EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU: Moglo bi papreno da košta privredu
Prva na udaru finansijskog mehanizma za prekogradnično usklađivanje cene ugljenika bile Elektroprivreda Srbije (EPS), koja snabdeva strujom većinu kompanija.
Foto: 021.rs
Od sledeće godine za Srbiju stupa na snagu finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), još jedan namet za deo srpske privrede i to onaj koji smo smatrali uspešnijim, piše Nova ekonomija.
Prema izveštaju Fiskalnog saveta, prvi na udaru će biti EPS, nakon čega će se pod udarom lančano naći i ostale grane. Ovo bi moglo papreno da košta privredu, ali i ekonomiju cele države.
Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa.
Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta.
Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta.
"Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", računica je Fiskalnog saveta.
Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale).
Pročitaj još
Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto.
"Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine", kaže Fiskalni savet.
Postoje dve opcije sa kojima se situacija dodatno komplikuje, ali u zavisnosti od toga šta Srbija bude odlučila trošak za EPS bi u skupljoj vrijanti (sa definisanim uslovima za neplaćanje CBAM za ceo sektor) bio tri milijardi evra godišnje ili ukoliko se prihvati CBAM ovakav kakav je EPS bi koštalo oko 200-300 miliona evra godišnje.
Pored ogromnih finansijskih sredstava, kako napominju iz Fiskalnog saveta, izazov za sprovođenje energetske tranzicije su i sistemski problemi države u sprovođenju kapitalnih investicija.
Ovo telo se i godinama unazad bavilo pitanjima vezanim za javne investicione radove i problemima u vezi probijanja rokova, kvaliteta radova i mnogih drugih. Kako poručuju, isti sistemski problemi se pojavljuju u svim javnim energetskim investicijama, barem onim većim, koje je Savet i analizirao.
Uzet je uzorak od deset najvažnijih planiranih energetskih projekata države ukupne vrednosti preko 7,5 milijardi evra, a analiza je pokazala "brojne teškoće".
"Kod većine projekata uočena su značajna odlaganja u izradi prostorne i tehničke dokumentacije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedovoljna predinvesticiona priprema, što lančano dovodi do probijanja rokova u svim narednim fazama. Dodatno, primetan je i rast troškova pojedinih velikih projekata: projektovana cena izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 uvećana je sa 1,4 na 2,6 milijardi evra (skok od preko 85 odsto), izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana sa 1,4 na 1,7 milijardi evra (rast preko 21 odsto), a RHE Bistrica sa 835 na 962 miliona evra (rast preko 15 odsto). Ove korekcije posledica su, između ostalog, nepotpune projektne dokumentacije i naknadnih izmena tehničkih rešenja", računica je Saveta.
Iz Saveta su stava da sve da se novac i obezbedi na vreme, "ograničeni institucionalni i kadrovski kapaciteti države predstavljaju trajno usko grlo“ koje će otežati brzu i efikasnu implementaciju planiranih projekata i energetsku tranziciju Srbije. Ipak, verovatno najvažniji činilac koji će uticati na uspešnu realizaciju ovih projekata je spremnost Vlade da ih prihvati kao prioritetne (u poređenju s izgradnjom sportskih objekata, nabavkom naoružanja i drugo)", zaključuju ekonomisti Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti koji pešače iz Novog Pazara: Jedna grupa stigla u Kragujevac, druga je kod Uba
26.10.2025.•
0
Grupa studenata iz Novog Pazara koja je u petak krenula u štafetno pešačenje do Novog Sada stigla je večeras u Kragujevac, gde će prenoćiti.
Da li su kazne za izazivanje saobraćajne nesreće dovoljno stroge: Ove godine na putevima poginulo 390 osoba
26.10.2025.•
4
Saobraćajni veštak i profesor na Saobraćajnom fakultetu Boris Antić izjavio je da saobraćajne nesreće nose velike žrtve te je baš zbog toga važno da se strogo poštuju svi propisi.
Učenici Filološke gimnazije najavili jednodnevni bojkot nastave kao podršku učenicima Pete beogradske
26.10.2025.•
1
Učenici Filološke gimnazije u Beogradu najavili su jednodnevni bojkot nastave u ponedeljak, 27. oktobra, kao znak podrške učenicima Pete beogradske gimnazije.
Studenti koji pešače iz Čačka za Novi Sad stigli u Kosjerić
26.10.2025.•
0
Studenti koji su krenuli iz Čačka peške za Novi Sad na skup povodom godišnjice pada nadstrešnice 1. novembra stigli su večeras u Kosjerić.
Milomir Marić dao otkaz na TV Happy
26.10.2025.•
16
Novinar Milomir Marić je posle 18 godina dao otkaz na TV Happy, jednoj od pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, objavio je Kurir.
Kamioni čekaju tri sata na Batrovcima i Šidu, automobili sat vremena na Sremskoj Rači
26.10.2025.•
1
Putnički automobili čekaju sat vremena za ulaz u Srbiju na graničnom prelazu Sremska Rača, dok za izlaz iz države na Preševu čekaju pola sata, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Studenti traže hitne donacije za pešačenje do Novog Sada: Potrebne gaze, zavoji...
26.10.2025.•
2
Studenti u blokadi su objavili spisak donacija koje su hitno potrebne njihovom timu prve pomoći za pešačenje od Beograda do Novog Sada, uoči godišnjice pada nadstrešnice u kojem je stradalo 16 ljudi.
Vulin predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, na čelu Društva ruski obaveštajac Nariškin
26.10.2025.•
17
U Beogradu je danas održana Osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva, a lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izabran je za predsednika saveta beogradske podružnice ovog društva.
Vučić: Naredne nedelje pregovori o energetici
26.10.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će predstojeća nedelja biti veoma važna za domaću energetiku.
"Ćacilend će kao prostor slobode završiti u udžbenicima": Kolike su šanse za to?
26.10.2025.•
14
Od mesta koje je služilo "studentima koji žele da uče", šatorsko naselje je postalo "iskra slobode" i "klica otpora okupaciji i rušenju Srbije" zbog čega će, prema mišljenju Aleksandra Vučića, ući u buduće udžbenike.
Sve manje pašnjaka u Srbiji: Umesto za ispašu koriste se kao deponije
26.10.2025.•
3
Radna grupa okupljena na inicijativu udruženja stočara i uz podršku Ministarstva poljoprivrede pokušala je da sagleda celokupno stanje u ovoj oblasti i predloži konkretna rešenja za nestajanje pašnjaka.
Skupština Kosova nije izabrala Kurtija za premijera, moguće ponavljanje izbora
26.10.2025.•
1
Skupština Kosova sa 56 glasova "za" i četiri uzdržana nije danas izabrala lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija za premijera Kosova.
Srbija nema obavezni državni plan razvoja, ali ima "skok u budućnost"
26.10.2025.•
5
Rok do kog je Vlada Srbije trebalo da predloži Skupštini Plan razvoja Srbije istekao je u januaru 2020.
Vlada Srbije ponovo iz budžetske rezerve daje FSS i KSS milione "za redovan rad"
26.10.2025.•
6
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve ponovo prebaci sredstva Fudbalskom savezu Srbije (FSS) i Košarkaškom savezu Srbije (KSS), na ime "obezbeđivanja finansijske pomoći potrebne za redovan rad".
Đurđević Stamenkovski uručen orden za podršku borcima
26.10.2025.•
14
Ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milici Đurđević Stamenkovski uručen je orden "Zavet Srbije", kao priznanje za podršku borcima, ratnim vojnim invalidima i porodicama poginulih.
Uhapšen vozač "audija" koji je na Novom Beogradu pijan prošao kroz crveno i usmrtio porodicu u drugom vozilu
26.10.2025.•
25
Državljanin BiH N. Đ. (24) uhapšen je zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Počelo zimsko računanje vremena: Kazaljke pomerene jedan čas unazad
26.10.2025.•
9
Protekle noći kazaljke sata pomerene su jedan čas unazad čime smo prešli na zimsko računanje vremena.
FOTO, VIDEO Teška saobraćajna nesreća na Novom Beogradu: Poginuli dete, majka i otac
26.10.2025.•
25
Tri osobe su stradale, a dve povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se 45 minuta iza ponoći dogodila na Novom Beogradu.
U planu novo poskupljenje cigareta
26.10.2025.•
6
Akcize na cigarete i druge duvanske proizvode bi, sudeći prema odredbama Zakona o akcizama koje se menjaju i dopunjuju, od sledeće godine mogle da se povećaju.
Programeri najplaćeniji: U proseku zarađivali 285.000 dinara
26.10.2025.•
2
Prosečna avgustovska neto plata u Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 105.590 dinara, a gledano po delatnostima najveći prosek zabeležen je kod programera i iznosio je 285.244 dinara.
Komentari 10
Pera
CO2
Miče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar