Očevi unapred znaju da im je bitka za dete izgubljena

U Vojvodini u 96 odsto slučajeva nakon brakorazvodnih parnica deca pripadnu majci, te očevi iako žele da se bore za svoju decu, smatraju da je ta bitka unapred izgubljena

Ovo je jedan od zaključaka tribine održane u Radio kafeu, na temu "Mogu li i muškarci biti žrtve?", u organizaciji Udruženja očeva.

Dragutin Nikolić, psihoterapeut i sudski veštak koji je 30 godina radio u Centru za socijalni rad istakao je da nasilnici mogu biti i žene, ali da o oblasti nasilja nad muškarcima u Srbiji skoro da i nema podataka, dok je u Americi preko šest miliona očeva i dece pogođeno ovih porodičnim problemom.

"Muškarci trpe najrazličitije oblike nasilja, a najgore je svakako ono koje dovodi do sindroma ometanja detetovog odnosa i njegovog otuđenja od roditelja sa kojim ne živi, što je najčešće upravo otac. Majke očeve prijavljuju policiji i Centrima za socijalni rad zbog najsitnijih grešaka, ne vodeći pritom računa da tako žigošu oca svog deteta kao nasilnika, već i svoje rođeno dete obeležavaju kao žrtvu za ceo život", rekao je Nikolić, dodavši da kvalitet roditeljstva ne bi smeo da zavisi od toga da li je roditelj muškog ili ženskog pola.

Za pravilan i zdrav razvoj deteta neophodno je da što duže raste uz oba roditelja, bilo da su oni rastavljeni ili u braku. Međutim, tokom razvoda supružnici se često postave kao da se razvode i od sopstvenog deteta, što je Dragana Ćorić iz Udruženja Roditelj istakla na tribini kao najveći problem za razvoj deteta.

"Živimo u 21. veku, koji je vek žena i jasno je da su i porodični zakoni, ali i njihova primena na strani žena, odnosno sa primesama diskriminacije prema očevima. Balkanski arhetipovi muškaraca koji su snažni i ne mogu biti povređeni, umnogome krive sliku stvarnosti koja je zapravo takva da muškarcima u lošim porodičnim odnosima nema ko da pomogne, da bivaju izloženi najrazličitijim optužbama i emotivno zlostavljani, a pritom se zaboravlja da oni na kraju toj svojoj deci ipak moraju biti zdravi i normalni očevi, što su veliki izazovi", rekla je ona.

Upravo jedan od takvih očeva, koji prolazi pravu golgotu u borbi za svoje roditeljsko pravo, Dejan Pavlović, predsednik Udruženja očeva, objasnio je da iako je situacija loša po očeve, ipak želja za uspomenama sa svojim detetom treba svakoga da motiviše na borbu, te da je upravo uloga Udruženja sistemska zaštita porodice, odnosno pružanje podrške zlostavljanim očevima, kako bi se izborili za svoja roditeljska prava.

"Mi očevi na svakom koraku doživljavamo institucionalno zlostavljanje, pa čak i podsmeh od nadležnih ako želimo da prijavimo nasilje nad sobom. Koliko je to uzelo maha vidi se po činjenici da do sada ni jedna presuda za zlostavljanje nad muškarcem ne postoji, dok, sa druge strane, žene muškarce prijavljuju za najrazličitija dela, od čega prijava za pedofiliju nad sopstvenim detetom posebno popularna, u čemu našim bivšim suprugama zdušno pomažu advokati", otkriva Pavlović.

On je dodao da će se situacija poboljšati kada prva majka bude pravosnažno osuđena zbog lažnog prijavljivanja svoj supruga, kada se očevi ne budu bojali da javno ispričaju svoje priče i prozovu nesavesne javne službenike, jer samo udruženim angažovanjem može doći do pomaka u odnosu institucija prema očevima.

Tribina "Mogu li i muškarci biti žrtve?" realizovana je nakon serijala istraživačkih tekstova na portalu 021.rs (mreza21.021.rs) i emisija na Radiju 021. Organizatori planiraju da se ovaj koncept nastavi, te da se iste tribine u budućnosti održavaju po ostalim gradovima u Srbiji.

ShopiNS
  • Ok

    31.10.2020 23:54
    Moj samohrani otac
    Moja majka je mog oca karakterisala kao nasilnika i alkoholicara. Pet puta ga je ostavljala, mene vodila sa sobom, "borila" se da budem sa njom. Zadnji put kad ga je ostavila našla je drugog, a mene vratila, imala sam 12 godina. Bog neka blagoslovi dušu mom milom pokojnom ocu i hvala nebesima što sam ostala sa njim i što sam ga imala do svoje 34. godine. Nije nam bilo lako, ali se svidjam sebi, a sve što jesam jesam radi njega. Nikad se nije oženio, a osoba kojoj se poverio i koja mi je to prenela nakon njegove smrti, ostao je sam da mene ne bi niko popreko gledao u mojoj kući. Pitam se, da taj drugi nije naišao, da me majka nije vratila, verovatno bi ja ostala zadojena mržnjom prema biću koje je bilo moj spas. A da je htela da me zadrži uspela bi, jer je sistem radio protiv mog tate, kao što piše gore u tekstu.
  • dzo

    01.10.2016 19:33
    ajde opet o jednakostima i jednakijima, ne postoji losa zena ili muskarac, musliman, madjar, srbin, amerikanac vec samo postoje losi ljudi koji se kriju iza pola, pripadnosti naciji ili veri, zanimanju a oni su svi jednaki medju sobom, jer se koriste tudjim poverenjem kao slabostima a to je ono lose ih vise cini zivotinjama nego ljudima
  • Nenad

    01.10.2016 18:45
    Hmm
    Svojevremeno sam se nacitao nekih zenskih magazina gde se zene uvek svrstavaju kao zrtve. Kad muskarac radi i zaradjuje za porodicu, dodje kuci umoran, a zena nije zaposlene i hoce seks, ona nema razumevanja prema muskarcu koji je dosao umoran i nema snage i za nju, i to naravno zavrsi tako sto ga zena prevari, i to je opravdano, jer je njemu posao najbitniji, i ona mu nije vazna. Posle procitam drugo tekst, ali ovde je obrnuta situacija, zena radi, a muskarac ne, i on je u tom slucaju jedna lenstina, koja zivi na racun zene, i koji nema razumevanja sto je ona dosla s posla umorna, i sto nema snage da i njega zadovolji. Naravno i ovom slucaju muskaracne valja, i zena ga ostavlja. I u jednom i drugom slucaju zena je zrtva i u relanom zivotu imace pravo za starateljstvo nad detetom. Nedavno je moj drugar uhvatio svoju zenu u prevari, sumnjao je i pratio je neko vreme i uhvatio je. Naravno dete je pripalo njoj, majci kurvetini. Gomila zena se udavje iz interesa, kad prak pukne dete ostaje toj majci. Da li majka koja se udala iz interesa treba imati starateljstvo nad detotetom, ili otac koji je u taj brak usoa bez interesa? Meni je moralno otac primereniji za starateljstvo, jer majka se prakticno prodala, i po meni nije adekvatna za vaspitanje deteta. Danasnje zene znaju da su zasticene i veoma cesto prve dizu ruku, ponasaju se veoma bezobrazno, bukvalno izazivaju i traze debele batine svojim ponasanjem, ali retko koja to dobije, jer ipak vecina muskaraca nisu nasilnici.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti