Menu 021

Antibiotici bespomoćni protiv virusa gripa

Grip je stigao u Srbiju, potvrđeno je u Institutu "Torlak", dok su simptomi slični gripu prethodnih nedelja registrovani kod više hiljada građana.
Novi Sad 11.01.2019. | 09:08 > 15:07
Antibiotici bespomoćni protiv virusa gripa
Foto: Pixabay
Prijavljena su i dva smrtna slučaja koja se mogu dovesti u vezu sa gripom, a reč je o hroničnim bolesnicima.
 
Kako kaže doktorka Ana Stanković iz Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku "Jugolab", simptomi gripa mogu biti različitog intenziteta. Najčešće se pojavljuju iznenada, dan ili dva nakon što se zarazimo virusom.
 
"Groznica, kašalj, bolovi u mišićima i celom telu, koji vode do ozbiljne slabosti. Groznica je najčešće praćena temperaturom do 39 stepeni, sa hladnim žmarcima. Kašalj je najčešće u početku suv. Ponekad se bolovi u mišićima mogu proširiti i na zglobove. U dosta slučajeva se javlja mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, glavobolja, bolovi u ušima. Kao komplikacija može se javiti i upala pluća. Kod trećine zaraženih virusom infekcija prolazi bez simptoma, ali te osobe su prethodno prenosioci virusa", navodi dr Stanković.
 
Pored ovih tegoba, grip kod starijih ljudi i onih sa oslabljenim imunitetom može dovesti do ozbiljnih komplikacija, koje mogu da ugroze život, posebno onih koji boluju od teških ili hroničnih bolesti.
 
Do zaraze dolazi putem vazduha, kapljičnim putem, prilikom kijanja i kašljanja:
 
"Zato je preporučljivo da oboleli ili osobe sa tegobama nose maske, kako bi delimično zaustavili širenje virusa. Do zaraze može da dođe i kada se virus gripa nađe na različitim površinama i predmetima u kući. Zbog toga je važno održavanje lične i opšte higijene."
 
Kako naglašava naša sagovornica, antibiotici ne leče grip.
 
"Treba da se zna da su antibiotici bespomoćni protiv virusa gripa. Oni mogu pomoći samo ako ima komplikacija praćenih bakterijskom infekcijom", navodi dr Stanković. 
 
Ako su simptomi blaži, lečenje je usmereno na njihovo ublažavanje, uz unošenje dosta tečnosti i vitamina. Infekcija obično prolazi za oko sedam dana, ali često je za potpuni oporavak potrebno duže vreme. Tada se preporučuju šetnje, srednje fizičko opterećenje, lagana hrana u malim vremenskim intervalima, dosta tečnosti i vitamina, odnosno sve što doprinosi tome da organizam ojača.
 
Prema rečima doktorke Ane Stanković, za očuvanje zdravlja potreban je snažan imunitet, naročito tokom zimskih meseci kada su virusne infekcije veoma česte. Uticaj na imunitet imaju kako genetika tako i životni stil, stres, ishrana, vežbanje, godine, količina sna, pušenje i alkohol. 
 
Ishrana je važan segment jačanja imuniteta. Savet doktorke Stanković je da se svakodnevno zdravo hranimo, jer je većinu vitamina i minerala potrebno stalno nadoknađivati. Kako kaže, ne postoji magična namirnica, pa je raznovrsna ishrana najbitnija da bi imunitet bio snažan i organizam otporan. 
 
"Vitamin C, E i betakaroten, odnosno vitamin A su najznačajniji u očuvanju imuniteta. Da bi se unela dovoljna količina vitamina C potrebno je jesti citrusno voće - limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine, kao i zeleno povrće - papriku, brokoli, spanać. Vitamin C se ne deponuje u organizmu, pa je važno da njegov unos bude deo svakodnevne ishrane, naročito kod pušača. Za optimalan unos vitamina E, u jelovnik treba uvrstiti biljna ulja i klice žitarica - kukuruza i pšenice, kao i semenke suncokreta i orašaste plodove - lešnike, orahe i bademe." 
 
Grip se često poistovećuje sa prehladom i drugim infekcijama disajnih puteva. Dijagnoza se postavlja klinički, ali se obavezno potvrđuje virusološkim testovima.
 
U laboratorijama "Jugolaba" rade se analize kojima se utvrđuje prisustvo virusa gripa i određuje kog je tipa, A ili B. To se radi dokazivanjem prisustva antitela, što znači da je u organizmu virus gripa. Time se potvrđuje ili eliminiše grip kao uzrok simptoma kod pacijenta. 
 
 
Vrhunac epidemije obično se javlja krajem januara, a epidemija ponekad traje i do kraja marta, pa i u aprilu.
 
"Svake godine je ista epidemiološka situacija kada su respiratorne infekcije u pitanju. Nagle promene vremena, slave, porodična okupljanja, vode sve većem broju obolelih već u prvoj polovini decembra. Stručnjaci upozoravaju da se masovno oboljevanje od gripa u Srbiji očekuje sredinom januara kada se ljudi vrate na posao, a deca u školu posle praznika", navodi dr Stanković.  
 
Kao prevencija savetuje sa da treba jesti dosta voća i povrća, piti dosta tečnosti, odmarati se, provetravati prostorije. Preporučuje se i godišnje vakcinisanje sezonskim vakcinama protiv gripa.
 
"Vakcina služi da održi stanje organizma i da spreči da dođe do teških stanja koja mogu biti kobna. Ona sprečava oboljevanje od gripa i širenje bolesti, kao i komplikacije i pogoršanja osnovne hronične bolesti, jer čak i ako se dobije grip, a čovek je vakcinisan, bolest će biti u blažoj formi", kaže naša sagovornica. Period stvaranja imuniteta je četiri do šest nedelja nakon vakcinacije. 
 
Vakcina se preporučuje u slučajevima kada je oslabljen imuni sistem, svima koji boluju od hroničnih bolesti, deci starijoj od šest meseci, trudnicama, a u rizičnu grupu spadaju i oni koji su svakodnevno u kontaktu sa velikim brojem ljudi, kao što su zdravstveni i prosvetni radnici i zaposleni u drugim javnim službama. Vakcina je besplatna, a izabrani lekar procenjuje u kojim slučajevima je ne treba dati.
 
Recimo i da je kod nas potvrđen onaj soj virusa gripa koji sadrži preporučena ovosezonska vakcina, koju su građani dobijali u domovima zdravlja.
 
Informacije o svim analizama koje se rade u "Jugolabu" možete pronaći OVDE.
 
Celu emisiju "Zdravi sat" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu.
 

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest