Menu 021

Ambrozija prvi put primećena u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima pre 66 godina

Alergena biljka ambrozija prvi put je primećena 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu gde je dospela iz Rumunije brodovima koji su plovili Dunavom, a u Srbiji je na nju danas alergična svaka deseta osoba, piše "Politika".
Novi Sad 26.08.2019. | 09:36
Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) najpoznatija je i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je 50 do 60 procenata svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba samo osam do 20 polenovih zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje do osam milijardi polenovih zrna. Smatra se da na našim prostorima raste oko 10 biljaka po svakom stanovniku.
 
To je jednogodišnja biljna vrsta, visine od 20 do 200 centimetara. Cveta od početka jula pa sve do kasne jeseni i prvih mrazeva.
 
Iz Amerike u Evropu
 
Ambrozija je samonikla biljka stepsko-prerijskih područja Severne Amerike, ali se proširila po celom svetu. Smatra se da je u Evropu uneta u prvoj polovini 19. veka. Prvi put je registrovana u Nemačkoj 1863. godine, a dve godine kasnije u Francuskoj. U zapadnoj Evropi ni danas nije masovna i nije se odomaćila, već luta u raznim tipovima ekosistema, jer zbog klimatskih prilika, pre svega povećane vlažnosti, njeni plodovi ne sazrevaju u potpunosti.
 
U Evropi raste u centralnim, južnim i jugoistočnim delovima na zapuštenim područjima i oko urbanih sredina. Počev od ranih osamdesetih godina, ambrozija se u centralnoj Evropi rapidno širi, naročito u poljoprivrednim regionima. Ovaj fenomen delimično može da se objasni prelaskom sa tradicionalnih ratarskih kultura (kukuruz, pšenica) na nove (suncokret, šećerna repa), jer se seme ambrozije veoma često može pronaći kao kontaminat u semenu suncokreta.
 
U Srbiji je ambrozija prvi put primećena pre 66 godina, 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Smatra se da je na ove lokalitete dospela iz Rumunije, brodovima koji su saobraćali Dunavom. U Rumuniji, u Karpatskoj kotlini ovu vrstu prvi put zapaža mađarski botaničar Šandor Javorka 1908. u okolini Oršave (rumunski deo Podunavlja). Kasnije su Sremski Karlovci, Petrovaradin i Novi Sad postali žarište njenog širenja u Vojvodini. Interesantno je da se u Banatu ova biljka pojavila relativno kasno, tek oko 1980. Raste pretežno u nizijskim predelima, naročito u Vojvodini, Beogradu i gravitirajućim područjima, šireći se na jug, dolinama reka.
 
Kako dalje piše "Politika", u poslednjih tridesetak godina njeno širenje je veoma uočljivo i u južnim delovima Srbije. Identifikovana je u dolinama Velike i Južne Morave, u Sićevačkoj klisuri, pored Pećke bistrice na Kosovu i Metohiji, a mestimično i u južnom Podrinju, pa preovlađuje mišljenje da će uskoro postati problem cele Srbije.
 
Kakva je trenutna situacija kada je u pitanju prisustvo ambrozije u Novom Sadu, možete čitati u našem tekstu OVDE.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Sve Vam je oprosteno
    26.08.2019 20:38
    "Samo čupanje iz korena i maksimalno suzbijanje. Država bi trebala da ponudi novac bilo kom građanu koji donese koren male ili velike biljke. Kao što su u Mađarskoj uradili. Kada su sveli ambroziju na jedan normalan nivo onda su počeli da šibaju po džepu i ljudi naučili i šta je ambrozija i kako je uništiti..."

    U prevodu, Ugari vratite se i pokazite nam kako se vodi drzava.
  • Darwin
    26.08.2019 12:46
    Samo skuvajte jak caj od ambrozije i sve boljke ce da prodju.
  • Mikica
    26.08.2019 11:51
    Da li je 10% dovoljno?
    Koiko procenata građana treba da bude ugroženo da bi se neko ozbiljno pozabavio uništavanjem ambrozije? Da li je svest o alergijama još ivek na nivou- curi im nos, možeš misliti. Da li iko razume koliko je alergija nepredvidiva i može biti vrlo opasna, koliko umanjuje radnu sposobnost i ometa normalan rad i aktivnosti? Lečenje je raznoliko, skupo i kod nas često zastarelo. Ili ćemo sačekati još 100 godina?
  • Petar
    26.08.2019 10:38
    Istini za volju
    Ambrozija je stigla unutar američke pšenice, koja je u to doba humanitarno isporučivana.
    Rumunskim brodovima ili našom železnicom, svejedno.
    Pre toga nije bila zabeležena na evropskom kontinentu.
    Pitajte starije agronome, a istinu kasnije menjajte, već kakva naređenja dobijete.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest