Torino kao uzor za smanjenje zagađenosti vazduha

Smog i magla su svakodnevna pojava, pogotovo ujutru i noću, kada topliji gornji sloj atmosfere "začepi" donji hladniji sloj i stoga izostaje uobičajena promena vazdušnih struja.

Donji, zagađeni sloj se ne zamenjuje svežim, pa se vazduh zadržava dugo vremena. Ponekad i danima.

Zagađen vazduh ubija

Stanovnici sa dužim periodom života u gradu podno Fruške gore pitaju se otkud da njihov grad počinje da se meri sa Tuzlom, Titovim Veleseom, Valjevom, Sarajevom, od ranije poznatim po ovoj nevolji.

Sećaju se da je sličnih nedaća ranije bilo neuporedivo ređe. Takođe, ukazuju da je Novi Sad na obali najveće evropske reke i, za razliku od gotovo svih ravničarskih gradova, u blizini planine što je decenijama poboljšavalo kvalitet vazduha. Sada ni položaj na Dunavu, ni blizina Fruške gore ne pomažu.

Posledice prekomernog zagađenja vazduha nisi momentalne, ali su precizne. Smatra se da u Srbiji godišnje oko 7.500 ljudi umre od bolesti u kojima je zagađenje dominantni, čak i jedini uzrok nastanka.

Prosto se nameće pitanje šta su to Novosađani uradili kada su tako "naljutili" prirodu. U svetu su najzagađeniji gradovi u kojima se grejanje zasniva na uglju i na pojedinačnim ložištima.

Valjevo je primer varoši bez kolektivnog grejanja, pa loženje pojedinačnih kuća kao standarni način zagrevanja uzroči ozbiljno zagađivanje vazduha. Reč je o ostacima uglja usled nesavršenosti ovog načina sagorevanja.

Automobil glavni zagađivač

Međutim, u Novom Sadu najveći broj objekata se greje sistemom parnog grejanja, potom preko gradskog gasovoda. Manji broj objekata, uglavnom po okolnim selima, zagreva se loženjem individualnih ložišta u kojima je sagorevanja najmanje, a ostataka čestica, zagađivača vazduha, najviše.

Dakle, šta je onda u Novom Sadu glavni zagađivač?

Nije teško naći uzrok, rekao je je pre neki dan ministar za ekologiju Goran Trivan. Reč je automobilima, preciznije prastarim vozilima kakvi se voze po celoj Srbiji, pa i u Novom Sadu.

Postali smo smetlište za islužena vozila građana Evropske unije, naročito od kako je pre tri, četiri sezone počela prava pomama na dizelaše. Svi se oslobađaju vozila na dizel pogon, pa se u Srbiji poslednjih desetak godina svake sezone uveze između 120 i 140 hiljada polovnjaka. Novih se proda od dvadeset do dvadeset i sedam hiljada.

Starudija preko svake mere

U takvim okolnostima ne čudi da je prosečna starost vozila 17,8 godina, a oko 580.000 automobila je starije od dvadeset leta. Pravi matorci.

Cena polovnjaka je izuzetno niska, za samo 1.200 evra nabavlja se vozilo koje se može još desetak godina "muštrati". Upravo niska cena polovnjaka starijih godišta proizvodnje je i osnovni razlog navale automobila u Srbiji, posebno u najvećim gradovima.

Tako je u Novom Sadu preko 128.000 automobila i još oko 17.000 drugih vozila, 45.000 i 3.500 više nego pre devet godina. Na hiljadu žitelja grada ima 338 automobila, što je gotovo na evropskom nivou.

Sasvim nerealno spram ovdašnjih prihoda i potreba. Veći problem je 16,1 godina prosečne starosti automobila u gradu, dok su teretna vozila još i starija. Upravo "matorci" su glavni izvor zagađenja vazduha.

Ozelenjavanje, javni prevoz i bicikl

Najvažnije je, pak, preduzeti mere da se zagađenje što više i čim pre umanji. Prva stvar je ozelenjavanje gradskih ulica i podizanje novih parkova.

Čini se da bi se u okolini grada mogla zasaditi i, za početak jedna, šuma. Grad je za naredne godine najavio radove ovog tipa, ali bi mogli biti obimniji i, koliko je moguće, ubrzani.

Druga stvar je kvalitetnija organizacija i bolja ponuda javnog prevoza. Što brže bi se moralo u celosti preći na autobuse sa klima uređajima i na gas, izgraditi duže i bolje povezane biciklističke staze, a čini se da bi se i železnica mogla iskoristiti za pojedine prigradske i regionalne vožnje.

Ipak, govori nam i odluka Torina, neophodna je i oštrija mera. Zabrana vožnje prastarih vozila, onih što najviše ispuštaju zagađujuće čestice.

U Torinu su zabranili saobraćaj automobilima iznad sedam godina starosti. Na dobro stojećem severu Italije verovatno je realno odrediti ovako strogu granicu, za znatno siromašnije žitelje Novog Sada čini se da bi granica mogla biti deset, pa i dvanaest godina.

Zdravlje je najvažnije

Država bi, pak, morala ne samo da zabrani uvoz vozila sa motorom euro3 standarda, već i da udvostruči akcizu na goriva kako bi vožnje svele na realne mogućnosti i potrebe.

Kada neko kupi auto za dve, tri hiljade evra u startu je uštedeo razliku do šest, sedam hiljada evra, koliko su ranije koštali polovnjaci tog tipa. Praktično je uštedeo i razliku koristi za kupovinu goriva i vozikanje po gradu.

Bilo bi u redu da starudijom ne zagađuje vazduh i to do mere da direktno doprinosi obolevanju svojih sugrađana. Na to niko nema pravo, znaju to i republičke i gradske vlasti. Stoga javnost očekuje da reaguju i u prvi plan stave živote i zdravlje celokupnog stanovništva.