Ovaj izveštaj odnosi se na period od 2013. do 2017. godine i radi se jednom u pet godina, sa ciljem evidentiranja i analize stanja životne sredine u gradu. Naredne sedmice naći će se pred odbornicima Skupštine grada.
Kako se konstatuje u izveštaju, postignut je značajan napredak u oblasti zakonodavstva, ali je potrebno još dosta učiniti kako bi se otklonile posledice ljudskih postupaka.
Kad je reč o putnom saobraćaju i putnoj mreži u gradu, stanje bezbednosti saobraćaja je nezadovoljavajuće, posebno na kritičnim deonicama. Obim saobraćaja je velik, nije završena kategorizacija putne mreže, a učešće automobila u saobraćaju je preveliko u odnosu na javni prevoz, koji nije dovoljno unapređen, a ni afirmisan. Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kažu i da se ne radi dovoljno da izgradnji biciklističkih staza i traka kako u gradu, tako i u prigradskim naseljima.
Motorna vozila, naime, emituju najmanje 40 vrsta različitih zagađujućih materija, a negativni efekti funkcionisanja saobraćaja uključuju i osetljivost na svetlosno zagađenje, buku i vibracije.
Ugrožen je i Nacionalni park "Fruška gora". Osim činjenice da se u okviru parka sprovode delatnosti koje nisu u najboljem interesu ove sredine, i druge ljudske aktivnosti ugrožavaju park, zaključuju stručnjaci.
"Blizina gradskog jezgra Novog Sada, kao i razgranata mreža infrastukture preko područja Nacionalnog parka, imaju za posledicu veliki pritisak od strane vozila i posetilaca koji rezultuje velikim količinama komunalnog otpada duž saobraćajnica i izletničkih staza. Naročito se prilikom održavanja manifestacija, kao što je Fruškogorski maraton i prvomajski izlet, nagomilaju otpaci za čije uklanjanje služba Nacionalnog parka nema dovoljno kapaciteta", navodi se u izveštaju.
U proteklom periodu je i nelegalno postavljeno 15 kamp-kućica na području između obale i nasipa na severoistočnom delu parka. Takođe, zbog nesavesnog ponašanja posetilaca, stabla autohtonih topola pretpela su štetu od paljenja vatre i drugih oštećenja.
"Najčešći vid bespravne gradnje u zaštićenim područjima predstavljaju izgrađene vikendice i bespravni objekti u vikend naseljima, bez obzira na ograničene kapacitete. Pored vikendica, molovi koje vlasnici vikend objekata postavljaju kako bi prišli vodenim površinama takođe predstavljaju najširi oblik uzurpacija zaštićenih područja. Na području 'Kovinjsko-petrovaradinskog rita', 'Begečke jame' i 'Fruške gore' registrovani su slučajevi bespravne gradnje i podizanja splavova", poručuju stručnjaci.
Ovo nisu jedini problemi u nacionalnom parku. Naime, često se dešava da građani voze "enduro" motocikle po šumskim putevima i stazama, a uprkos zalaganju čuvarske službe, "ne postoji odgovarajući pravni i praktični mehanizmi da se ova pojava zaustavi ili ublaži".
Otrovane ptice
U gradu je naseljeno 42 vrste sisara - od toga je devet vrsta strogo zaštićeno, a 17 su zaštićene vrste. Postoji devet vrsta slepih miševa, a okolina grada je izdvojena kao jedan od centara diverziteta slepih miševa. Od posebnog značaja su dve ugrožene vrste, slepo kuče i tekunica.
Evidentirano je 251 vrsta ptica, a u najugroženije spadaju velika droplja, krstaš i orao belorepan.
"Uništavanje ili izmena staništa najozbiljniji je faktor ugrožavanja ptica. Na ovom prostoru deluju i faktori koji deluju na ptice. To su nezakonit lov, uznemiravanje, trovanje i sakupljanje, kao i putevi, visoki stakleni objekti i dalekovodi na kojima ptice stradaju. Najvažnije je pomenuti slučaj mladog sivog sokola, pronađenog mrtvog početkom juna 2017. godine u ulici Antona Čehova, za kojeg je dokazano da je otrovan furadanom, najverovatnije korišćenog od strane nesavesnog golubara. Vrlo česta pojava je nesavesno rušenje gnezda gradskih lasta i vetruški, usled čega često stradaju mladunci. Uznemiravanje se vezuje za sečenje stabala kod zimovališta utina i paljenje trske u Petrovaradinskom ritu, koje je omelo gnežđenje belorepana, ali i nekih ptica vodenih staništa", naglašava se u Izveštaju o stanju prirode u Novom Sadu.
Da bi se sačuvale ptice, Zavod za zaštitu prirode savetuje da se sačuvaju i revitalizuju preostali delovi nekadašnjeg Velikog novosadskog rita, delovi uz postojeću gradsku deponiju i auto-put, zabrani širenje plantažnih zasada topola na račun prirodnih šuma, revitalizuju močvarna staništa, očuvaju delovi pašnjaka i livada kod Futoga, Begeča i Veternika, kao i da se očuva opšta starost šuma Fruške gore. Potrebno je i prestati sa redovnom sečom i redukcijom zelenila u periodu gnežđenja ptica, od aprila do kraja juna.
Savetuje se i postavljanje kućice za ptice, izolovanje električnih vodova, poboljšanje rada inspekcije i terenske kontrole, kao i edukacija građana.
U republičkim aktima koji se odnose delom i na područje Novog Sada, navodi se mogućnost iskorišćavanja preostalog hidropotencijala Dunava izgradnjom hidroelektrane "Novi Sad". Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode ne podržavaju ovu ideju.
"Izgradnjom hidroelektrana, uništavaju se veoma vredna priobalna staništa. Ekološke osobine novonastalih akumulacija su manje pogodne za živi svet, posebno za ptice vodenih staništa, čime se značajno degradira prostor. Izgradnjom brane prekida se uzdužna povezanost ekosistema vodotoka, što dovodi do izolacije mnogih vrsta koje su delom ili celim svojim životnim ciklusom vezane za vodotok. U slučaju faune riba, to znači prekid u distribuciji populacija uzvodno i nizvodno od elektrane, smanjivanje i eventualno gubitak područja neophodnog za mrest i ishranu, promene u genetičkoj varijabilnosti vrsta, izmene ekoloških uslova u sredini i slično", konstatuju stručnjaci.
Uz sve navedeno, broj zaposlenih u preduzećima koji brinu o zaštiti životne sredine često se menja i nije dovoljan, a broj čuvara prirode opada.
U Novom Sadu je, inače, ekološkom mrežom (zaštićena područja i staništa) obuhvaćeno 11,86 odsto cele teritorije grada. Grad godinama unazad ne uspeva da potroši budžet namenjen zaštiti životne sredine, koji je svakako mali.
Stručnjaci Zavoda preporučuju da se novac namenjen zaštiti životne sredine troši namenski, te da se pre ulaska u Evropsku uniju dostigne ulaganje od dva do tri odsto godišnjeg BDP-a za zaštitu životne sredine. Poželjno je obezbediti transparentno, redovno i finansijski značajnije finansiranje relevantnih nevladinih organizacija.
Šta civilni sektor, koji nezavisno od državnih organa vodi evidenciju o stanju životne sredine, ima da kaže o svemu planiranom i učinjenom čitajte u posebnom tekstu
OVDE.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Proglašena lista")
.jpg "Neispravne i uvećane ponude za radove na Avijatičarskom naselju")
.jpg "Narodna stranka: Ovo su tri inicijative koje bi promenile život Novosađana")
.jpg "Izbori u Temerinu: Od četiri liste, dve manjinske - koga će birati građani?")
Komentari 17
petar
Došljaci, bilo iz Trebinja, Šibenika, Babušnice ili Kikinde su svoje novo mesto pod suncem kupili ili iznajmili od Prvorođenih, tako da to što ste prodali jutro zemlje na Telepu i prešli u Danila Kiša i spucali pare na sokovnik, espreso aparat i pežo406 kabriolet pa vam sad dosadno u 4 zida sa bukom automobila - sorry. Možete se samo sećati srećnih vremena i kad ste mahali zeleno žuto plavom..
Saša
Treba uvesti strogu kontrolu seče i da se na svako posečeno zasadi tri nova drveta. Sve urbanističke planove ponovo usvojiti sa značajnjim izmenama u pogledu zelenih površina, odnosno njihovim povećanjem.
ex chapman
PS ovaj komentar je upućen onima koji verno prate moj "rad" i koju su mi nedavno skrenuli pažnju da nedovoljno dajem pozitivne komentare!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar