskog veća u Ajovi prekinula satanistička molitva, bivši član prizivao "mračnog oca"
11.10.2026.•
3
Na sednici gradskog veća u američkoj državi Ajovi izbio je incident nakon što je jedan stanovnik započeo skup satanističkom molitvom.
Komentari 2
Kaca Telep
Млавски срез
Да ли ноћна или дневна температура утиче на ово истраживање? Нису рекли.)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar