Kako se osvajala titula - Silvester Takač: U "šampionskoj sezoni" Voša je bila gotovo nepobediva

Fudbalski klub Vojvodina ove godine slavi 55 godina od osvajanja titule šampiona države kojom je po prvi put "razbijena" dominacija "velike četvorke" jugoslovenskog fudbala, a najbolji strelac te šampionske ekipe Silvester Takač kaže da je pored neospornog kvaliteta tadašnjeg Vošinog tima i atmosfera igrala ključnu ulogu.
Pre početka sezone 1965/66. fudbalska javnost u Jugoslaviji nije mogla da zamisli da bi neko osim dominantne četiri ekipe prvenstva - Crvene zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka mogao da se umeša u trku za titulu prvaka stare "Juge", ali ekipa Vojvodine predvođena legendarnim Vujadinom Boškovim kao tehničkim direktorom kluba, trenerom Brankom Stankovićem i do te sezone pomalo potcenjenim prvotimcima počela je da "brusi" formu za najviše domete.
 
"Stara dama" je te sezone od početka bila rešena da se po prvi put u klupskoj istoriji domogne trofeja, ali bilo je jasno da je za tako nešto potrebno da se poklopi mnogo toga.
 
 
Kao što potvrđuje najbolji strelac Voše u "šampionskoj sezoni" Silvester Takač upravo se to i dogodilo, poklopilo se sve od atmosfere u klubu do kvaliteta i zrelosti samih igrača.
 
"Da bi jedna ekipa bila dobra i da bi tim bio dobar, neophodne su tri stvari – predsednik i direktor kluba, dobar trener i dobar igrački kadar. To sve mora da se ispuni i da se poklopi da bi i na terenu stvari funkcionisale kako treba. Predsednik Aka Kovačević i direktor Vujadin Boškov su bili neviđeni autoriteti. Pored njih, niko nije smeo da zucne. Ima mnogo lepih uspomena na tu godinu, ali prvo što želim da istaknem je jako dobra atmosfera u ekipi i u klubu. Družili smo se, provodili vreme zajedno i van terena, a upravo to se i odrazilo na rezultate i našu igru. To je bila godina za pamćenje zbog mnogo toga", ispričao je Takač za zvanični sajt FK Vojvodina.
 
On dodaje i da su strogoća, pravičnost, dostojanstvo nešto bez čega bi malo toga bilo moguće, a upravo su to tadašnji čelnici Voše znali da izbalansiraju na pravi način. Takođe ono što bivši napadač ističe jeste i da je trener Stanković takođe insistirao na disciplini i na fizičkoj spremi, a iako su igrači ponekad negodovali, morali su da poštuju svaku reč trenera. 
 
Postojalo je uzajamno poverenje između igrača i Stankovića, a ono se, kaže Takač, vrlo brzo prenelo kako na teren, tako i na same rezultate.
 
U sezoni kada je "Stara dama" upisala svoju prvu titulu prvaka države, propozicije su bile takve da se za pobedu dobija dva boda. Čak i u ovakvom sistemu bodovanja Vojvodina je uspela da na dominantan način privede sezonu kraju i ubedljivo osvoji titulu sa 8 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu Dinama iz Zagreba.
 
Od prvog dana priprema za tu istorijsku sezonu, tvrdi Takač, ekipa iz Novog Sada zacrtala je cilj koji je u tom momentu mnogima izgledao nerealno. Iako sezona u kojoj je Vojvodina bila pojačana igračima poput Brzića, Trivića i Savića, nije počela na najbolji mogući način po budućeg šampiona, želja, rešenost i kvalitet crveno-belih doveli su ih do cilja.
 
"Mi smo imali cilj od prvog dana priprema, takođe smo isti cilj imali i godinu pre, ali tada nije bilo toliko realno da budemo prvaci. Leta 1965, tadašnji direktor, legendarni Vujadin Boškov je imao najbolji prelazni rok. Bili smo jaki, ali smo dodatno pojačani dolaskom sjajnih igrača. Iako smo počeli porazom u Skoplju od Vardara, kako je sezona odmicala, mi smo bili sve bolji. Pobedili smo Partizan u Novom Sadu, 'tukli' smo Dinamo u Zagrebu, a jedno poluvreme promenilo je sve - gostovali smo Crvenoj zvezdi u Beogradu i na poluvremenu smo vodili 3:0. To je bio ogroman uspeh, za nas prva i najveća potvrda da ne maštamo u prazno. Na poluvremenu, ušli smo u svlačionicu i bili smo bez reči. Posle te utakmice, bilo je jasno da moramo biti prvaci", priseća se Takač.
 
