Menu 021

Romska deca u novosadskim školama - Tek više od pola generacije završi u roku, sve prisutnija segregacija

Deca iz romskih porodica koja se školuju u osnovnim školama u Novom Sadu imaju znatno više neopravdanih izostanaka u odnosu na decu opšte populacije, postižu znatno gore rezultate i u velikom procentu napuštaju školu nakon četvrtog razreda, a to se naročito odnosi na romske devojčice.
Novi Sad 13.11.2019. | 16:23 > 17:15
Kako su pokazali rezultati istraživanja Zaštitnika građana Novog Sada, a koje je sprovelo udruženje žena "Romena", tek oko 63 odsto jedne generacije romske dece završava osnovnu školu u roku, a veliki problem je broj neopravdanih izostanaka ove dece, zbog kojih na kraju školske godine ne dobijaju ocene i suštinski "padaju" čitaju razrede.
 
Još jedna zabrinjavajuća činjenica, koju je na prezentaciji rezultata iznela zaštitnica građana Novog Sada Marina Popov Ivetić odnosi se na segregaciju - pojavu da roditelji sve više u Novom Sadu, ali i u celoj Srbiji, ispisuju svoju decu iz škola u kojima ima romske dece i šalju ih u druge, po pravilu i udaljenije škole, pod opravdanjem da je nastavni program pojednostavljen i manje bogat upravo zbog prisustva romskih mališana.
 
Popov Ivetić je iznela da je statistička analiza brojnosti i položaja dece romske nacionalne manjine u osnovnim školama u gradu samo prvi korak u boljem sagledanju položaja Roma i Romkinja. 
 
"Sada imamo osnov da se naredne godine pozabavimo edukacijom i to verovatno nastavnog kadra. Trebalo bi se pozabaviti problemom segregacije i nastavnog programa, da li se radi o donekle opravdanoj situaciji ili ne, kako rešiti ovaj problem jer naravno da je neprihvatljivo da se formira škola samo za romsku decu - to nikad  neće biti rešenje", poručila je Zaštitnica građana Novog Sada.
 
Predsednica udruženja "Romena" Ljiljana Mihajlović podsetila je da se u proteklih 10 godina nije radilo nijedno sveobuhvatno istraživanje o romskoj populaciji na nivou Novog Sada, te da je vreme da se vidi dokle se stiglo sa implementacijom mera iz programa inkluzije u obrazovanju.
 
"Cilj nam je da postignemo potpunu inkluziju romske nacionalne manjine u sistem, a naročito dece, što sada možemo da počnemo jer imamo statističke podatke. Mi smo na adrese 35 škola poslali upitnike, a odazvalo se 28 škola u kojima se školuju romski mališani, a analizirali smo da li postoji pedagoški asistent, polnu strukturu, lokaciju škole i izostajanje s nastave", objasnila je Mihajlovićeva.
 
Kako pokazuju podaci iz popisa stanovništva 2011. godine, 1,3 odsto ukupnog broja stanovnika Novog Sada izjasnilo se da je romske nacionalnosti. Međutim, taj broj je sada sigurno mnogo veći usled izraženih migracija, dodala je Mihajlović.
 
"Često zaboravljamo iz kakvih sredina dolaze ova deca i treba da sagledamo ta mesta - podstandardno naselje Veliki rit broji najmanje 300 romskih porodica, Bangladeš broji 70 porodica, Šangaj oko 50, a Adice oko 170 romskih porodica. Najviše učenika pohađa škole koje su i najbliže ovim naseljima, a to su OŠ 'Dušan Radović', 'Jožef Atila', 'Dositej Obradović' - koja je upisivala romsku decu do 2017. godine, upis u većem broju preuzela škola 'Veljko Petrović' u Begeču. Pedagoški asistent je angažovan u četiri škole, uključujući OŠ 'Vuk Karadžić'", navela je predsednica "Romene".
 
Treba napomenuti da su u ukupno tri škole realizuje izborni predmet romski jezik.
 
