Podaci pokazuju da je prijavljeno 423 slučaja verbalnog nasilja, 98 slučajeva blažeg fizičkog kontakta ili kontinuiranog verbalnog nasilja, te 48 prijava fizičkog nasilja, u čije su rešavanje uključeni policija, Centar za socijalni rad i druge institucije.
Ovi podaci se prikupljaju iz 38 osnovnih i 16 srednjih škola u Novom Sadu.
Uzroci vršnjačkog nasilja
Vršnjačko nasilje se može definisati kao svaki oblik verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje je učinjeno jednom ili se ponavlja, a ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva učenika. Tako se može prepoznati i fizičko, emocionalno, socijalno, seksualno i elektronsko nasilje.
Školska psihološkinja u Srednjoj školi "Svetozar Miletić" Sanja Radočaj kaže za 021.rs da je najprisutnije emocionalno nasilje.
"Ono se manifestuje kroz omalovažavanje, vređanje, ismevanje, ogovaranje i zastrašivanja. Sve više je izraženo i elektronsko nasilje, gde govorimo o zloupotrebi društvenih mreža i foruma za slanje uvredljivih poruka i komentara. Tu ubrajamo i snimanje nekoga kamerom protiv njegove volje, objavljivanje snimaka i njihovo distribuiranje", navodi Radočaj.
Osim što je ono problem u školama, vršnjačko nasilje se javlja na svim mestima na kojima se deca susreću ili druže.
"Poslednja istraživanja govore o tome da u 35 zemalja Evrope i drugih kontinenata, Srbija se nalazi na 29 mestu po intezitetu i učestalosti vršnjačkog nasilja, što znači da je četiri-pet zemalja posle nje. To nije razlog da mislimo da ga nema, jer dok postoji i ijedna situacija, potrebno je da se reaguje, ali ne bih volela da se stekne utisak da ga ima više nego što ga realno ima", poručuje Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.
Poslušajte emisiju o vršnjačkom nasilju
Vršnjačko nasilje može da ima kratkoročne i dugoročne posledice kako za žrtvu, tako i za nasilnika. Učešće u nasilju može da utiče na fizičko zdravlje mladih, što dovodi do somatskih simptoma kao što su bolovi u glavi, leđima, stomaku, psihološkog stresa. Na kraju, posledica je i dugoročno problematično ponašanje - agresija, nasilje, problemi sa pićem ili zloupotreba narkotika.
Sanja Radočaj ukazuje na to da je nasilje vrlo često instrument ili sredstvo kako bi se postigao određeni cilj.
"Nekome je cilj dobijanje željene stvari, postizanje popularnosti, pokazivanje snage, ili način da postane, odnosno da se pozicionira u nekoj vršnjačkoj grupi. U tom slučaju se radi o vršnjačkim grupama sa problematičnim ponašanjem. Razlog da neko dete fizički ili verbalno napadne svog druga može biti ljubomora, osveta, svađa, a uzroke takvog reagovanja opet možemo da tražimo u modelu ponašanja iz kuće, problemima u ponašanju ili nedostatku socijalnih veština", objašnjava naša sagovornica.
Osim nasilnih predispozicija koje neko nosi, važnu ulogu u tome da li će ispoljiti nasilno ponašanje, zavisi od kompletnog okruženja u kojem se deca razvijaju i koje oblikuje njihove norme, stavove, vrednosti, navike življenja, dodaje Radočaj.
"Tu pre svega mislimo na porodicu, na vršnjake, na školu, razne druge institucije i naravno medije. Vreme u kojem živimo je definitivno obeležila ekspanzija mas medija i sasvim je sigurno da je njihov uticaj sada mnogo snažniji nego što je bio pre 10 ili 20 godina. Ono što brine je količina sadržaja koji obiluje raznim oblicima nasilja. Danas možemo reći da gotovo ne postoji film koji nema nasilnih scena", ukazuje školska psihološkinja.
Mediji kao nasilnici i kao izvor nasilja
Prava dece u medijima se krše svakodnevno. Prema domaćem zakonodavstvu javni interes se, između ostalog, ostvaruje i proizvodnjom medijskih sadržaja u cilju slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih. S druge strane, prava dece se krše i izlaganjem sadržaja koji štetno utiču na njihov, kako moralni, tako i mentalni, razvoj, ali i izostankom participacije dece u kreiranju programa, ukazuje Katarina Majkić, direktorka organizacije "Play centar" iz Mreže organizacija za decu Srbije.
"To je kao i kod igrališta za decu. Mi odrasli zamišljamo kako ta igrališta treba da izgledaju, kao prostori u kojima se deca kreću, a u to stvaranje ne uključujemo njih. Važno je da deca budu uključena i u stvaranje programa, da im podižemo svest kako bi i sami, dok rastu, mogli da selektuju informacije koje dolaze do njih. Mi kao primalac, konzument nekog programa, treba da odlučujemo šta hoćemo, a šta nećemo da gledamo. Deca još uvek nemaju svest o tome i veoma su zgodna za zloupotrebu, pa razni sadržaji štetnog karaktera mogu da ih privuku", poručuje Majkić.
Ekspanzija medija, televizije, potom interneta, društvenih mreža, omogućila je da nasilje postane dostupno na svakom kanalu ili da bude samo "na klik" od korisnika. Posmatrano u širem kontekstu, kontrole sadržaja nema, pogotovo ukoliko se u obzir uzme to da su roditelji odsutni od kuće zbog posla ili nemaju dovoljno znanja kako da uklone štetne sadržaje za decu.
Aktuelna su i istraživanja o vezi između posmatranja nasilnog sadržaja i stvaranju tolerancije prema samom nasilju. Sanja Radočaj primećuje da mediji u Srbiji odišu senzacionalizmom i da su prepuni sadržaja sa raznim oblicima nasilja. Po njenim rečima, sve vidljiviji je i agresivni stil komunikacije, koji se primećuje od rijaliti programa, preko talk show emisija, pa sve do prenosa rada Narodne skupštine.
"Prilika je da postavimo pitanje i za nas odrasle, možemo li i koliko zaista štitimo decu od takvih sadržaja ili možda još bolje, da li smo, i ako jesmo, u kojoj meri smo i zašto postali ravnodušni i tolerantni na takve sadržaje u medijima, pa onda i u realnim životnim situacijama? Ono što je nemoguće je da očistimo medije od nasilja, ali možemo da vratimo kulturu dijaloga, da vidimo koji su mehanizmi da se stimulišu i obezbede sredstva za snimanje i emitovanje emisija sa sadržajem koji bi vršili pozitivan uticaj na dečiji razvoj, pa i na odrasle. Naravno, možemo postaviti pitanje da li postoji mogućnost da se ograniči dostupnost nekih programa, stavljanjem na listu onih koji se moraju dodatno platiti da bi se gledali", dodaje Radočaj.
Zakonska regulativa je svakako nešto na čemu bi trebalo da se radi. Prema sadašnjim propisima, programi koji imaju oznaku "16" mogu da se emituju posle 22 sata, oni označeni sa "18" posle 23 sata, a televizijski sadržaji sa oznakom "12" mogu da se emituju čitavog dana. Upravo to je omogućilo da se rijaliti programi, koji obiluju scenama vršnjačkog i fizičkog nasilja, prikazuju bilo kada.
To je problematično i zbog samog tumačenja. Dok u filmovima ili emisijama postoji kakva-takva svest o tome da je reč o nečemu što je odglumljeno i što nije stvarna životna situacija, u rijalitijima se ta barijera uklanja. U ovakvim programima ne postoje glumci, nego reprezenti samih sebe, koji su "zahvaljujući" svom ponašanju dobili pažnju javnosti i nekoliko minuta upitne slave.
"Ne možemo da očekujemo da sve sama porodica reši. Imamo roditelje koji nisu dovoljno obrazovani ili nemaju dovoljno kapaciteta da se takvim stvarima bave, koji misle da je rijaliti, čim je nešto na TV, dobra stvar. Nemaju svi roditelji podjednake roditeljske veštine i kapacitete za roditeljstvo. Ovim mora da se bavi država i moraju da se bave zakonske regulative, a ne da to pustimo da se rešava kod kuće", dodaje Katarina Majkić za 021.rs.
Naša sagovornica dodaje da deca u školskom uzrastu grade svoj sistem vrednost, te posmatranje komunikacije drugih, bez obzira na to da li ono stiže iz neposrednog okruženja ili iz medija, utiče na njihovo ponašanje i način komunikacije sa svojim vršnjacima. Kao jedan od problema ističe to što se takvi sadržaji kritički ne obrađuju sa njima.
"Bez obzira na to i da do deteta dođe neki neadekvatni sadržaj, ukoliko je roditelj ispratio sa njim to, on može da napravi kritički osvrt na to. Međutim, ne možemo prebaciti svu odgovornost na porodicu, jer do deteta stižu takvi sadržaji ne samo putem televizija, nego i putem interneta, društvenih mreža, sve to što dođe do deteta ne ostaje obrađeno, nego dete to tako ponose i slaže svoje kockice da to tako treba", poručuje Majkić.
Ukoliko se vratimo na samo definisanje vršnjačkog nasilja, odnosno nasilja nad decom, po kojem je to verbalno ili neverbalno ponašanje koje za posledicu ima stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva učenika, onda se može zaključiti i da deo medija u Srbiji, u prvom redu tabloidi, praktično postaju nasilnici nad decom, ne štiteći njihova prava, nego ih ugrožavajući.
Zbog toga je potrebna odgovornost čitavog društva, ukazuje Biljana Lajović iz Ministarstva prosvete.
"Svaka odrasla osoba bi trebalo da bude svesna svoje odgovornosti da ona predstavlja model za nekoga drugog i da deca mnogo brže i lakše uče po modelima, naročito onim koji su eksponirani i koji su veoma učestali u njihovoj sferi života, kroz bilo koji oblik medija. Kao psiholog ne razumem odakle tolika potreba da budu nepristojni i vulgarni, da se toliko agresivno ponašaju, znajući upravo da ih deca gledaju i da to nije dobar model za učenje. S druge strane, na svakom kiosku pored kojeg deca prolaze ona vide naslove i to takođe vrlo negativno utiče. Svaka osoba ili svaki medij, institucija, koja se na takav način ponaša, mora da ima svest da je njegova uloga veoma negativna za decu", poručuje Lajović.
Potrebno je, dodaje, da ljudi razviju svest o posledicama svog ponašanja, što može da se učini edukacijom i dobijanjem informacije. Međutim, kada izostane svest ili želja za odgovornošću, onda reaguju zakoni.
"Ako već sami nemamo svest o tome kakve posledice naše ponašanje ostavlja po druge, a naročito po decu, onda moraju da postoje propisi kojima će se te oblasti regulisati. Veoma je važno da propisi ne budu mrtvo slovo na papiru, nego da postoje mehanizmi kojima se ti propisi zaista primenjuju i po kojima bi ljudi, koji se ponašaju u skladu sa onim što je u najboljem interesu dece, snosili posledice zbog toga", dodaje Lajović za 021.rs.
Šta kada se nasilje već dogodi?
U Srbiji već postoje mehanizmi koji rade na prevenciji vršnjačkog nasilja, ali i oni kojima se reguliše reakcije pojedinaca i institucija kada se nasilje već dogodi. Preventivni programi imaju za cilj da podignu svest učenika, roditelja, ali i nastavnika o prepoznavanju vršnjačkog nasilja, kao i stimulisanje poželjnih oblika ponašanja. Međutim, kako ukazuje Sanja Radočaj, ukoliko postoji raskorak između onoga šta se priča i šta se radi, onda se ne može računati na dugoročne efekte.
Lajović dodaje da je potrebno da se deca uče odgovornosti, te da škole, kao preventivni faktor, imaju postojanje timova za zaštitu od nasilja, izradu programa zaštite od nasilja. Tu je i spoljašni zaštitna mreža, kada se u rešavanje problema uključuje i centri za socijalni rad, policija, zdravstveni sistem.
U poslednjih 10 godina na snazi je i Protokol o postupanju ustanove u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Sama reakcija zavisi od nivoa nasilja koje se uoči, a zahteva se brzina svih ključnih aktera.
"Od ove školske godine na snazi je i Pravilnik o obavljanju društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada. Škola određuje učeniku, u skladu sa težinom učinjenje lakše ili teže povrede obaveze, društveno koristan rad, vodeći pri tome računa o njegovoj psihofizičkoj zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika. Cilj je da se prevenira nepoželjno ponašanje kroz razvoj poželjnih i pozitivnih oblika ponašanja, odnosno da se razvija svest o odgovornosti i posledicama sopstvenog ponašanja i ponašanja drugih i popravljanju odnosa uključenih strana", zaključuje Radočaj.
Biljana Lajović dodaje i to da je jako važno da se insistira na jačanju veze roditelja, odnosno porodice i škole, jer, kako kaže, "samo tako može da se napravi jedna čvrsta vaspitna mreža za decu". U tom pravcu ide i projekat "Play centra" koji se bavi jačanjem snaga deteta u cilju prevencije nasilja, a koji podrazumeva paralelni rad sa decom, prosvetnim radnicima, porodicom, kako bi se podigla svest o prevenciji vršnjačkog nasilja.
Iako mehanizmi postoje, a problemi su uočeni, te se na njihovom rešavanju radi, teško je očekivati konkretne rezultate u situaciji kada su građani praktično poplavljeni nasilnim sadržajima i nasilnom komunikacijom kao svakodnevnicom.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Reci ne, nasilje nije moj izbor". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
.jpg "Uvodi se redovna i vanredna odbrana od poplava u Vojvodini: Ovo je trenutna situacija")
.jpg "Raste vodostaj Dunava, kakva je situacija u Novom Sadu?")
.jpg "Gradska biblioteka u ponedeljak slavi svoj dan uz popust na učlanjenje")
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na novosadskim pijacama u sredu u Tržnici")
.JPG "Kritična masa danas vozi kroz grad, biciklisti će potom postavljati pitanja nadležnima")
.jpg "Novi septembarski petak u Novom Sadu: Grođebal, cvetna pijaca, svirke")
Komentari 20
kimi
Mentalna nega
E samo kad si ti normalan ... pa naravno da se kontrolisu kada im je sve namesteno da mogu da uzivaju u zivotu!!!
Daj da ga vidim da se kontrolise sa 200e plate?? Sta lupas gluposti ,i gde to pise da emocije treba da se kontrolisu?
To je stvar mentaliteta a ne inteligencije!
I sta ti je uopste poenta komentara??
/
pogledajte sta je trending na you tube vezan za srbiju
stihijski se ne podize gledanost
@Inspektor Višekruna
Rijelitiji su samo dno bilo kog tv programa i tv produkcije i kao takvi su i kreirani i zamisljeni, kao sto su u starom rimu imali gladijatore, da se narod zabavlja, dok jedno drugom prosipaju creva. To znaci da ne mozete nista da uradite da rijeliti budu humaniji, jer oni i nisu smisljeni da to budu. Moze samo drzava da ih zabrani, kao sto imate prohibicije raznih stvari. Stvar je samo u tome da li drzava ima interes u tome da nesto zabrani ili interes da nesto ne zabrani.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar