"Prema navodima pritužbe i informacijama sa kojima je upoznat Zaštitnik građana, nakon prijave seksualnog zlostavljanja deteta, dete je sedam puta davalo izjave nadležnim organima: najpre pred policijskim službenicima, potom pred organom starateljstva i na kraju pred nadležnim javnim tužilaštvom. Ove informacije ukazuju na mogućnost da je dete bilo izloženo višestrukoj retraumatizaciji, uprkos postojanju zakonskih odredbi koje omogućavaju da dete žrtva krivičnog dela protiv polne slobode bude saslušavano na način koji sprečava sekundarnu traumatizaciju i štiti dobrobit deteta koje je pretrpelo traumu", navodi se u saopštenju.
Kako za 021 kaže Vanja Marčić, majka devojčice koju je, 20. septembra dok se vraćala iz škole, presreo čovek koji je na neprimeren način pokušao da ostvari konverzaciju sa njom, čitavo iskustvo bilo je mučno i za nju i za dete i sada se, posle svega, kaje što je prijavila događaj.
"Moje dete je, na njen deseti rođendan, koji bi trebalo da bude radostan dan, presreo muškarac na ulici, pitao je da li ima momka, uhvatio se za kaiš, skinuo pantalone i pitao da li je nekad videla onu stvar. Ona je, na sreću, naišla na ženu koja ju je dopratila do zgrade, ali je u stan ušla uplašena i plačući. Mi smo u roku od sat vremena prijavili slučaj policiji. Policija je došla, napravila zapisnik, prihvatila prijavu i odmah su mi rekli da čekaju javnog tužioca", priča majka devojčice.
Naglašava da je policija postupala krajnje korektno prema devojčici i da su u toku istog dana došli da sa njom obiđu kraj i rutu kojom je dolazila iz škole, kako bi videli da li postoje nadzorne kamere koje su mogle da snime čoveka.
"Policija je u prvih osam sati uradila svoj posao i ja sve to vreme imam informaciju da se čeka tužilac. Tužilac se prvi put pojavljuje u ponedeljak kada moje dete ide na prepoznavanje. Tom prilikom mi potpisujemo izjavu koju je ona dala i tu istu izjavu potpisuje i tužilaštvo. Tu je vrlo sporno i to što mi nismo dobili nikakvu kopiju i sada oni mogu da tvrde da je prva izjava data tek 16. oktobra", naglašava Marčić.
Dodaje da je problematično i to što je desetogodišnja devojčica na prepoznavanje išla u 20:30h, iako sutradan ide u školu pre podne, a i to što je zamenica javnog tužioca, koja je, kaže, bila prisutna, bila vrlo neljubazna prema detetu.
"Posle toga su nas ponovo zvali iz Centra za socijalni rad i rekli da ja moram moje dete da dovedem kako bi ona opet dala neku izjavu. Meni govore da moram da izađem iz prostorije kako bi oni razgovarali sa detetom i uradili nekakvu procenu. Radnica mom detetu tada govori da je to poslednji put da mora da priča o tome. Nije prošlo ni dva dana zove me devojka koja se predstavi kao nama dodeljeni zastupnik od strane javnog tužilaštva. Ona mi objašnjava kako dete moram da dovedem u tužilaštvo da ona da izjavu. Ja kažem da ne moram, jer ona je već sve uradila što je do nje, i pomogla policiji i dala izjavu", objašnjava Marčić.
Nakon toga je, kako kaže, shvatila da mora sama da se informiše i da čita zakone: "Posle svega toga tražila sam da nam pravnica obezbedi uslove za davanje izjave, odnosno ispitivanje u skrin sobi, jer to je jedina validna izjava i oni su to od početka znali. A prilikom davanja prve izjave u policiji tu su bile i dve žene iz Centra za socijalni rad koje su pisale izveštaj i one su morale to takođe znati. Tek posle mog insistiranja na skrin sobi rekli su da će je obezbediti, ali tek 16. oktobra."
Prema njenim rečima, nakon toliko vremena, devojčica više nije bila zainteresovana da priča jer joj, kako je rekla, "niko ionako ne veruje".
"Tri nedelje posle događaja ona ponovo mora da priča o tome. Razgovara u sobi sama sa psihološkinjom, ali je iz druge prostorije posmatra gomila ljudi. A ključna rečenica te psihološkinje je: 'Pa znaš, vremenom događaj gubi na značaju'. Ta rečenica je moje dete potpuno zaključala", priča Marčić.
Nakon svega toga prijava je odbačena, jer je, po proceni psihološkinje, dete davalo "neprecizne odgovore" i nije sarađivalo. Ipak, kako kaže Marčić, zbog prijave druge devojčice "ta osoba na sreću nije na slobodi".
Centar za socijalni rad "čeka instrukcije Ministarstva"
Na pitanja 021 u vezi sa ovim slučajem i postupanjem njihovih radnika Centar za socijalni rad nije odgovorio. Kako su naveli, pitanja su prosleđena Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Odgovore, tvrde, poslaće nakon dobijanja instrukcija od Ministarstva.
U razgovoru sa predstavnicima PR službe Ministarstva, novinarka 021 saznala je da, bar na njihovu adresu, ova pitanja nisu stigla.
Tužilaštvo: Sve je rađeno u roku i po zakonu
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu odgovaraju za 021 da je "maloletna osoba ispitana po njihovom nalogu samo jednom i to u prostorijama Centra za socijalni rad" i tvrde da je "sve urađeno u skladu sa zakonom". Kažu da nisu naložili ispitivanja pre zvaničnog.
Na pitanje zašto je to zvanično ispitivanje urađeno tek 16. oktobra, tri nedelje posle samog događaja, u Tužilaštvu odgovaraju da je "dokazna radnja preduzeta blagovremeno i u zakonskim rokovima".
Pokrajinski ombudsman: Dete u krivičnom postupku je uvek žrtva, čak i kada je svedok
Zamenik pokrajinskog ombudsmana Milan Dakić kaže za 021 da još uvek ne postoji dovoljno sluha da čak i kada je dete svedok nekog nemilog događaja, ono je uvek i žrtva.
"To ne samo da je sekundarna već i tercijalna viktimizacija deteta kada se na taj način rade forenzička ispitivanja. Dolazi do situacija da i u najboljoj nameri ljudi misle da čine najbolju stvar u interesu deteta, ali to su često pogrešni postupci. Koliko god rad sa decom bio emotivan ili komplikovan, mora da se drži tih propisa", kaže Dakić i dodaje da je važno stalno objašnjavati ne samo pravnu normu kada je u pitanju odnos deteta i zakona, već i zašto je to tako.
Cerović: Postupak u kom je dete žrtva nasilja treba da bude sproveden hitno
Ines Cerović direktorka Centra za prava deteta objašnjava za 021 da bi u slučaju bilo kakvog nasilja nad detetom trebalo delovati hitno.
"Ne mogu bez neke zvanične dokumentacije da tvrdim, ali svakako nije smela da se pošalje ta poruka da se ne odgovori na potrebe deteta i da se dete saslušava više puta. Čak i da je prvo ispitivanje bilo 16. oktobra, u ovim slučajevima treba hitno postupati. Zakonom su predviđene mere zaštite deteta, međutim, one se često kod nas ne preduzimaju", navodi Cerović.
Naglašava da postupci kada je dete žrtva inače predugo traju i da to "razvlačenje" po sudovima, tužilaštvima i centrima za socijalni rad izaziva ogroman stepen neprijatnosti i stres kod deteta.
Ona dodaje da je Centar zajedno sa Ministarstvom pravde radio projekat "Pravosuđe po meri deteta" koji je trebalo da unapredi sistem. U okviru projekta opremljeno je nekoliko sudova sa skrin sobama gde su deca u zaštićenom okruženju. Držali su tribine i predavanja svima koje dolaze u dodir sa decom u krivičnim slučajevima. Međutim, kaže, nakon što je projekat završen, institucije su se uglavnom, vraćale na staro.
U sudu u Beogradu su, na primer, nakon preseljenja zaboravili na opremu za snimanje, tako da se ona više ne koristi.
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
Komentari 63
dijasporac
Trt
To je u redu, bes i frustracije su normalna osećanja, i postoje stručnjaci koji će ti pomoći. Kao što sam već naveo, teško je da ćeš ovde naći nekoga stvarno dobrog u svom poslu, ali to što tebi fali može da reši i mediokritet.
@Trt
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar