Bez posla u vreme pandemije: Od korone nas brane, a od gladi ne

Da više ne mora da dolazi na posao obaveštena je putem telefona, a menadžer joj je predložio "sporazumni raskid ugovora" kako ne bi bilo "potrebe za tužbama i razvlačenjem po sudovima".

"Istina je da nisam najbolje upoznata sa svojim pravima. Imala sam ugovor na određeno i bila sam svesna da sporazumni raskid povlači neke loše posledice po mene. Išla sam onom ljudskom logikom da je i gazdi teško i da nema odakle da me plati", priča Ivana za 021.

Ona je tako, sporazumnim raskidom, izgubila pravo na naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje i sada, kako kaže, samo razmišlja o tome kako poslednju platu da “razvuče” dok ne uspe da pronađe novi posao.

"Ne mogu ja da dočekam sredinu maja da mi uplate 100 evra na račun. A i šta ću sa tih 100 evra? Da kupim nekoliko pakovanja pelena i kašice za dete? Šta da radim u međuvremenu. Od korone nas brane, a od gladi ne", kaže Ivana.

Na udaru su naročito bili oni radnici koji su radili na određeno, preko agencija ili "na crno". Tako je prošao i Marko, koji je radio u jednom novosadskom kafiću.

"Već pre nego što su zatvorili sve kafiće u Novom Sadu, šef je otpustio nas nekoliko i nastavio je da radi sam, jer su propisi oko broja ljudi u zatvorenom prostoru bili strogi. Potpisivao sam ugovor na tri meseca i on je istekao u martu, tako da je to taman 'dobro došlo'", objašnjava Marko za 021.

Sad mu je preostalo da se snalazi.

"Radim nešto sa strane, onlajn. Uspeću da pokrijem kiriju. Za ostalo, još ne znam kako ću", priča Marko.

Za manje od mesec dana, 429 evidentiranih nezaposlenih

Prema podacima koje je Nacionalna služba za zapošljavanje dala 021.rs, bez posla je od 23. marta (do 13. aprila), od kad je omogućeno prijavljivanje na evidenciju elektronskim putem, ostalo 429 Novosađana. I to su samo oni koji ulaze u zvaničnu statistiku. Bilo je i onih koji se nisu prijavili na evidenciju nakon otkaza ili isteka ugovora.

Prosečna starost onih koji su se prijavili na evidenciju NSZ je 39 godina, a najviše njih bavilo se poslovima iz sektora ekonomije, turizma, ugostiteljstva, trgovine, prava i administracije.

Ipak, iz NSZ napominju za 021.rs da su, i tokom vanrednog stanja, omogućili podnošenje zahteva poslodavcima po Javnim pozivima za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja koji su raspisani 28. februara.

"Podnošenje zahteva se takođe vrši elektronskim putem. Filijala Novi Sad je, zaključno sa 13. aprilom. primila više od 450 zahteva za angažovanje oko 600 osoba. Najviše zahteva je podneto za program stručne prakse, subvencije za samozapošljavanje i subvencije poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima", saopštavaju iz NSZ.

Vučković: Država nema dobar mehanizam zaštite za nezaposlene

Urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković smatra da država nema dobar mehanizam zaštite za nezaposlene, te se otuda ekonomske mere ne odnose na one koji su ostali bez posla.

"Umesto da gleda na zaposlene kao pojedince, država to gleda putem poslodavaca i nada se da će, zbog usvojenih ekonomskih mera, poslodavac vratiti svoje otpuštene radnike na posao, što je neracionalno. Umesto da država daje svakom građaninu 100 evra, mišljenja sam da je taj novac trebalo dati nezaposlenima koji su često istovremeno socijalno ugroženi", kaže Vučković za 021.

Mišljenja je da je država zaštitila jedino radnike u javnom sektoru, odnosno one koji rade za nju, dok se odnos prema privatnom sektoru svodi na apele umesto na obaveze: "Smatram da je broj otpuštenih znatno veći, jer država iskazuje samo broj novoprijavljenih na biro, dok postoji veliki broj građana koji se nisu ni prijavljijvali na biro, jer, pošto su radili na crno u Srbiji ili su radili isto tako na crno u inostranstvu, ni ne mogu da se prijave na biro".

U ovom periodu, kada radnike niko ne štiti, Vučković im savetuje da zaštite sebe koliko mogu, tako što će odbiti da potpišu sporazume o otkazu kojima poslodavci često pribegavaju.

"U slučaju sporazuma o otkazu radnik gubi pravo na otpremninu kao i naknadu iz NSZ-a, a poslodavac ne mora da obrazlaže razlog za raskid ugovora jer to nije njegova jednostrana odluka već saglasnost radnika i poslodavca. Sporazumni raskid ugovora o radu radnici treba da odbiju u svim prilikama osim kada imaju obezbeđeno radno mesto kod drugog poslodavca. Jedino što radnici mogu je da odbiju da potpišu sporazumni raskid ugovora. Ukoliko ga potpišu male su šanse da mogu sudskim putem dokazati da ih je poslodavac nagovorio da potpišu", objašnjava Vučković.

Dok državni vrh najavljuje popuštanje mera za sredinu maja, niko ne očekuje da će se stvari vratiti na staro i da će poslodavci ponovo zaposliti sve otpuštene radnike i nastaviti gde su stali. Ekonomske mere koje Ministarstvo finansija sprovodi, mnogi privrednici ocenjuju kao zakasnele i nedovoljne, a 100 evra svakom punoletnom građaninu teško da može da napravi razliku ljudima koji će tada već dva meseca biti primorani da žive bez ikakvog primanja.