On je u pomenutoj šampionskoj sezoni postigao 13 golova na 30 prvenstvenih utakmica. Kao najvažnije utakmice za osvajanje titule Takač ističe upravo one protiv najvećih rivala.
 
"Mi smo toliko bili puni samopouzdanja da i kada smo gubili, nijednog trenutka nismo mislili da nećemo pobediti. Gazili smo sve rivale, Partizan je te godine igrao finale KEŠ-a, a mi smo ga pobedili oba puta. Zvezdu smo razbili usred Beograda. Tukli smo i Dinamo u Zagrebu. Te godine niko nije mogao da nas pobedi. Ti trijumfi su bili najvažniji i na taj način smo shvatili da Vojvodina ne samo da može da se takmiči sa njima, već da može i da ih nadigra."
 
Vošino nadigravanje Atletika i najveći evropski rezultat u klupskoj istoriji
 
Da Vošina "čudesna" sezona postane još bolja crveno-beli su se pobrinuli u tadašnjem najelitnijem evropskom takmičenju Kupu evropskih šampiona gde je ekipa iz Novog Sada došla do četvrtine finala.
 
U osmini finala, protiv španskog velikana Atletika iz Madrida Takač se na najlepši mogući način oprostio od svoje ekipe. Voša je kao domaćin pobedila u prvom meču rezultatom 3:1, a Takač je postigao prvi pogodak. U revanšu  Atletiko je slavio sa 2:0, pa se, prema tadašnjim pravilima, igrala i treća utakmica.
 
Tadašnji tehnički direktor Vojvodine Vujadin Boškov prihvatio je ponudu Atletika da se treći meč ipak igra u Madridu, umesto na neutralnom terenu. Da nije bilo Silvestera Takača, to bi možda bila kobna odluka. Atletiko je već posle šest minuta poveo sa 2:0. Takač je postigao pogodak za 1:2, a Voša je do kraja uspela da izbori produžetke, u kojima je Takač postigao i treći pogodak za preokret i konačnih 2:3, te je na taj način obezbedio Vojvodini najveći uspeh i na međunarodnoj sceni, koji nijedna generacija "stare dame" do danas nije uspela da ponovi.
 
Nakon te istorijske pobede, Takač je potpisao za francuski Ren, a Voša bez jednog od svojih najboljih igrača i prvog golgetera, ipak nije uspela da eliminiše škotski Seltik, koji je kasnije i podigao pehar prvaka Evrope. Kao najbolji strelac, sa četiri gola u tadašnjem Kupu evropskih šampiona, predvodio je Vojvodinu do četvrtfinala tada najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja. 
 
On ističe da je kako danas, tako i tada Atletiko Madrid bio jako dobra ekipa, a pravi pokazatelj kvaliteta je taj prvi meč kada je Atletiko u Novom Sadu poražen sa 3:1.
 
"U revanšu nismo prešli pola, dobili su nas 2:0 i dobro smo prošli da se izborimo za treći meč. Po tadašnjem pravilu, nije bilo gola u gostima, a odluka je bila da se i treći meč igra u Madridu i mi smo ostali tamo sedam dana. U međuvremenu, Atletiko je igrao gradski derbi, Real ih je dobio 2:1 i mi smo tada pomisli što ne bismo mogli i mi?"
 
U trećoj odlučujućoj utakmici ekipa Atletika povela je sa 2:0,U jednom momentu, ali tu do izražaja dolazi fizička sprema na kojoj je insistirao trener Stanković. Upravo takač daje gol iz slobodnog udarca za 2:1 i tako se odlazi na odmor.
 
U drugom poluvremenu "stara dama" nadigrala je španskog giganta u svakom aspektu igre, te je Mita Radović izjednačio na 2:2. Kako Takač priča u tom momentu igrači Atletika su izgubili veru da mogu da pobede, a njegova ekipa je dobila krila. Nadahnuta Voša stvara šansu ali Takač na centaršut trivića pogađa prečku i utakmica odlazi u produžetke. 
 
Svojim poslednjim minutima u crveno-belom dresu pre odlaska u Francusku Silvester Takač ispisuje stranice klupske istorije. Iako poljuljanog samopouzdanja zbog promašene šanse pred kraj regularnog toka utakmice, Takač u produžecima dobija šansu, postiže gol i dovodi Vošu do faze takmičenja o kojoj su samo godinu dana ranije, ali i danas navijači novosadskog tima mogli samo da sanjaju. Voša dobija ovaj "tromeč" sa Atletikom i odlazi u četvrtfinale gde ih čeka budući prvak Evrope, ekipa Seltika. 
 
 
U četvrtfinalu, Vojvodina je u prvom meču pobedila Seltik sa 1:0, da bi u revanšu izgubila 2:0 i to tako što je drugi gol primila u 92. minutu posle nedosuđenog faula nad golmanom. Seltik je kasnije osvojio titulu šampiona Evrope, a jedini poraz te sezone je doživeo od Vojvodine u Novom Sadu. Mnogi njihovi igrači su kasnije priznali ne samo da su drugi gol postigli nakon faula nad golmanom, već da je Vojvodina bila najbolji tim protiv koga su igrali te sezone. 
 
 
Takač već tada bio na "radaru" velikana 
 
Kako sam potvrđuje on je u tom delu sezone bio na radaru za to vreme bogatih evropskih klubova. Dolazili su ljudi iz inostranstva, direktori i treneri iz Rena i Marseja. Takaču iz kluba nisu bilo šta govorili, pa ga je o istome obavestio novinar čuvenog sportskog časopisa "Tempo" Jovica Veličković.
 
"On mi je diskretno rekao 'pazi se, danas te gledaju'.  Šta sam ja tad znao o tome i kako to ide. Jednom su me gledali protiv OFK Beograda. Trener Rena je došao, mi izgubili, a ja nisam bio ništa naročito. Drugo poluvreme su me stavili da igram centarfora i to prvi put, jer je njima bio potreban centarfor. Zato sam kasnije u Renu i igrao centarfora. Nakon toga, ubrzo idemo u Madrid. Predsednik Kovačević mi je tada rekao da će doći neki strani trener i da hoće da potpišem za njih. Još pre prve utakmice u Madridu, ja sam već potpisao za Ren. Možda ljudi nisu verovali da možemo da pobedimo Atletiko, ne znam, ali takvo je vreme bilo", priča Takač.
 
Legendarni Vujke
 
Kako ističe Takač, Vujadin Boškov bio izuzetno cenjen i poštovan kako kod nas, tako i u svetu, te Voša nikako te sezone ne bi mogla da postigne to što jeste da nije bilo svega onoga što je Vujke za nju činio. 
 
"Što se tiče Vujadina Boškova, on je bio veliko ime, veliki fudbaler. Ja sam sa Vujketom igrao dve-tri sezone, ali nismo imali mnogo utakmica, jer je prvo morao u vojsku, pa je doživeo dva loma noge. Međutim, jedan sam od retkih koji je sa njim bio na 'ti'. Samo da mi je jednom rekao 'nemoj ti meni na ti', ja bih promenio, ali on se nikada nije bunio. On je imao takvo ponašanje i autoritet, da zrači u svakom trenutku, svakom svojom rečenicom. Vujke je završio strašne transfere. To što je on tada na svoju reč verovatno uspevao tada ni bogatiji klubovi ne bi mogli. Kasnije je i kao trener izgradio ime, a zanimljivo je da nikada nije bio trener u bivšoj Jugoslaviji, a jeste u jednom Realu", kaže Vošina legenda.
 
Posle odlaska Boškova u inostranstvo, Takač ga je još jednom sreo u Liježu, dok je igrao u Belgiji.
 
"Takav se retko rađa. Uostalom, i kada je umro, na sahranu su došla velika imena iz Italije. To je bio Vujke", poručuje Takač.
 
Novi Sad - Takačev grad
 
Silvester Takač ističe kako je ulogu u dostignućima Vojvodine u toj sezoni imala i povezanost igrača sa domaćom publikom.
 
"Nama je bilo uživanje da igramo pred novosadskom publikom. Ja sam odmah osetio tu neku povezanost sa Novosađanima još od pionirskih dana. U svakom trenutku, osećali smo se zaista kao kod kuće. Niko od nas nije tražio ni očekivao da budemo prvaci. Kada ne bismo pobedili, niko nam ne bi zviždao. Naprotiv. Kada smo krenuli da pobeđujemo, navijači su nas podržali maksimalno. Moralno je neverovatno značajno kada vas publika podržava na taj način. Oni su nam toliko davali vetar u leđa i tako dodatno podigli naše već veliko samopouzdanje."
 
Takač se prisetio poslednjeg kola jesenjeg dela prvenstva te sezone, kada je Olimpija gostovala u Novom Sadu i vodila na poluvremenu 0:1. Na stadionu u Novom Sadu, tvrdi bivši napadač Vojvodine, niste mogli da čujete nijedan zvižduk, već su navijači podržali i u drugom poluvremenu, te je Voša došla do 1:1.
 
"Podrška publike je jako značajna. Ipak, to se ne oseti toliko kada je dobra, koliko je teško kada je podrška negativna, kada navijači nekog ne prihvate. Tada počnete da sumnjate u sebe. Ja sam imao sreće da me je publika obožavala. Novi Sad je moj grad. Kada bih izašao u grad, svi su me tapšali po ramenu, pozdravljali me, uvek sam osetio tu uzajamnu privrženost i pravu domaćinsku atmosferu", priseća se Takač.
 
Iako je prošlo 55 godina, sećanja ne blede
 
Ove godine FK Vojvodina obeležava 55 godina od osvajanja svoje prve šampionske titule, a sećanja fudbalera koji je Silvestera Takača na taj veliki uspeh i dalje ne blede. On je tokom svoje karijere u ekipi Vojvodine odigrao ukupno 426 mečeva i na njima postigao 245 golova.
 
Kako kaže, od malih nogu imao je smisla da postigne gol, ali je često igrao i na krilnim pozicijama sve dok ga trener Franja Hirman nije "pomerio" u napad.
 
"Hirman je bio centarfor i mogao je da nanjuši golgetere. Ja sam verovao da sam krilo i tako sam se i ponašao, jer nisam bio željan da dajem golove, ali on mi je rekao da bi trebalo da igram isključivo napadača. Bio sam relativno brz, preciznije startan, jer sam u prvih pet metara svakom mogao da pobegnem. Od svog idola Toze Veselinovića, naučio sam kada i gde treba da utrčim, da osetim prazan prostor. On je bio velemajstor. Tačno je znao kada treba da utrči u dubinu, a ja sam to gledao i učio i učio. Šutirao sam penale i slobodnjake, mogao sam i levom i desnom. Međutim, mislim da me je najviše krasilo to što sam uvek pružao maksimum i na treninzima. Dao sam sve za Vošu, iako sam od mnogih bio duže u ekipi, uvek sam se trudio i zalagao na treninzima."
 
Takač se i dan danas seća mnogih detalja iz "šampionske godine", a s obzirom na to da se trenutno nalazi u Francuskoj poručuje da, ukoliko okolnosti budu dozvoljavale, sigurno će biti prisutan na godišnjici osvajanja prve šampionske titule, koja je predviđena za 15. jun.
ShopiNS
  • bora

    04.05.2021 06:42
    reflektori
    Posle prodaje Takaca Vojvodina je montirala reflektore i u NS pocele su da se
    igraju nocne utakmice.Nisam siguran mislim da u to vreme pre Vojvodine
    reflektore su imali samo stadion JNA i Dinamo.
  • nbns

    01.05.2021 16:09
    Takač, najbolji igrač Vojvodine tih godina. Da nije otišao pre utakmica sa Seltikom, verovatno bi bili prvaci Evrope.
  • bora

    01.05.2021 15:54
    sastav sa slike
    STOJE sa leva:Zare Nikolic,Ivica Brzic,Ilija Pantelic,Rajko Aleksic,Vucenic,Radovic.
    CUCE:Silvester Takac,Vlada Savic.Pavic,Dobrivoje Trivic,Vasa Pusibrk.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Sport