Dević optužuje direktora banke banke "Crédit Agricole" da radi po nalogu mafije

Piše: Živan Lazić

Slučaj ATP "Vojvodina" ušao je u jedanaestu godinu, rasplinuo se u šest sudskih procesa, ali će najverovatnije poslednju reč dati sud u Strazburu.

Donedavna predsednica Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa od Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu zahtevala je da je obaveštavaju o sporovima vezanim o slučaju izgrađene međumesne autobuske stanice, s obzirom da su, kako je pismeno istakla, "učinjeni propusti zbog kojih se krivično goni ". Kršikapa se fokusirala na proces pred Višim sudom, u kome Dević tuži Grad Novi Sad za ličnu odštetu, te spor koji sudi Goran Crevar, pred Privrednim sudom i u kome tužilac osporava pokušaj stečajnog poverioca banke "Crédit Agricole" da proda moderan servisni centar u sklopu novopodignute Međumesne autobuske stanice na Klisanskom putu.

Hipoteka nad nepostojećim objektom

Čelnica Agencije je uočila da je ugovor o kreditiranju između ATP "Vojvodina", čiji je Dević bio 82-odstotni vlasnik i banke "Crédit Agricole" sklopljen pola godine pre nego što je servis i počeo da se gradi, pa stoga ovaj objekat nije mogao biti predmet hipotekarnog obezbeđenja. Sumnja Agencije je da je banka uspela u novosadskom katastru učiniti naknadnu, nezakonitu založbu nad najvrednijim objektom u sklopu nove Međumesne autobuske stanice.

Dević je u sporu pred Privrednim sudom zatražio uvođenje mere privremene zabrane, ali Crevar odbija zahtev ističući da "Dević nema aktivnu legitimaciju", s obzirom da nije ugovorna strana, već je to preduzeće, ATP "Vojvodina". Apelacioni sud je stvar video drugačije i vratio u prvostepeni sud, Crevar ponovo odbija zahtev, Apelacioni sud ponovo vraća.

Interesovanje Komisije za zaštitu konkurencije

Nedavno je isti sudija po treći put odbio zahtev za privremenom merom, ovoga puta pozivajući se na presudu Kasacionog suda, po kojoj je ugovor između ATP "Vojvodina" i Grada Novog Sada ništavan, ali koja, istovremeno, obavezuje Grad na isplatu 15 miliona evra nadoknade investitoru. Obrazloženje Kasacinog suda u kome se za razlog ništavnosti navodi mogućnost monopola u naplati stanične usluge, bila je predmet interesovanja Komisije za zaštite konkurencije.

Jednostavno, monopol nije zabranjen, jedino je kažnjiva zloupotreba monopola. Posebno je zanimljivo da u Srbiji cenu stanične usluge ne određuje vlasnik, već Privredna komora Srbije, pa je ocena o mogućnosti uspostavljanja monopola problematična.

Takođe, šteta koja je po Devića nastala nije posledica (eventualnog) nastanka monopola, već neispunjavanja ugovorne obaveze od strane Grada.

Šest i po godina suđenja

Pred Višim sudom Dević je pre šest i po godina tužio Novi Sad zbog štete koju pretrpeo nakon stečaja ATP "Vojvodina", a za takav epilog tereti grad koji nije ispunio ugovornu obavezu izmeštanja međumesnog saobraćaja na novu lokaciju. Na sporu su se promenile čak četiri sutkinje, održano je dvadest i pet ročišta, svaka strana je spisima dodala po šesnaest priložaka, da bi sudija Mirela Nikolčić nedavno presudila da ne postoji "aktivna legitimacija tužitelja", ceneći, slično kolegi Crevaru, da tužilac nije ugovorna strana, već je to preduzeće ATP "Vojvodina".

Ali, sudija utvrđuje aktivnu legitimaciju tužioca, odnosno pasivnu legitimaciju tuženog, pre samog otvaranja procesa; to je uslov da spor uopšte i započne. Interesantno je da se ovakvo obrazloženje navodi nakon šest i po godina trajanja sličnih ročišta.

Direktna odgovornost

Dević ukazuje da tužbu, pošto nije ugovorna strana, zasniva na takozvanoj "delikatnoj odgovornosti", zasnovanoj na činjenici da ga je Grad, potpisom na ugovor između ATP Vojvodina, čiji je Dević bio većinski vlasnik, i Novog Sada, doveo u zabludu da će izvršiti preusmeravanje saobraćaja.

Majda Kršikapa je uočila propuste u vođenju sporova, prevelike da bi ih ocenila kao slučajne, te je zahtevala detaljan uvid u slučaj. Međutim, iznenada, samo nekoliko meseci nakon izbora na funkciju, podnela je ostavku.

Zanimljivo je da su dve poslednje godine Dević i Novi Sad vodili pregovore oko vansudskog poravnjanja. Ništa se nije dogodilo, samo se ceo spor razvukao.

Mafijaši bez imena

Sled događaja poslednjih mesec i po dana naveo je Devića da ovih dana javno, u dopisima koje redovno šalje na nekoliko hiljada adresa u zemlji i inostranstvu, ukaže i na dublju pozadinu celog slučaja. Grad Novi Sad i Aleksandra Divljaka, direktora u banci "Crédit Agricole", direktno je naznačio kao realizatore naredbodavaca iz redova "duvanske i narko mafije".

Formalno, kao kandidat za kupca ekskluzivnog servisa kotira Dejan Divljak, Aleksandrov brat. Dević tvrdi da je u pitanju samo pokriće, a da je pravi vlasnik iz mafijaških struktura, koji se pre desetak godina polakomio na autobuske stanice po Srbiji.

Pošto se, po zakonu, sve autobuske stanice moraju privatizovati, Dević ističe da je na njegovo zdanje oko odavno bacio "sporni biznismen". Po njemu, Grad Novi Sad i "Crédit Agricole" banka su samo instrumenti čijom upotrebom mafijaški kapital realizuje planove, ističe u saopštenju Dević, ne želeći, za sada, da imenom i prezimenom označi naručioce.

Investitor ispunio obavezu, Grad nije

Dević se od početka sedamdesetih bavi proizvodnim privatnim biznisom, najviše u metalnoj branši kao proizvođač autodelova za "Mercedes" i "Man". Posao je leta 2004. nadovezao kupovinom posrnulog novosadsko prevoznika ATP "Vojvodina".

Bila je to uspešna privatizacija, pošto je Dević zaposlio 150 novih radnika. Na svojoj parceli podiže novu međumesnu autobusku stanicu, dok se Novi Sad ugovorom obavezuje da na nju preusmeri saobraćaj.

Investitor je obavezu ispunio, Grad nije.

12 miliona evra godišnjeg profita

Osim stanice, na kompleksu je podignut novi centar za redovan servis autobusa "Mercedes" i "Setra" i urađena infrastruktura za samoposlugu, motel, benzinsku pumpu. Prema ranijim najavama, na celom kompleksu radilo bi blizu hiljadu radnika, a, prema investicionim planovima, godišnji prihod bio bio oko 45, profit blizu 12 miliona evra.

Ipak, kako sumnja Ilija Dević, iz "Crédit Agricole" banke su do mafijaških struktura curili planovi. Smatra da su se svima oči udvostručile kada su videli o koliko profitnom poslu je reč i da su saizvršioci pronađeni u direktoru banke "Crédit Agricole" i nekim lokalnim funkcionerima.