FOTO: Pravi invalidska kolica za siromašne pse

Kolica koriste mahom psi koji nemaju pedigre, ali imaju nekoga ko ih voli.

Dragana je na ovaj hobi-posao, kako ga on zove, naterala muka. Njegova mezimica, kujica Mica, zbog posledica ranije saobraćajke ostala je paralizovana. Dragan je izdvojio novac za operaciju, ali kasnije para nije bilo i za kolica.

"Povedem drugog psa u šetnju, a Mica, nekada "najluđa" kera u kraju, vuče se po tepihu i tiho cvili gledajući me u oči. Programer po zanimanju, seo sam za računar i potražio na internetu šta bih mogao da joj napravim. Tako su nastala prva kolica. Posle sat vremena od "uručivanja" kolica Mici, ona je trčala Kalemegdanom, sa zadnjim nogama u torbici, ali ponovo je trčala", objašnjava Dragan sa osmehom.

Kolica su napravljena od plastičnih cevi američke proizvodnje koje se spajaju za to predviđenim lepkovima, zbog jednostavnosti ručne proizvodnje i obrade.

Kopče i zatezači su poznatog japanskog proizvođača YKK, a trake su sintetičke ili pamučne. Šije ih Draganova supruga Ljubica, kao i torbe na kolicima, u kojima su zadnje, nepokretne noge psa.

Dragan kaže da je kolica počeo da pravi da bi i ljubimci onih koji malo zarađuju mogli ponovo da trče.

"Od tačke A do tačke B, možete hodati, voziti se biciklom, fićom ili mercedesom, kako ko može. Ja pravim fiću za pse. Moja kolica koštaju od 60 do 120 evra, jeftinija su i do pet puta od ostalih. Radim kolica za koji te novce ne mogu da izdvoje, a presvisli bi od tuge gledajući svog četvoronožnog prijatelja koji može samo da cvili i vuče se po kući", objašnjava Dragan.

On je za skoro tri godine napravio više od 30 kolica i to najčešće za pse koji nemaju "papire" ni pedigre. Kolica svojim psećim životnim putevima vuku i pekinezeri, pudlice, jazavičari, maltezeri, vučijaci.

"Jubilarna, 30. kolica rešio sam da poklonim Laletu, psu koji je upucan sačmarom, a kojeg je potom udario auto i polomio mu kičmu. Naručena su mi u petak uveče, preko vikenda sam ih napravio, u ponedeljak ih poslao. Pola sata kasnije na Fejsbuku pročitam da je pas te noći uginuo. Takve priče prebrodim misleći na dva psa koja su u mojim kolicima ponovo prohodala", kaže Dragan.

On objašnjava da neki psi počnu da trče čim uđu u kolica, ali nekima treba do nedelju dana da se priviknu.

Jedan jokširski terijer na početku je išao isključivo unazad. Ima i onih koji sa kolicima pokušavaju opet da preskoče kanale i potoke.

"Naravno u toj jurnjavi i "neprilagođenoj brzini uslovima puta" dogode se i udesi, ali bez većih posledica po vozača, strada samo srce vlasnika", priča Dragan.

Kolica iz Beograda putuju po celoj Srbiji. Vlasnici, prema Draganovom savetu, pošalju mere i on napravi kolica. Sada ih voze kuce iz Subotice, Novog Sada, Niša, Aleksinaca, Pirota, i iz hrvatskih gradova Zagreba, Rijeke, Dubrovnika.

Dragan Dimitrijević radi u "Jugoslovenskoj kinoteci". Ima dva ljubimca, Micu u kolicima i Medu, na pragu psećeg punoletstva.