Hoće li biti gasa u Srbiji?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

27.11.2025.

12:09 > 12:13

Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Sjedinjene Američke Države su zabranile svim svojim kompanijama i bankama da imaju bilo kakav poslovni odnos ne samo sa firmama u ruskom vlasništvu, već i sa preduzećima iz bilo koje države na svetu koja se usude sklopiti makar i najmanji aranžman sa partnerom iz najprostranije zemlje na svetu.

Cilj je da se ruska ekonomija u potpunosti izoluje, a sve se, navodno, radi s ciljem sprečavanja sticanja novčanih sredstava kojima Moskva finansira rat u Ukrajini. Moć SAD je toliko velika, posebno na takozavanom Zapadu, da se retko koja kompanija iz Evrope, Japana, Kanade, Australije, Južne Koreje... usudi da pomisli na poslovanje sa ruskim partnerom.

Istina, čini se da se kineska preduzeća dosta komotnije odnose prema američkoj pretnji, a od većih ekonomija, i Indija pokušava da ne prekida, ako baš ne mora, poslovanje.

Veliko iščekivanje

Što se tiče Srbije, njene kompanije pokušavaju da izbegnu udar najmoćnije države na svetu, što je posebno izraženo činjenicom da je Naftna industrija Srbije, time i njena jedina rafinerija, u Pančevu, u većinskom vlasništvu ruske državne firme Gaspromnjeft.

Pre ili kasnije poslovni partneri prekidaju saradnju sa NIS-om, a posebno je neugodna odluka naftovoda JANAF da, dok važe sankcije SAD, u Pančevo ne isporučuje sirovu naftu. Kako je reč o jedinoj mogućnosti cevovodnog dovođenja sirove nafte u Srbiju, rafinerija u Pančevu ovih dana, nakon što je iscrpela sopstvene i državne rezerve, prestaje sa radom.

Posledice mogu biti goleme za ekonomiju, pa i ukupni život u Srbiji. Sve može da se ozbiljno poremeti, snabdevanje i svakodnevna kupovina goriva, rad i najosnovnijih službi poput zdravstvene ili snabdevanja svakodnevnim potrepštinama. Stanovništvo i vlast su u iščekivanju hoće li u Vašingtonu uslišiti vapaj male državice sa Balkana da se, ipak, nabavka i transport sirove nafte izuzmu iz sankcija u narednih 50 dana do kada bi ruski vlasnik trebalo, bar tako se srpska vlast nada, da proda vlasništvo.

Ukoliko ne ispuni očekivanja, država Srbija bi, pozivajući se na višu silu, nacionalizovala NIS, ali bi, težeći da ne kvari dobar odnos sa Rusijom, dosadašnjem vlasniku isplatila punu cenu jedne od najboljih domaćih kompanija.

Ko nameće sankcije

Međutim, teškoće sa naftnim gorivima nisu jedine koje more građane Srbije. Neizvesno je hoće li ove zime u Srbiji biti dovoljno još jednog energenta, gasa. Dugogodišnji ugovor o snabdevanju ističe 31. decembra, a novi se ne potpisuje.

To što se do sada najmanje dva puta najavljivao, pa otkazivao dan potpisivanja novog ugovora sa uvek pouzdanim partnerom iz Rusije unelo je dodatnu zebnju da je došlo do neslaganja između dva višedecenijska partnera. Nije teško zaključiti da ruska strana nije voljna da proda NIS koji je pre 17 godina kupila pod ogromnim dugovima (973 miliona evra) i uloživši najmanje tri milijarde evra od firme pred rasulom napravila vodeću kompaniju u državi.

Čini se da od srpske strane očekuje više razumevanja za investitora, a ne da javnost Srbije galami kako tradicionalni partner ovog puta ne želi da pomogne, već, naprotiv, dovodi Srbiju u tešku poziciju da, najmanje privremeno, odustane od domaće rafinacije nafte. Stvar je u tome da su sankcije nametnule SAD, što se u srpskoj javnosti može čuti tek ponekad. S druge strane prava je povika na Ruse.

Velike oscilacije u potrošnji

U novoj situaciji, Moskva se očito premišlja oko ugovora o novoj isporuci. To je za srpsku stranu uvek bio veoma povoljan ugovor, sa pouzdanim i preciznim isporukama kvalitetnog energenta, pri čemu je cena bila 20 do 25 odsto niža od berzanske. Nevolja je tim veća što je zima već počela, pa je raspoloživog gasa jako malo, nije jednostavno ni na brzinu rešiti pitanje transporta, a cena bi svakako bila znatno viša nego da smo aranžman ugovorili na vreme.

Mnogima se čini da smo došli u situaciju da "gojimo prase pred Božić". Srbija u poslednje vreme godišnje troši oko 3,2 milijarde kubika gasa, od čega se otprilike tri milijarde uvozi. Decenijama smo svu količinu nabavljali u Rusiji i izgradili smo obostrano korisno i korektno partnerstvo. Pod pritiskom Vašingtona i Brisela da diversifikujemo dobavljače i puteve transporta energenata, ove godine smo prvi put iz Azerbejdžana naručili oko 500 miliona kubika, dok smo tokom letnjeg perioda, kada dnevno trošimo do pet miliona kubika, uspeli da skladište kod Banatskog Dvora napunimo do vrha i njemu čuvamo 350 miliona kubika.

Istovremeno, u Mađarskoj smo lagerovali oko 180 miliona kubika i to su nam ozbiljne rezerve za hladne dane. Treba primetiti da je cena gasa iz Azerbejdžana skoro 40 odsto skuplja od cene gasa iz srpsko-ruskog ugovora.

Koliko trošimo gasa

Naša zimska potrošnja je različita i zavisi od hladnoće. Tako smo u oktobru, umesto planiranih šest, pojedinih dana trošili po devet miliona kubika, dok je krajem novembra temperatura pala na pet, šest stepeni iznad nule i potrošnja je skočila na 11 miliona kubika gasa.

S druge strane iz Rusije nam dnevno pristiže šest miliona kubika, uz plan da tokom jače zime pristiže osam miliona. Sve iznad ove količine što teče našim gasovodnim cevima ubacuje se iz rezervi. No, i tu su mogućnosti ograničene, pa iz Banatskog Dvora dnevno možemo "izvaditi" najviše pet miliona kubika.

Prošle zime dnevna potrošnja je dvadesetak puta dostizala 15, tridesetak 14, a nekoliko puta smo utrošili i svih 17 miliona kubika. Nije lako upravljati sistemom koji toliko oscilira u potrošnji i tu je ruska spremnost da, što nije praksa u trgovini gasom, povremeno menja obim isporuke od ključnog značaja.

Značaj transporta

Neformalno se moglo čuti da će se po aktuelnom ugovoru gas isporučivati do kraja grejne sezone, ali tako nešto još nije potvrđeno u pismenoj formi. Stoga je prirodno da se razmatraju sve mogućnosti nabavke gasa. No, nije dovoljno samo naći prodavca i kupiti robu, bitan je transport i on se, osim cevima, može realizovati i brodom, pomoću smrzavanja gasa, prevoza u posebnim LNG brodovima i ponovnog vraćanja u gasovito stanje što se obavlja u specijalizovanim LNG terminalima.

Što se Srbije tiče do sada je uvozila isključivo gasovodima, prvo iz Rusije cevima koje su išle kroz Ukrajinu, Slovačku, Mađarsku i kod Horgoša ulazile u Srbiju. Pravovremeno smo izgradili takozvani Turski tok (Balkanski tok) za pribavljenje gasa iz Bugarske i Turske.

Zvanični kapacitet je 13 milijardi kubika godišnje, nezvanični veći za pet milijardi. Njime nama stiže tri milijarde, nešto manje Bugarskoj, veći deo preostalog kapaciteta služi izvozu u Mađarsku, manji deo plasmanu u Austriju.

Skroman potrošač

Srbija je mali potrošač gasa, Slovačka sa pet miliona žitelja troši nepunih šest milijardi kubika, dok devet miliona Mađara utroši čak devet i po milijardi kubika gasa. Mala potrošnja nas čini neinteresantnim i svi gasovodi koji prolaze Srbijom su internacionalni i služe za potrebe većeg broja zemalja.

Nedavno je završen i konektor Niš-Sofija kojim od našeg suseda možemo dopremiti 1,7 milijardi kubika. Iz jugoslovenskih vremena ostao nam je i gasovod kojim gas iz Srbije ide za Sarajevo, glavni grad BiH. Dakle, kada želimo kupiti gas obavezno moramo voditi računa da nekim od navedenih cevovoda može stići do Srbije.

Praktično, iz Rusije nam stiže na dva načina, tradicionalnom rutom preko Horgoša, istina zatvorenom nakon početka rata u Ukrajini, ali i Turskim tokom, kojim može da pristigne i gas iz Turske. Iz Azerbejdžana plin do nas dolazi preko Turske, Bugarske i konektora Sofija-Niš.

Rezervisani kapacitet

U javnosti je bilo predloga da povećamo narudžbine iz Azerbejdžana. Problem je što je glavna spona za ovaj gas gasovod TAP čiju izgradnju je većim delom finansirala Italija, uz uslov da više od 80 odsto kapaciteta bude usmereno prema ovoj državi (preko Turske, Grčke, Crne Gore i Jadranskog mora) i na rok od 25 godina.

Bugarska nema dovoljno domaćeg gasa ni za sopstvene potrebe, pa ispada da bismo ovim putem mogli dobaviti gas iz Turske koja je postala najveće evropsko gasno čvorište. Ima gasovode velikih kapaciteta prema dobavljačima Rusiji, Azerbejdžanu i Iranu, dok cevi preko Bugarske i Grčke vode do kupaca.

Pixabay

Istovremeno ubrzano razvija svoja nalazišta u Crnom moru, a ima i šest LNG terminala ukupnog kapaciteta 45 milijardi kubika. Ispada da je Turska potencijalni dobavljač, ali tuđeg i u svoja skladišta lagerovanog gasa. Već pri prvim kontaktima o potencijalnoj isporuci pokazalo se da bi gas bio bar 20 odsto skuplji od azerbejdžanskog.

Iz Evropske unije, pogotovo sada kada se seku sve energetske veze sa Rusijom, čuju se predlozi da se oslonimo na LNG terminale. Dve su mogućnosti: onaj u Omišlju na Krku (Hrvatska), koji je lane evropskom donacijom 536 miliona evra sa 2,6 proširen na 6,1 milijardu kubika kapaciteta. Međutim, novim gasovodima plin iz ovog terminala je, osim za potrebe našeg suseda, usmeren na Sloveniju, Austriju i Mađarsku. Sav kapacitet je zakupljen za narednih deset sezona.

Prebukirani terminali

Slična je situacija i sa Grčkom u kojoj su dva LNG terminala zbirnog kapaciteta od 11 milijardi kubika. Srbija je pokušala da u onom u Aleksandropolisu zakupi 300 miliona kubika (pet odsto kapaciteta), ali nije uspela, pošto je velika količina rezervisana za elektranu koja se gradi u ovom gradu, a tu je i izvoz milijarde kubika za Bugarsku i 600 miliona kubika za Makedoniju.

Grci se jadaju da, kada se uračunaju i potrebe buduće elektrane, njima preostaje jedva 2,6 milijardi kubika. Uzgred, gas iz terminala bi prema prvim procenama gotovo dvostruko skuplji od cene koju sada plaćamo za gas. Mađarska je značajno gasno čvorište sa pet skladišta gasa većih kapaciteta i povezana sa brojnim skladištima u Austriji i Nemačkoj.

Putem davnašnjeg gasovoda preko Horgoša i preko severnog suseda bismo mogli kupiti gas lagerovan u najvećim evropskim rezervoarima. Ali, već prve kalkulacije pokazuju da bi cena bila bar 70 odsto iznad onoga što sada plaćamo Rusima.

Teško je naći povoljnijeg

Čini se da je trenutna kupovina gasa teško ostvariv posao, a ako bi se i realizovao cena bi bila izuzetno visoka, između 40 i 80 odsto viša od one koju trenutno plaćamo. U kraćem periodu potencijalno je jedino moguće nešto pribaviti u Rumuniji.

Naši susedi polako razvijaju nalazište u Crnom moru i planiraju da od 2028. godine snabdevaju pojedina evropska tržišta. Da bi se Srbija spojila sa internim rumunskim gasovodnim sistemom, dovoljno je da se od Mokrina do skladišta u Rumuniji izgradi gasovod dužine 14 kilometara na srpskoj i 85 kilometara na rumunskoj teritoriji. Prema zajedničkom planu dve države, manji cevovod bi bio kapaciteta 1,6 milijardi kubika.

Ispada da je gotovo nemoguće kupiti gas usred grejne sezone. Energent se ugovara i kupuje znatno pre početka grejne sezone, a kupoprodaja je umnogome uslovljena mogućnošću transporta. U svim varijantama cena bi bila uočljivo, a u nekim i znatno, iznad one koju Srbija plaća pri uvozu iz Rusije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 25

Hronološki Najpopularniji

Rumenka

28.11.2025 • 17:24

Im'o bi ja štogod kasti...-Balašević

2 3 -1
Prostule

28.11.2025 • 12:17

Eeeeee.....

.... al zato će Žoci da se vrati na klupu, a ovo što se raspada država po śavovima,ma koga briga........

5 6 -1
Maki

28.11.2025 • 11:49

Uf

Tesko je naci gas u sred grejne sezone?Ma sta mi rece.To je ko da odem u podne za prvi maj i trazim cevape za pecenje,hehehe.Bice gasa samo po mnogo vecoj ceni kao i goriva.Sta je to za ekonomskog tigra

6 9 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.