Sve gradske i prigradske osnovne škole je prošle školske godine pohađalo ukupno 18.687 učenika, od čega je 1.099 dece romske nacionalnosti, što je šest odsto ukupnog broja dece. U "Dušan Radović" je 28 odsto učenika romske nacionalnosti, u "Jožef Atila" je reč o 21 odsto učenika, u "Veljko Vlahović" je 34 odsto, dok "Dositej Obradović" pohađa ukupno 49 odsto romske dece od ukupnog broja učenika. Ovi podaci suštinski ukazuju na činjenicu da deca romske nacionalnosti podrazumevaju najmanje petinu ukupnog broja učenika.
 
Rezultati pokazuju da skoro 80 odsto romskih učenika koji su imali neopravdane izostanke nisu na kraju godine dobili ocene, dok je kod druge dece sa izostancima taj procenat samo 21 odsto. Poražavajuće je da mnogo je veći procenat devojčica koje su neocenjene, iako je njih više u celom obrazovnom sistemu, što ukazuje na i dalje prisutan fenomen ranih brakova u romskim porodicama.
 
"Značajne promene u obrazovnim dostignućima zapažamo kod učenika pri prelasku iz prvog obrazovnog ciklusa u drugi, to jest iz četvrtog u peti razred. Uočava se povećanje broja učenika 5. i 6. razreda koji imaju nedovoljan uspeh u odnosu na prvi obrazovni ciklus - pad broja učenika s vrlo dobrim prosekom. Ključna tačka osipanja je taj peti razred, najveći procenat dece je tada nedovoljan ili nisu ni završili peti razred. Takođe, kad smo poredili socijalni status porodice i dostignuća učenika, videli smo da većina romske dece koja su uključena u obrazovni sistem potiče iz porodica korisnika socijalne pomoći", navela je Ljiljana Mihajlović.
 
Istraživači su analizirali celu generaciju koja je krenula u školu 2011. godine, a to je ukupno 169 učenika romske nacionalnosti. Osnovnu školu je završilo 105 učenika, što je 63 odsto.
 
Kad je reč o preporukama da bi se stanje unapredilo, potrebno je da Grad Novi Sad sa novim, boljim i konkretnim merama potpuno podrži inkluziju Roma i Romkinja - da se uvedu nove nastavne i vannastavne aktivnosti, veći broj pedagoških asistenata (koji su najveća podrška romskim mališanima u školi), bolji raspored đaka po školama, bolja profesionalna orijentacija kako bi ova deca imala budućnost, te jačanje kompetencija i znanja celokupnog kadra, a naročito nastavnika. Potreban je i mnogo snažniji kontakt sa roditeljima ove dece.
 
Predstavljanje ove analize urađeno je u sklopu Festivala prava deteta, koji organizuje Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman. Zamenik ombudsmana za prava deteta Milan Dakić i pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović podsetili su na fundamentalno pravo - pravo deteta, kao i važnost inkluzije kao mere koja u Srbiji zvanično postoji 10 godina. D
 
Dakić je podsetio da je primer zbližavanja dece-migranata i dece opšte populacije u Vojvodini jasan dokaz uspešnosti inkluzije i to kad se deci da šansa da učestvuju, dok je Pavlović naglasio da je ključna sintagma koja treba sve da nas okuplja - zajedničke vrednosti, koje savremeno društvo treba da neguje, u najboljem interesu deteta. 
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Bojan
    22.11.2019 09:31
    Nije nego
    Ja ovde vidim samo diskriminaciju Srba u rođenoj zemlji koja je čak definisana i Ustavom Republike Srbije. Hvala na tome rodoljubcima iz DSS-a i SRS-a, kao i njenom progresivnom krilu SNS-u.
  • Draga
    15.11.2019 11:04
    M
    U Petrovaradinu ul. D. Simunovica smestena višečlana romska porodica sa decom (i novorođenčad). Nemaju vodu (zbog dugova vlasnika kuće gde su smešteni a on je preminuo - videla sam da su i brinuli o njemu).
    Svi su čisti - vodu im daje komšija i oni sipaju u flaše od 5 litara. Da li se zaista ne mogu oprostiti dugovi i njima olakšati inkluziju o kojoj svi neiskreno pričamo.
  • Uzaludan
    14.11.2019 07:23
    Posao
    Svi uzimaju pare na projekte o romima a ne razmislja pri tom da oni imaju svoju kulturu i navike koje nemaju veze sa ovim bajkama...
  • Istina
    14.11.2019 07:03
    ...
    Jedno je ako neko nema, a sasvim drugo ako neko neće!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest