Veliki broj Novosađana smatra da su mesne zajednice "zaboravljene institucije koje ne funkcionišu", a većina njih ne zna ni gde se nalaze prostorije njihove mesne uprave.
Foto: 021.rs
Sagovornici 021 ocenjuju da su brojni razlozi za takav odnos prema ovim lokalnim institucijama koje bi inače trebalo da su najbliže građanima, ali da je pre svega za to zaslužna lokalna vlast koja je "kidnapovala" ove institucije od Novosađana i zatvorila ih za neposredno učešće.
Od 47 mesnih zajednica koliko ih ima u Novom Sadu, manje od polovine ne informiše svoje građane ni putem društvenih mreža. Od onih koje imaju profile, tek nekoliko pišu o svojim aktivnostima. Ove aktivnosti se, sudeći po objavama, najčešće svode na humanitarne akcije, proslavljanje verskih praznika i slično. Neretko se dele i intervjui i objave u vezi sa Srpskom naprednom strankom.
Uz to, građani su neinformisani o ovlašćenjima mesnih zajednica i mogućnostima učešća u donošenju odluka. Većina Novosađana zapravo ni ne zna gde se nalaze prostorije njihove mesne zajednice, a još manje koja su njihova prava kada su u pitanju poslovi koje ove institucije obavljaju. Umesto institucija koje su im "na dohvat ruke", gledaju ih kao "nepotrebne", "nemoćne", "beskorisne" i "zaostavštine nekih prošlih vremena kojima u ovom sistemu nema mesta".
Od svojih mesnih zajednica građani očekuju malo, a dobiju i manje od toga
Malobrojni saznaju sve u vezi sa njihovim pravima i lokaciju mesne zajednice kada pokušaju da naprave pozitivnu promenu u svom komšiluku, ali im uglavnom samo budu potvrđena njihova viđenja ovih jedinica lokalne samouprave kao beskorisnih i nemoćnih.
Marija Prijić Sladić sa Novog naselja, obratila se tako svojoj Mesnoj zajednici "Gavrilo Princip" kada je saznala da je njen komšiluk predviđen za izgradnju garaža. Htela je da sazna više o tome, ali i da organizuje zbor građana na kom bi sve komšije mogle da kažu šta misle o ovim planovima Grada. Ipak, kod svoje mesne zajednice nailazila je samo na ćutanje i otpor. Rok koji je mesna zajednica imala za sazivanje zbora je istekao, a ni više, gradske instance nisu bile predusretljivije.
"Mi razmišljamo kome ćemo dalje da se obraćamo, jer ako nam se uopšte ne javi inspekcija i svi kojima smo pisali, mi ćemo se dalje obraćati nekim višim instancama, ali ne znam dokle možemo da idemo i ko može da naloži sazivanje zbora, jer ako je nečija odluka da kazni mesnu zajednicu ili predsednika Skupštine grada, nama to lično ništa ne znači jer ne rešava naš problem. Ako bude odluka da Skupština grada plati u taj neki fond za kazne zato što nije postupio po svojoj službenoj dužnosti to nama ne rešava problem jer zbor nije sazvan i građani nisu dobili svoje pravo da učestvuju u odlučivanju u svojoj lokalnoj samoupravi, opet se nije čulo naše mišljenje, i na kraju krajeva, opet je naš novac kojim oni plaćaju kazne. Videćemo kad dođemo do nekog kraja da li i kakvog to sve smisla ima", priča Marija za 021.
Navodi i da je čula da mesne zajednice u poslednje vreme upućuju građane na stranačke organe, umesto na institucije, pa se tako stvara utisak da je stranka jedina koja može da rešava probleme. Problem je, kaže, i generalno u tome što su građani loše informisani ili pesimistični.
"Nažalost građani baš zbog ovakve prakse u startu imaju ideju da ništa ne mogu da promene. Ako neko prati priče na lokalu zna da građani pokušavaju da organizuju zborove i da ne uspevaju - ili se napravi neki kompromis ili se ništa ne postigne. To dosta obeshrabruje ljude", ocenjuje Marija.
Teško joj je da poveruje da funkcioneri potpuno ignorišu građane koji plaćaju sve javne usluge.
"Ne mogu da verujem da građani koji plaćaju sve te javne servise, bez obzira kako se zovu, ali mi ih plaćamo, da oni potpuno ignorišu postojanje tih građana.Jako mi smeta što niko ne tretira građanina kao investitora, a mi jesmo investitori. Svi mi plaćamo neke poreze i gajimo decu ovde, a i ta deca su neka investicija. Svi nas posmatraju kao građane kad imamo obaveze, ali ne kad imamo prava", zaključuje ona.
U sličnoj situaciji bio je i Predrag Antonić iz "Inicijative za bolji Petrovaradin", koji je prikupio potpise za održavanje zbora građana u svojoj mesnoj zajednici, ali do isteka roka za sazivanje zbora niko nije reagovao.
"Moj prvi kontakt sa mesnom zajednicom u smislu inicijative bilo je podnošenje zahteva za zbor građana i onda su mi postavljana pitanja zašto želim to da organizujem i da li to može nekako u neformalnom razgovoru da se reši. Ja sam inisistirao da to bude zvanično i tražio sam i statut moje mesne zajednice da pročitam. Prvi put mi nisu dali statut jer, kako su mi rekli, nije im radio kopir aparat, ali su mi usmeno saopštili da treba trideset potpisa da bi se pokrenuo zbor građana, a pedeset građana da se pojavi kada se zbor sazove", objašnjava on i dodaje da je čak dobio uveravanja da neće biti problema oko sazivanja zbora, ali i dalje uz komentare da se to moglo nezvaničnim razgovorom izbeći.
U međuvremenu, pošto nije sazvan zbor građana, predao je zahtev za inspekcijski nadzor nad radom mesne zajednice.
ANKETA: Pitali smo građane čemu služe mesne zajednice?
"Kod nas je svaki dan zbor građana"
Jedna od mesnih zajednica koja je najaktivnija na društvenim mrežama je "Omladinski pokret", takođe poznata i kao "Blok". Predsednik saveta ove MZ Dane Basta kaže za 021 da ni oni nisu organizovali zbor građana, niti su imali takve zahteve, ali da je kod njih "svaki dan zbor građana".
"Građani nam se često obraćaju sa nekim komunalnim problemima koje mi posle prosleđujemo nadležnim gradskim institucijama sa kojima imamo jako dobru koordinaciju. Oni kada čuju za problem koji imamo, uglavnom ga vrlo brzo reše", kaže Basta i dodaje da je politika definitivno umešana u svakodnevni život, da je "normalno da utiče na neke stvari", ali da bi, isto tako politika trebalo da bude tu da pomogne.
Suština mesne zajednice po njemu je sadržana u njenom nazivu, a to je zajedništvo.
"Kompletan savet mesne zajednice je odrastao ovde u kraju i uglavnom smo mlađi tako da komuniciramo sa ljudima i preko društvenih mreža. A i 'Blok' funkcioniše kao jedno selo u smislu da se svi bukvalno poznajemo. Svi znaju u kvartu ko je predsednik Saveta mesne zajednice, ja sam tu konstantno svima na raspolaganju", navodi Basta i dodaje da se trude da u pristupu budu moderniji, ali i da ohrabre druge mesne zajednice da se probude i budu pristupačnije ljudima.
Od sadržaja koje oni u mesnoj zajednici organizuju izdvaja početak godine tradicionalno obeležen proslavljanjem Badnje večeri uz fijaker za decu, vatromet, kuvano vino i čaj. Redovno organizuju i Blokstok festival, što je zapravo događaj po kome ovu zajednicu prepoznaju u celom gradu.
"Gledamo da našim sugrađanima ponudimo neke druge vrednosti, da to ne bude samo kič i šund koji je danas zastupljen, naročito među omladinom. Imamo i sportski dan koji se uvek dešava u maju. Sve te manifestacije koje organizujemo često imaju i društveno-korisni i humanitarni karakter. Učestvujemo kao mesna zajednica u akcijama humanitarne organizacije 'Svi za Kosmet', tako što prikupljamo školski pribor na početku školske godine ili slatkiše za novogodišnje paketiće. Prošle godine smo prikupljali novac za opremanje vrtića 'Kolibri' koji se nalazi u našem kraju", dodaje Basta.
Kao posebnu prednost ističe biblioteku koju su napravili u okviru prostorija mesne zajednice.
"Mesne zajednice su mesto propagande i kampanje"
Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku poručuje za 021 da se funkcionisanje mesnih zajednica najbolje može oceniti organizovanjem, odnosno neorganizovanjem zborova građana, što je njihova osnovna funkcija, budući da su oni mesta neposrednog učešća građana u upravljanju.
"Ako vi ne sazivate zbor građana koji iniciraju građani prema zakonu i statutima, vi kršite zakon i praktično ta institucija ne radi. A druge aktivnosti koje organizuje mesna zajednica mogu biti različite. Ono čime se bavi jedna ustanova u lokalnoj zajednici može biti socijalne funkcije, ali osnovna je ta što u mesnim zajednicama građani uzimaju učešće i preko njih imaju komunikaciju sa izvršnom vlašću grada", navodi Gajić.
Kaže i da se u upravljanje mesnim zajednicama meša i sam vrh gradske vlasti, pa je tako nedavno i gradonačelnik Miloš Vučević komentarisao zborove građana kao dešavanja "protiv kojih ima nešto još od Drugog svetskog rata".
"Ja se sad pitam šta njemu smeta mesna samouprava koja očigledno nastaje posle Drugog svetskog rata? Da nije on možda poražen posle Drugog svetskog rata. Šta to njemu ne odgovara u organima učešća građana u vlasti i o kakvom se tu revizionizmu radi? Jer to jeste nekakav revizionizam u domenu institucija demokratske republike. Gradonačelnik je u emisiji 'Grad i vi' govorio o tome da ne mari za zborove, da su oni besmisleni, i da građani moraju da ga pobede da bi mogli da kažu šta misle o gradu i o tome kako bi trebalo da se razvija", kaže Gajić i ističe da je gradonačelnik time poslao poruku upravi grada da ne treba da radi svoj posao.
On tvrdi da je mesna zajednica postala mesto stranačkih okupljanja odakle se šalje poruka pristalicama.
"To je mesto propagande i kampanje. Tako se institucije gase, zauzmu se da ne bi funkcionisale", smatra Gajić.
Situacija se u mesnoj samoupravi, ocenjuje, značajno pogoršala dolaskom na vlast Srpske napredne stranke, ali to je proces koji traje već godinama. Smatra da mesna samouprava za vreme Miloševićeve vladavine nije bila idealna, ali da su socijalisti znali šta su mesne zajednice, pa su u njih išli samo penzioneri. Međutim, demokratska vlast od 2000. godine nije imala sluha za mesne zajednice.
"Tako su mesne zajednice ostale socijalistima da u njima stoluju, ali dok su ti ljudi radili, njih je komšiluk poznavao, pa je ipak birao ljude koje zna. Sa naprednjacima se radikalno urušavaju institucije zato što oni zauzimaju mesnu samoupravu sa svešću o tome šta je to značilo za socijaliste i oni su ih sada zauzeli i potpuno zatvorili, jer oni nemaju ni vremena ni interesa da komuniciraju na isti način sa građanima. Oni ne komuniciraju preko mesne samouprave osim kada u toku kampanja žele da iskažu svoju nadmoć u odnosu na sve ostale. Oni svoje birače mobilišu na mnogim drugim mestima zahvaljujući resursima kojima raspolažu, a ti resursi su monopol zapošljavanja i to se odigrava na svim mestima i to su ucene kojima ova vlast vlada, odnosno to je osnova problematičnih izbornih uslova o kojima se danas govori", kaže Gajić.
Kao posebno simptomatično ističe da se vlast plaši bilo kakvog kontakta sa ljudima, što znači da im ne odgovara da mesne zajednice budu otvorene za građane koji bi mogli da iznesu mišljenje koje je u suprotnosti sa mišljenjem vlasti.
