Menu 021

Ko je u najvećem riziku da oboli od sindroma slomljenog srca?

Iako možda zvuči kao izmišljena bolest koja se javlja samo u romantičnim filmovima, sindrom slomljenog srca zaista postoji i može biti fatalan.
Novi Sad 21.02.2020. | 05:15 > 13:07
Ko je u najvećem riziku da oboli od sindroma slomljenog srca?
Foto: Pixabay (Ilustracija)
"Važno je znati da to zaista može svakom da se desi, da kad neko kaže 'slomljeno ti je srce", to nije šala već je u pitanju ozbiljno stanje", kaže za 021 dr Borislav Dolamić, internista poliklinike Cardios.
 
Prvi put ova bolest je zabeležena u Japanu, početkom devedesetih, gde je dobila naziv Takocubo kardiomiopatija. Takocubo jer se najčešće manifestuje tako što srednji i vrhovni delovi srca stoje, a bazalni delovi srca pojačano rade i u toj kontrakciji srce poprima oblik sprave za hvatanje hobotnica koja se u Japanu naziva Takocubo.
 
Dr Dolamić kaže da je stresom indukovana kardiomiopatija ili sindrom slomljenog srca jedan relativno nov termin u medicini. U Evropi su prvi slučajevi zabeleženi krajem devedesetih, da bi u međuvremenu u Cirihu bio napravljen i registar slučajeva koji sadrži podatke iz više zemalja sa ciljem da se ovaj relativno nov pojam što bolje objasni.
 
Ovaj sindrom je prepoznat obično kod ljudi srednjih godina i starije populacije, devet puta češće obolevaju žene nego muškarci i to najčešće nakon menopauze. Žene su posle menopauze podložnije ovom sindromu zbog toga što ih tokom većeg dela života od bolesti štiti estrogen, ali se u menopauzi gubi to zaštitno dejstvo.
 
 
Sindrom slomljenog srca ima nekoliko karakteristika. Kako navodi dr Dolamić, u početku liči na akutni infarkt miokarda, a to se najčešće manifestuje jakim bolom u grudima, otežanim disanjem, promenama u EKG-u i laboratorijskim pokazateljima koji bi mogli da odgovaraju akutnom srčanom događaju i koji najčešće liče na akutni infarkt miokarda. 
 
"Naizgled deluje kao da je u pitanju akutni infarkt miokarda, međutim, kasnijim upoznavanjem sa koronarnom anatomijom, mi ne nalazimo značajne promene na krvnim sudovima koje su razlog ovog sindroma. Doktori i istraživači su postavili pitanje zašto se to dešava, pa su došli do zapažanja da je to stanje povezano sa stresom, i to mahom negativnim, kao što je, na primer, gubitak voljene osobe. Međutim, u manjem broju slučajeva može se dogoditi i usled pozitivnog stresa, npr. kad neko dobije na nagradnoj igri", kaže internista Cardios-a. 
 
Dalje objašnjava da sama bolest nastaje usled oslobađanja hormona stresa, a s obzirom da neke osobe imaju povećan broj receptora u srčanom mišiću upravo za taj hormon, to je jedno od objašnjenja zašto dolazi do ove bolesti kod nekih ljudi. Ono što je specifično kod Takocubo kardiomiopatije je da pojedini delovi srca prestanu da rade (oni delovi koji su osetljivi na hormone stresa), zbog čega su ostali delovi ovog organa preopterećeni i pojačano rade.
 
Međutim, iako je utvrđeno da hormoni stresa imaju značajnu ulogu u nastajnju ovog stanja, još nije poznat i jasan, tj. najprecizniji mehanizam koji dovodi do ove bolesti. Dr Dolamić kaže da postoji više teorija i verovatno su sve one u velikom procentu tačne, međusobno povezane i ukrštene, odnosno radi se o jednom udruženom, zajedničkom mehanizmu odgovornom za nastanak Takocubo kardiomiopatije.Internista poliklinike Cardios kaže da se tokom svoje karijere samo jedanput susreo sa ovom pojavom, a da je on učestvovao u dijagnozi i lečenju.
 
 
"Bio sam pozvan na konsultaciju u vezi sa pacijentkinjom koja je bila priključena na aparate nakon pokušaja suicida. U pitanju je bila žena starijih godina. Neurološki se potpuno oporavila, ali su kolege primetile promene u EKG, povišene laboratorijske markere koji su mogli upućivati na akutni koronarni sindrom i mene su pozvali u konsultaciju da isključim mogućnost da je u pitanju akutni infarkt miokarda. Ultrazvuk srca je aposlutno odgovarao karakteristikama Takocubo kardiomiopatije, postavio sam sumnju na tu bolest i napisao sam šta treba da urade. Međutim, posle nekoliko dana kada se pacijentkinja stabilizovala, prebacili su je na psihijatriju i izgubio sam kontakt s njom. To je verovatno bila Takocubio kardiomiopatija. U proteklih desetak godina imao sam priliku da vidim još dva slučaja Takocubo sindroma", navodi dr Dolamić za 021.
 
Ova bolest ima relativno mali procenat smrtnosti, do pet odsto, i to se događa najčešće kao posledica pucanja srčanog mišića, nastanka tromboembolijskih događaja ili malignih (ozbiljnih) poremećaja srčanog ritma. U velikom procentu slučajeva dolazi do potpunog oporavka posle otprilike šest nedelja.
 
Dr Dolamić navodi da se u lečenju koriste terapije koje se koriste kod pacijenata koji imaju hipertenziju, ubrzani srčani rad, srčanu slabost, akutni koronarni sindrom, koriste se lekovi koji sprečavaju nastanak tromba, ili omogućavaju da se tromb otopi i nestane. 
 
"Naravno, lečenje mora da podrazumeva multidisciplinarni pristup jer je u pitanju i psihički stres. Mentalna higijena je veoma bitna, a svi je zanemarujemo. Živimo takvim tempom da ne obraćamo dovoljno pažnje na zdravlje psihe. Jedan kumulativni, kako fizički tako i psihički stres, može dovesti do ovog stanja. Samim tim što mi živimo u svetu jednog ubrzanog i stresnog tempa, imamo mogućnost da obolimo od ovog sindroma. Najbitnije je da svaki bol u grudima, otežano disanje, nešto što alarmira na jedno urgentno stanje, shvatimo ozbiljno i da se na vreme obratimo lekarima, na kojima je da dalje deluju u skladu sa znanjem, preporukama i specifičnostima pacijenta", zaključuje dr Dolamić.
 
Svoj pregled kod interniste, kao i ultrazvučne i druge preglede, konsultacije ali i druge vrste medicinskih usluga kao što su radiološki, pedijatrijski, gastroenterološki, endokrinološki, nefrološki, hematološki i druge vrste pregleda, možete zakazati na brojeve telefona 021/ 27 000 31 i 065 27 000 31 ili otići lično u Polikliniku "Cardios" koja se nalazi u Futoškoj 73. Radno vreme je od 8 do 19 časova, a mejl za dodatne informacije - cardiosnovisad@gmail.com. 
 
Autor: Zakupljen prostor
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest