Milan Lane Jovanović: Vojvodina kao lek za ubijeni srpski fudbal

Milan Jovanović, fudbaler koji je u karijeri igrao za Liverpul, Andrleht, Standard, Lokomotivu, Šahtjor i Vojvodinu, ali ubeležio i 44 nastupa za A tim, redovno prati igre svog nekadašnjeg kluba iz Novog Sada. U razgovoru za 021.rs kaže da u odnosu na prikazano, crveno-beli imaju osnov da se nadaju da mogu i do grupne faze Lige Evrope.

- Vojvodina ima ujednačen tim, sve linije su dobro izbalansirane. To je pokazao susret u Torinu kada su dali četiri gola, a da nijedan nisu primili. Naravno, neozbiljno je na osnovu jedne utakmice davati analizu, ali akcije koje smo videli, golovi postignuti posle lucidnih proigravanja, to je već nešto što nije slučajno. Pobeda u Torinu bila je jedna od najvećih u istoriji kluba i trenutno nema čoveka u Srbiji koji ne likuje nad činjenicom da je Vojvodina izbacila protivnika kakav je Sampdorija. Posebno kada znamo kakav debakl doživljavamo na međunarodnoj sceni i da smo prinudjeni da se radujemo i najmanjem uspehu naših klubova. Vojvodina sada može daleko, ali mora biti oprezna jer je ipak naredni protivnik Plzen prvak jedne zemlje.

Jovanović dodaje da je vrlo teško na početku sezone oceniti koliko ovaj sastav Vojvodine zaista vredi.

- Pre svega zbog situacije u kojoj se nalazi naš fudbal, a to je da svaki iole jači klub promeni po desetak igrača svake godine. Tako su i ovi igrači Vojvodine potpuna novost za publiku. Ožegović je u srpskom fudbalu već dve-tri godine, a većina nije čula za njega dok nije postigao golove protiv Sampdorije i Javora, evo sada i protiv Partizana. Za tako mladog igrača jako je važna sredina koja je stabilna i koja mu odgovara, a za klub da ne menja sastav svake godine. Problem je što su klubovi na to prinuđeni zbog manjka novca, oni vrlo brzo prodaju igrače i od toga žive.

To je veliki problem našeg fudbala i mi nemamo mehanizme da to regulišemo jer je tržište liberalno. Čim ti mladi fudbaleri dobiju iole bolje uslove oni odu. I prošle godine je Vojvodina imala fantastične igrače, svetske šampione Babića i Gaćinovića, Poletanovića i Radoju koji sada igraju u ozbiljnim ligama, itd. Jednostavno, ova zemlja sa telentima nikada neće presušiti. Osnovno pitanje je ipak kako sve te talente zadržati, jer to je jedini put ako želimo da idemo napred.

Bivši reprezentativac smatra da je privatizacija klubova jedno od rešenja.

- Bogati vlasnici ulaganjem novca mogu ponuditi adekvatne uslove, mogu dovesti velike sponzore. Tada bi i naši klubovi mogli dostići neki srednji evropski nivo. A time bi postali interesantni i našim igračima, da tu duže ostanu, da se izgrade.

Takođe, privatizacijom bi se povećala regularnost prvenstva. Ovako, dokle god su  političke strukture vodeće u našim najvećim klubovima biće prostora za favorizovanje određenih timova, za nameštanja i sumnju. Jednostavno, političari žele da se afirmišu kroz sport i to im je kompenzacija za slabu popularnost.

Sem neregularnog i slabašnog prvenstva, gorak ukus ostavlja i debakl A reprezentacije...

- Neuspesi A selekcije su i za mene najveća misterija. Čovek se prosto zapita kako je moguće da smo toliko nisko pali, a imamo igrače koji predstavljaju kvalitet i imaju veliku vrednost u najjačim klubovima i ligama. Srbija jeste nepresušan izvor talenata, njih uvek ima na ovim prostorima. Očigledno je problem sastaviti kompaktan tim u kom će svako svoje individualne vrednosti podrediti kolektivu. Onako kako se to radi u mladoj reprezentaciji.

Ta mlada generacija mnogo obećava i daje povod za optimističnu budućnost. Ali bi se prvo morao napraviti presek i ozbiljna analiza stanja da se vidi šta sve nije bilo dobro, da se eliminišu sve negativne stvari i potom preslika put kojim su išli od svog početka do vrha krova sveta, od Drulovića do Paunovića. Ubeđen sam da je to moguće i na višem nivou jer zaista imamo potencijal za daleko veće uspehe. Ovako, jako gorak ukus ostavlja činjenica da nam je poslednje veliko takmičenje bilo 2010, a da na Evropskom prvenstvu nećemo biti prisutni 20 godina, najmanje!

Kao neko ko je tokom karijere igrao širom Evrope, Jovanovića smo pitali i za njegovo viđenje jedinstvenog fenomena po kom smo poznati na Starom kontinentu kao zemlja gde publika većinski ne navija za klub iz svog grada, već se čitava država deli na Partizan i Zvezdu. Tako je svuda kada gostuju najveći beogradski klubovi - u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu...

- Publika, posebno mlađa, vezuje se za idole. Sportiste koji osvajaju titule, koji su uspešni. Lokalpatriotizam ima smisla do određene granice, jer publiku ipak najviše privlače rezultati, trenutni i kroz istoriju. A Vojvodina na primer, i u ovako slabašnoj konkurenciji čeka na nacionalni kup 100 godina! U poslednje vreme Vojvodina je imala uspeha, dala je reprezentativce, odlične fudbalere koji igraju u jakim ligama. Ali način za popularizaciju nekog kluba, za afirmaciju velikog broja navijača mora biti rezultata, mora biti titula. A njih nema.

Ako je to tako, onda treba da se zapitamo svi u Novom Sadu koliko cela lokalna zajednica radi na tome da ima klub koji će biti simbol, ne samo grada, nego cele regije. Jer, Vojvodina bi imala vrlo brzo daleko veći broj simpatizera, ne samo u Novom Sadu nego i u Srbiji kada bi u kontinuitetu postizala dobre rezultate na evropskoj sceni, a bar jednom u pet godina osvajala šampionski pehar ili nacionalni kup.

Ipak, poslednji nastupi u kvalifikacijama za Ligu Evrope, te dobre igre u prvenstvu uključujući i poslednji trijumf nad Partizanom daju nadu da Vojvodina može u dvomeču sa Plzenom do istorijskog rezultata.

Milan Jovanović trenutno leto provodi u svojoj kući na Tari, gde sprema ispite sa II godine Fakulteta fizičke kulture u Novom Sadu. Karijeru je okončao pre godinu i po dana, a sem studija, posvećen je i novom poslu. Sa ekipom mladih ljudi pokušava da se afirmiše u sportskom menadžmentu kojim se bavi poslednjih 15 meseci. Kako kaže, iako su praktično tek počeli, za sada imaju odlične rezultate. (Slobodan Krajnović)