Radinka, koja sada živi kao podstanarka i prima malu penziju, već pet godina pokušava po sudovima Srbije da dokaže vlasništvo nad polovinom stana koji je stečen kao bračna imovina. Iza nje su četiri različite presude, a sada još čeka odluku Ustavnog suda, za koju joj je možda potrebno još godinu dana strpljenja.
To ne bi bilo toliko problematično da ona sada, po poslednjoj presudi Vrhovnog kasacionog suda, ne mora da vrati banci novac koji je već dobila za polovinu stana, jer je prethodno Apelacioni sud odlučio da banka mora da joj vrati taj novac.
Još 2015. godine, Osnovni sud je utvrdio da je Radinka vlasnica polovine stana, kada je i zabranjeno svako otuđenje imovine. Osnov za ovakvu presudu je Porodični zakon koji podrazumeva da je, iako upisana na jednog supružnika, imovina stečena u braku u suvlasništvu dve osobe u bračnoj zajednici.
Dve godine kasnije, nakon što je stan prodat na ime izvršenja, a Radinka tražila naknadu štete u vrednosti polovine stana, za traženu pravdu je odbijena. Obrazloženje je bilo da tužena banka nikada nije bila "u posedu predmetne nekretnine". Kao drugotuženi, kupac stana je oslobođen jer "nije imao razloga da sumnja u vlasništvo", pošto Radinka nije upisana u javnim knjigama kao vlasnik stana. Ipak, kako u presudi, u koju je 021 imao uvid, piše, Radinka je još 2015. godine izvestila kupca da ima suvlasništvo nad stanom, a suprug Vasilije Košić je potvrdio da je stan stečen zajedničkim novcem. Stan je prodat u vreme trajanja privremene mere zabrane otuđenja. Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu iz 2017. godine, donela je Radinki olakšanje, jer se banka obavezala da isplati vrednost polovine stana i troškove parničnog postupka.
Međutim, priča se tu ne završava, jer banka zahteva posebnu reviziju koju pokreće Vrhovni kasacioni sud, što je nešto što se dešava jednom u sto hiljada slučajeva tvrdi Radinkina advokatica Svetlana Tašić. Ovo je, za sada poslednja presuda koju je Radinka dobila i po kojoj mora da vrati novac banci i da plati sudske troškove.
Kako Tašić priča za 021, jako je bitno reći da je Radinka, sve vreme u toku izvršnog postupka, ulagala prigovore, a da sud nije reagovao ili ih je odbijao.
"Veliki je nesklad između sudova. Ovaj slučaj to jasno predstavlja. Imamo da osnovni sud u onoj prvoj presudi iz 2015. kaže da jeste njena polovina stana i sada da izvršni poverilac ne mora da joj vrati novac, odnosno da je obešteti. To što je Vrhovni kasacioni sud odlučivao po posebnoj reviziji, jer nema zakonskih uslova za normalnu reviziju u kojoj treći stepen odlučuje, dešava se jako retko", objašnjava Tašić.
Ukoliko Ustavni sud ne odluči u Radinkinu korist, sledeći korak je, kaže, Strazbur.
"Ona ima malu penziju, živi kao podstanar i sad ne da mora da plati troškove suđenja, već i novac koji je banka njoj isplatila po toj apelacionoj presudi. Nemamo ništa više posle te ustavne žalbe, sem Strazbura. Na odluku Ustavnog suda se može čekati i godinu dana, a ona u međuvremenu mora da vrati novac koji joj je banka isplatila. I šta ćemo sad, ako Ustavni sud potvrdi naš stav? Ako Ustavni sud odluči u korist Radinke stvara se pravna praksa, stvoriće se standard koji će se koristiti i u drugim slučajevima i to će značiti da ova država bar na nekom nivou funkcioniše", navodi Tašić za 021.
Predsednik udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović saglasan je sa Svetlanom Tašić u vezi sa širim značajem koji bi odluka Ustavnog suda mogla da ima.
"Odluka Ustavnog suda u korist gospođe u ovom slučaju imala bi širi značaj, naročito kada bi se za nju čulo u medijima i javnim raspravama. I sudije jednostavno čitaju tu neku sudsku praksu. Mnogi od njih nemaju hrabrosti za nešto što treba da se presudi po prvi put", kaže Gavrilović za 021.
Celu "zavrzlamu" oko ovog slučaja Gavrilović pripisuje, kako kaže, apsurdu srpskog sudstva, što ga i ne čudi, jer "institucije u ovoj zemlji ne funkcionišu".
"Sudstvo se samo uklopilo u to. Institucije koje treba da budu u službi građana ne rade, ali zato one koje treba da prinudno naplate i da uzmu nešto, one su itekako efikasne. Klijenta banka može da pokrade, da ga tuži i uzme ono što mu čak i ne pripada, a kada klijent, da bi dokazao da to nije trebalo da uzme, tuži banku, taj postupak traje godinama. Kada neko ko je moćan i jak treba od običnog čoveka nešto da uzme, to se brzo dešava, tu je sistem brz i efikasan. I da se završi u korist dužnika, niko ne računa godine stresa", objašnjava Gavrilović.
Sagovornici 021 saglasni su da ovakvih slučajeva gde se nekom osporava imovina stečena u braku ima mnogo i da neretko i izvršitelji i sudije pređu preko Porodičnog zakona. Oduzimanje nekretnina je, mišljenja su, najbolnija tema, jer se radi o najvrednijoj imovini koju neko ima, a kada dođe do izvršenja, ljudi mogu da završe na ulici.
.jpg)
.jpg "Odlučeno: I Liga socijaldemokrata Vojvodine izlazi na izbore")
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
Komentari 47
Soko
Maja
Dokazivanje da je supruga učestvovala u tome svemu je meni više nego sramno. Ne, živela je u braku 20 ili koliko godina i nije doprinela ničemu. On je kupio stan, a ona je samo ležala i jela. Mislim, dajte, molim vas.
Sudstvo nam je degradiralo u političke poltrone i botove.
jasna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar