Zbog čega društvo nameće uloge ženama

Neretko su negativno percipirane u društvu koje ne propušta da ih podseti da treba da rađaju decu i praktično ih time gura nazad u "prihvatljiv" okvir.

One koje se i odluče da rode nalaze se pred drugom vrstom problema, jer rađanje deteta podrazumeva odsustvo sa posla, a u današnjim zanimanjima godina ili dve mogu da znače mnogo za nečiju karijeru. Imajući ovo u vidu, može se pretpostaviti da neke žene želju za decom pomere sa liste prioriteta kako ne bi izgubile posao ili šansu za unapređenjem.

Na pitanje koliko je teško ženama da se odupru nametnutim ulogama pokušala je da odgovori savetnica i psihološkinja u SOS ženskom centru Ivana Perić.

"Veoma je teško, ali nije nemoguće. Žene kasne sa univerzitetskim obrazovanjem, ali mislim da se sa povećanjem mogućnosti da se obrazujemo, povećava i unutrašnja svest samih žena. Uticaj žena jača, ali još uvek ima snažnih posledica patrijarhata koji kod nas ima veliki uticaj. Tako da su obrazovanje, posao, okruženje i ekonomsko osnaživanje zajednički faktori koji mogu da pomognu ženama da prevaziđu uloge koje su im date", objašnjava ona i dodaje da su čak i slučajevi u kojma žene biraju "muška" zanimanja čin otpora tom nametanju uloga.

Od prvih ljudskih zajednica, pa sve do danas, svedoci smo davanja uloga ljudima na osnovu njihovih fizičkih karakteristika i osobina. Najčešća podela je ona o ulogama koje pripadaju polovima, a posebno ženama, čija se uloga do 18. veka nije bitno menjala. Kroz vekove se, bez obzira na nivo razvoja jednog društva, osnovna podela rada pravila na osnovu pola tj. na muške i ženske poslove. Postojalo je verovanje da žene za neke stvari jednostavno nisu dovoljno sposobne kao muškarci. Ovo verovanje će prvi put ozbiljno biti uzdrmano izbijanjem Prvog svetskog rata kada su, usled odsustva muškaraca, žene radile "muške" poslove – od obrađivanja zemlje do proizvodnje u fabrikama.

Kada se spominje deljenje uloga u društvu neophodno je spomenuti da postoje dva pristupa. Prvi pristup razlog za deljenje uloga po polovima nalazi u biološkim razlikama i smatra da su one temelj te deobe. Drugi, koji je i prihvaćeniji, je pristup koji govori o kulturnoj podeli uloga. U jednom trenutku u razvoju ljudske civilizacije uloge su bile podeljene nakon čega su se tradicionalno prenosile i one su bile učene. Prilog teoriji da su uloge plod učenja mogu da posluže primeri pojedinih žena koje žive na području Albanije i Crne Gore, takozvanih virdžina, koje ceo svoj život provode kao muškarci jer ih društvo tako uči i primorava.

Zbog čega društvo nameće uloge ženama je bilo i pitanje našem sagovorniku, doktoru filozofije Srđanu Damnjanoviću, koji je dao sociološko-filozofski ugao gledanja.

"Žena ima važnu ulogu u reprodukciji i samoreprodukciji kapitalističkih odnosa, jer je važan izvor neplaćene radne snage (porodičan rad) i niže plaćene. Rađanje, razume se, vezano je za obnavljanje radne snage, u svakom nacionalistikom projektu, pod kojim se podrazumeva da sirotinja šalje sinove u vojsku, a bogataš volove", navodi Damnjanović.

Nezaobilazna činjenica je i ta da su žene i dalje u većini zemalja na svetu manje plaćene od muškaraca. Prema podacima Svetske banke, žene zarađuju u proseku 24 odsto manje nego muškarci.

Pored ovoga veoma je bitno spomenuti i seksualnost. Perićeva navodi da je jedna od četiri osnovne uloge koje se nameću u patrijarhatu i ta da je žena seksualni objekat. Dr Damnjanović pojašnjava da su seksualne zabrane, kao i favorizovanje seksualnosti, vezani za jedan tip društvenih odnosa, da sada vladaju hedonizam i permitivnost koji govore "radi pre braka šta želiš a u braku budi svetica."  

Zbog velikog iskustva koje je stekla u razgovoru sa ženama, Perić opisuje i kako izgleda terapija koja za cilj ima rasterećivanje žene od društvenih uloga i ohrabrivanje nje da se bavi onim čime želi.

"To je zapravo proces koji se zove "redecision" ili ponovno donošenje odluke. Vraćamo osobu u period kada je neko za nju odlučio da živi na ovaj ili onaj način. Pomažemo joj da se bezbedno vrati u taj trenutak i donese ponovo odluku koja je neće vezivati za tu ulogu. To je najčešće period od pete do sedme godine. Ovaj proces rezultira time da donošenjem drugačije odluke žene izgrade drugačiji pogled na sebe, svet i na druge, odnosno budu hrabrije i slobodnije sa većim poverenjem u sebe."

Ovo je veoma bitan proces, jer žene često poveruju da treba da žive u okvirima uloga koje su im date  – da nisu sposobne da same brinu o sebi, da bi trebalo da brinu o domaćinstvu i ne traže posao pa čak i do ekstrema koji se ogledaju u tome da one ne zaslužuju ljubav i slično. Sve ovo mogu biti kalupi koje okruženje, pre svega roditelji, stvara i kojih se teško oslobađa.

Na kraju se nameće samo jedno pitanje – kako ovo sve promeniti? Dr Damnjanović tvrdi obrazovanjem i korenitom emancipacijom svih članova društva, a Perićeva još jednom ukazuje na veliku važnost socijalne podrške, kao i na veliku odgovornost medija jer nam se kroz njih nude modeli po kojima se gradimo.

Tekst je nastao u okviru projekta "Creating a new public view on women" Fondacije 021.