Dunav - novosadsko more

Za odmor, opuštanje i zabavu Novi Sad mnogo duguje Dunavu.
Dunav - novosadsko more
Foto: 021.rs

Vojvođanska prestonica ima tu sreću da deo ove druge po veličini reke u Evropi protiče kroz nju, na dugom putu od Nemačke do Crnog mora. Na njenim obalama nalazi se jedan od simbola grada, po mišljenju mnogih najlepša dunavska plaža.

ŠTRAND

Štrand, što je nemačka reč za plažu, mnogo je više od toga. Ona nije samo mesto gde se Novosađani i njihovi gosti rashlađuju tokom letnjih vrelina, ona je mesto druženja, šetnji, odmora u prirodi, sportske rekreacije, provoda i zabave. I sve to jer je dostupna posetiocima tokom čitave godineuz mnogobrojne sadržaje i usluge, a upotpunjuju ih brojne kulturne i sportske manifestacije.

Tokom vrelih letnjih dana čini se da se ceo grad spusti na Dunav, a na ovoj novosadskoj plaži dnevno ume da bude i preko 10.000 ljudi. A da debele hladovine ima, kazuje i podatak da se celom dužinom plaže, što je oko 700 metara, nalazi preko 400 stabala drveća dragocenih u letnjih mesecima.

Današnji izgled Štranda i brojni sadržaji nastajali su vremenom, u dugoj istoriji stvaranja najlepše dunavske plaže. Još 1885. godine grupa Novosađana pokrenula je inicijativu izgradnje neke vrste plaže gde bi svi mogli organizovano da se kupaju. Nije poznato kako se ova inicijativa završila.

Verovatno je bila neuspešna jer poznavaoci istorije Štranda beleže 1913. godinu kada je počela izgradnja drvenih kabina i ulaza sa blagajnom. Tada se plaža zvala "Kupatilo Štrand" koje je imalo i svoj Pravilnik.

Pravilnik je, između ostalog, podrazumevao sledeća pravila: pre ulaska u Štrand ima se pokazati ulaznica, za odrasle je obavezno odelo koje pokriva celo telo, dame iznad 12 godina ne mogu se kupati u trikou, kupati se sme samo u ograđenom prostoru.

Kako za 021 priča predsednik Udruženja "Štrandaroši" Mikica Mrnuštik, plaža je na svojim počecima izgledala skromnije i drugačije.

- U vodi su bili postavljeni balvani međusobno povezani lancima, na njihovim krajevima su bila sidra i služili su kao graničnik za neplivače. Sprava za igranje je bilo malo, svega jedan tobogan za decu. Postojala je velika i mala skakaonica i usidreni drveni splav do kog se moglo otplivati i na njemu sunčati. I ono što je interesantno, daleko više peska nego danas.

Ovaj stari štrandaroš prepričava kako su nekada kupači provodili vreme. Deca su učila da plivaju uz pomoć različitih pomagala koja liče na današnje šlaufe, a igralo se picigena ili kečketa.

- Često su se koristile šuplje tikve koje su se vezivale oko bubrega i deca sa sa tim tikvama učila da plivaju. Nešto stariji su učili uz automobilske gume, a najstariji su se vozali rekom u traktorskim gumama. U njihovu unutrašnjost moglo je da stane dvoje-troje osoba i oni su se puštali od Ribarca i plutali nizvodno rekom.

Tokom leta, neki stari Novosađani ceo dan provedu na Štrandu. Od jutra do večeri kupaju se, igraju karte, tu ručaju. U kasnim večernjim satima dolazi do smene generacija pa tada obalu i kafiće ispune mahom mladi. Zbog svega navedenog, Štrand je, priča nam Mikica, mnogo više od plaže. On je, kako smatra, deo života mnogih Novosađana.

- Štrand je sastavni deo naših života i koristimo ga cele godine, pola dana tu, a pola kod kuće što će reći da ovde ostavimo pola života. Zato se šalimo kada nas pitaju šta mislimo o moru. Naš odgovor je da ko nema Štrand njemu je dobro i more - kaže Mrnuštik.

Sem Štranda kao najveće, brojne su druge, male divlje plaže s njegove leve i desne strane, a čuveni Oficirac, kao najpoznatija među njima je na drugoj obali.

Osim sa obale, Dunav se može upoznati i u bliskom susretu sa njim, veslajući ili ploveći na njemu. Dobar deo Novosađana svoje čamce sidri na Ribarcu, a leti se oni razmile prema Karlovcima ili severno do Mačkovog spruda, popularnom i čuvenom sprudu koji je nasred velike reke.

ZALAZAK SUNCA NA NOVOSADSKOJ KAPIJI

Za one koji nemaju mogućnost da se provozaju i uživaju u divljim plažama, Novosadski kajak-kanu klub "Dunavski rafting" u svojoj ponudi ima nekoliko tura tokom kojih mogu da se osete sve blagodeti Dunava. Svi koji su avanturističkog duha mogu da veslaju u okviru nekoliko tura: Štrand-Ljubavno ostrvo-Štrand, Bačka Palanka-Novi Sad i Dunavski spust: Novi Sad.

Za to nije potrebno veslačko iskustvo, sve ture su rekreativnog karaktera i nije neophodna profesionalna veština u savladavanju vode. Veslače prati katamaran koji im pruža logističku pomoć, a na njemu mogu da se odmore, ručaju, i nakon toga nastave dalje.

Predsednik kluba Dunavski rafting Aleksandar Ćirić posebno ističe veslačku turu Bačka Palanka - Novi Sad. Posle kraće obuke u veslanju, od Palanke počinje spust kanuima.

- Čim prođete bačkopalanački most nailazite na mali raj - neštinski dunavac. Daljom vožnjom stiže se do susečkog dela Dunava gde je nekoliko ostrva. Posla dva sata veslanja dolazite do Šašićeve ade sa takođe dva tri ostrva oko nje. Onda prođete Begeč i ulazite u futoški dunavac, koji je širok i lep i gde možete da odmorite i sklonite se od velike reke. Potom ide  Ljubavno ostrvo, pa se prođe Beočin i nailazi na rakovački dunavac, ponovo sa nekoliko ostrava oko njega. Jednostavbo, ceo spust je predivan doživljaj - priča Ćirić

Tura "Dunavski spust: Novi Sad" je jedinstvena avantura na Dunavu. Traje dva dana i vesla se od Novog Sada do Beograda, tačnije od Petrovaradinske tvrdjave do Nebojšine kule. Prvi dan se završava u Slankamenu, na večeri u dunavskoj čardi. Drugog dana nastavlja se do Beograda i Nebojšine kule.

Za mirno, panoramsko razgledanje Novog Sada u opuštajućoj vožnji katamaranom predvidjene su dve ture: Panoramsko razgledanje Novog Sada sa Dunava i Zalazak Sunca na Novosadskoj kapiji.

Dvočasovna tura Zalak Sunca na Novosadskoj kapiji počinje oko 17 časova plovidbom pored Ribarskog ostrva, preko Šodroša i Kameničke ade. Na Novosadskoj kapiji se prelazi Dunav, katamaran se zaustavlja na sredini toka kako bi se 15 minuta posmatrao zalazak sunca.

Kada se Sunce isprati, povratak ka Novom Sadu je sremskom obalom. U povratku se sa Dunava posmatra velelepna, osvetljena Petrovaradinska tvrdjava.

SKELOM DO SKRIVENIH MESTA

U lepotama Dunava može se posebno uživati u mestima nedaleko od Novog Sada. Udaljeni od gradske gužve, u ruralnom ambijentu idealno su mesto za odmor i opuštanje uz specijalitete dunavskih čardi i vojvođanskih salaša, vino sa obronaka Fruske gore i kulturno-istorijske spomenike po kojima su poznati.

Sve ovo može se iskusiti izletom, i to skoro zaboravljenim načinom prevoza preko reke - skelom iz Futoga, preko Beočina, Čerevića, do Begeča. Program izleta, odnosno predlog turističkih atrakcija na ovom putu, kreirala je Turistička organizacija Novog Sada, ali on nije zamišljen kao agencijska tura, te oni koji žele da se otisnu na put skelom, mogu sami da ogranizuju svoje putovanje, a preporuka je da to bude leti ili početkom jeseni.

Od Futoga do Beočina skela saobraća na pun sat, a od Banoštora do Begeča druga skela prevozi po potrebi i interesovanju putnika, nezavisno od vremena. Tako ovim izletom svi zainteresovani krenuvši iz Futoga do Begeča mogu obići dve obale Dunava, levu i desnu, bačku i sremsku.

Prva stanica ovog izleta, Futog, tokom austrijske vladavine bilo je značajno trgovačko mesto poznato po vašarima. Roba koju su donosili Turci, Persijansci, Jermeni odlazila je u srednju i severnu Evropu upravo preko futoških atara. Postoje priče da su karavani kamila baš kod Futoga prelazili u Bačku na putu ka Beču i da su tovari kafe, zaplenjeni posle opsade Beča, upravo futoškim putem stigli do Evrope.

Čekajući da skelom pređete isti put kojim su nekada prolazili karavani, trgovci i vojska možete iskoristiti priliku da obiđete značajne futoške znamenitosti, crkve i dvorac Hadik, kaže turistički vodič Miloš Dunjić.

Od Futoga, laganom vožnjom stiže se do Beočina, a zatim do Čerevića. U Čereviću se nalazi pravoslavna crkva Svetog Save iz 18. veka i katolička crkva Svetog Josipa u čiji je zid uzidan jedan rimski nagrobni spomenik. Čerević je poznat po vinarijama i dobrom vinu, Neoplanti, Rizlingu, Bermetu, Šardoneu i Probusu koji se mogu degustirati i kupiti.

Nakon boravka u Čereviću put se može nastaviti ka Banoštoru. U Banoštoru su ostaci i zidine katoličke crkve Svetog Rudolfa koju je izgradio grof Rudolf Kotek iz Futoga, kao i pravoslavna crkva Svetog Georgija izgrađena u doba Velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Crkvena zvona u crkvi Svetog Georgija poklonio je Mihajlo Pupin 1925. I u ovom sremskom mestu na desnoj obali Dunava nalaze se vinarije - Fruškogorski vinogradi, Ačanski, Silbaški, Stojković, Šijački,...

Plovidba skelom završava se na levoj obali Dunava, u Begeču. Miloš Dunjić posebno ističe mesta za predah i okrepljenje kao sto su Čarda kod Braše, Čarda na Jami, Cvejin salaš, kao i izletište Begečka jama.

ČARDE NA DUNAVU

Jednako zanimljiv ambijent ima i pomenuta čarda "Kod Braše". Nalazi se na samoj obali Dunava u Begeču, a iz Novog Sada do nje saobraća gradski prevoz. Tradiciju čarde, dugu 30 godina, neguje porodica Polić.

Na ovom mestu je istinski osećaj bega od stvarnosti i svakodnevne gradske gužve. Gde god da se smestite, moći ćete da se opustite pogledom usmerenim u netaknutu prirodu, reku i okolnu šumu.

Upravo ovaj idiličan ambijent, okruženje kompleksa begečke čarde, ističe njen vlasnik Milan Polić.

- Kada se pogleda snimak iz drona vidi se da je čarda smeštena usred šume i na samoj obali. Nema saobraćaja niti puta u blizini, mir je i svim čulima može da se oseti zov prirode i pozitivna energija. Trudimo se da čarda ostane čarda u ovim ludim vremenima i zato svu ribu i riblju čorbu pripremamo tradicionalno na drvima.

Osim u pogledu, u čardi Kod Braše može se uživati u ukusu i mirisu, a na meniju su pretežno riblji specijaliteti. Povremeno se ovom dunavskom čardom pronesu zvuci tamburice i vojvođanskog melosa, a vikendom i praznicima gosti mogu da se opuste u nastupu nekog benda.

Ova čarda, možda i najpoznatija u ovom delu Dunava, samo je jedna u nizu koje se prostiru obalom od Novog Sada do Bačke Palanke ili nizvodno od Novog Sada do Slankamena. Inače, informacije o svemu što se nalazi na novosadskom toku Dunava: nautičke i veslačke klubove, ugostiteljske objekte, rafting odnosno plovidbu i veslanje Dunavom, koviljsko-petrovaradinski rit kao posebno značajan rezervat, kao i mnogo toga drugog može se videti na sajtu Turističke ogranizacije Novog Sada u posebnom odeljku - Novi Sad grad na Dunavu.

Projekat "Miris grada" sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Projekti - Miris grada

FOTO: Detelinara - stara dama grubog srca

Gotovo je nemoguće čuti opis Detelinare od autentičnog "meštanina", a da on ne počne sa nekom od floskula - novosadska Sparta, radnički geto, prestonica mangupluka....

FOTO: Salajka - Novi Sad kakav je nekada bio

Dok prolazi kroz Salajku prolaznik bar u jednom trenutku mora da poželi da živi u takvom kraju, ispresecanom mirnim ulicama sa redovima kuća koje ponosno stoje i odolevaju godinama.

FOTO: Podbara - najstarije jezgro Novog Sada

Od Kvantaša do Temerinske, između Starog grada i Salajke, kroz uske ulice i stare drvorede, Podbara otkriva slučajno nabasalom prolazniku duh nekadašnjeg Novog Sada, naselje kojim su Almašani prohodali negde početkom 18. veka, a kojim hodaju i danas.

Od Exita do Tamburica festa

Novi Sad je jedan od retkih gradova u Srbiji, pa i u regionalnim okvirima koji ima raznovrsnu lepezu muzičkih festivala zbog kojih svako godine u prestonicu Vojvodine pristiže na hiljade ljudi iz cele Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, ali i Evrope i sveta.

Zašto je Novi Sad "Srpska Atina"

Treći deo iz serijala "Miris grada" posvećen je sakralnim objektima verskih zajednica koje žive u multikonfesionalnom Novom Sadu i kulturnim institucijama koje decenijama čuvaju vojvođansko kulturno nasleđe oličeno u vrednim umetničkim delima.

Zdanja postala simboli

Novi Sad kao gradsko naselje postoji već 300 godina, mada područje na kom se danas nalazi, tragove postojanja beleži još u praistoriji.

Vina, čarde i salaši

Poznato je da se u Vojvodini dobro jede i da se Vojvođani mogu pohvaliti bogatom gastronomskom ponudom.