"Partijski izborni napad na lokalnu samoupravu"
Kada su 2017. godine birani saveti 25 mesnih zajednica u Novom Sadu opozicija je bojkotovala izbore. Na mesta predsednika i članova svih saveta tada i prilikom svih kasnijih izbora došli su naprednjaci i njihovi koalicioni partneri. Ovo je, po Gajiću, dokaz da su izborna mobilizacija i reprezentativna demokratija došli i do mesne samouprave, kao i da opozicija nema resurse da radi isto to.
"Opozicione stranke ne raspolažu resursima i vlašću kojima mogu da mobilišu i angažuju ljude. One ostaju bez svog članstva pa ih nema više ni na jednom nivou. Zato nemamo ni opoziciju osim stranaka koje broje samo onoliko članova koliko je šefova u njima", tvrdi on.
S druge strane, kaže da naprednjaci ne kriju da izlaze na izbore za mesne zajednice kao stranka.
"Gradonačelnik se čak u oktobru hvalio kako je on radio na izborima za mesne zajednice. Umesto da izbori da saveti mesnih zajednica budu izbori građana i komšija, oni upadaju kao stranke, mobilišu ljude i prave praktično svoje mesne odbore. To je jedan partijski izborni napad na lokalnu samoupravu koji služi isključivo interesima vladajuće koalicije koja onda zauzima sve pozicije jer se ljudi ne kandiduju", navodi Gajić.
Dok za Daneta Bastu uplitanje politike u izbore za mesne zajednice ne predstavlja problem, jer ljudi mogu da izađu i imenom i prezimenom, ali i stranački, Gajić tvrdi da bi bilo logičnije da ne postoje klasični izbori, već da se savet bira na zborovima građana direktno.
U Novom Sadu postoji 47 mesnih zajednica. U pet zajednica građanske inicijative podnele su zahteve za sazivanje zborova građana, koji uprkos prikupljenim potpisima i ispoštovanim procedurama nisu sazvani. Građani su tako ostavljeni da sami pronalaze više institucije kojima treba da se obrate, dok se one njima najbliže zatvaraju, naročito kada su u pitanju urbanistički projekti vlasti.
Poslušajte kompletnu radio emisiju o mesnim zajednicama u Novom Sadu:
Mesne zajdenice su uzurpirane od strane Naprednjaka u sada MZ prostorije sluze kao klubovi za druzenje sns clanova
Niko ko nije snn ne moze nista da uradi u prostorijama mz
Do toga da mi je licno jedna iz MZ rekla da ako imam problem dodjem na stranacke konsultacije da izlozim problem nekim likovima da rese stranacki i da dam jmbg i ime
Напустио сам странку, када нас је 2017. године позвала да бојкотујемо изборе за МЗ. Није катастрофа изгубити, катастрофа је не борити се. Имате ексклузивну прилику да на примеру новосадских МЗ видите како би изгледала Србија са бојкотом избора.
Informacije iz prve ruke imaju samo simpatizeri prvorođenog i njegovi sponzori, istima se izlazi u susret i za najmanju sitnicu(asvaltiranje,nasipanje ulica,rasveta...) drugi mogo samo da sednu i placu od muke ili ako je neko navalentan onda ga upute na gradsku kucu a tamo vam kazu da oni rade preko mz tako da sledeci izbori opet isto uradite pa opet s...po forumima i komentarima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Gradski odbor u Novom Sadu Stranke slobode i pravde doneo je odluku da će učestvovati na predstojećim lokalnim izborima 2. juna u tom gradu, to je potvrdio predsednik tog odbora Vladimir Vrsajkov.
.jpg)
.jpg "Odlučeno: I Liga socijaldemokrata Vojvodine izlazi na izbore")
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
Komentari 21
Istina
Niko ko nije snn ne moze nista da uradi u prostorijama mz
Do toga da mi je licno jedna iz MZ rekla da ako imam problem dodjem na stranacke konsultacije da izlozim problem nekim likovima da rese stranacki i da dam jmbg i ime
Никсивоје
Mr.M
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar