Tri puta meri pre nego što pomisliš na most

Piše: Živan Lazić

Za centralnu kampanju odabrao je atraktivan restoran na Ribarskom ostrvu, dakle mesto iznad koga bi, prema polaznoj zamisli, trebalo da se vine novo zdanje.

Mada su se promoteri, Vuk Bogdanović, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka i sam gradonačelnik, u osnovi držali kampanjske funkcije, iz onoga što se i na ovom predizbornom skupu moglo čuti stekao se utisak da bi urbanisti, projektanti, inženjeri i graditelji, još mnogo toga morali sagledati pre nego što se odluče pristupiti projektovanju kolosa čija se cena polazno procenjuje na 140 miliona evra.

Treba reći da nedoumice koje se pojavljuju ne ishode toliko iz same namere podizanja novog prelaza preko evropske vodene magistrale; više je dilema izniklih iz komotnog razvoja grada ranijih decenija, kasnije često verifikovanih tek naknadnim promenama urbanističkih planova. Naravno, od novog mosta se očekuje da otkloni, ili barem ublaži, uočene gradske nedaće, prvenstveno one vezane za saobraćaj.

Glavni argument za četvrti novosadski most na Dunavu je nabujali gradski saobraćaj. Dok je pre bezmalo četrdeset godina, kada je izgrađen Most slobode, Novi Sad imao 265.000 stanovnika i 50.000 automobila, danas je u gradu 350.000 ljudi (oko 408.000 računajući prijavljene sa mestom boravka) i preko 122.000 vozila, uz još desetak hiljada neregistrovanih.

Posebno je opterećen Bulevar oslobođenja, koji se završava Mostom slobode, dok su sve raskrnice na ovoj trasi prebukirane i predstavljaju glavnu kočnicu bržem saobraćaju kroz grad.

Novosadske nesrazmere

Drugi razlog za četvrti most je potreba da tranzitni, naročito teretni saobraćaj može zaobilaziti glavni vojvođanski grad i sa zapadne strane. Za sada, teretnjaci se usmeravaju na Žeželjev ili na most kod Beške.

Kako je reč o relativno malom broj vozila, ovaj argument sam po sebi teško da bi bio dovoljno opravdanje za izgradnju novog prelaza, zapravo vredi samo uz prvi, mnogo izraženiji adut.

Pitanja koja se postavljaju povodom zamišljenog četvrtog mosta potiču iz nesrazmerne veličine Novog Sada sa bačke strane u odnosu na segment na sremskj obali. Pri tome i na levoj dunavskoj obali grad se nije razvijao po urbanističkim kanonima i danas liči na gotovo trideset kilometara dugu traku uz reku, od Futoga do Kaća.

Međutim, mnogo je manje izgrađen u smeru sever - jug. Nevolje sa Bulevarom oslobođenja ishode i iz činjenice što je reč o jedinoj većoj transverzali u ovom smeru. Tek u najnovije doba izgrađen je Bulevar Evrope, najšira novosadska ulica u čijem produženju bi se i gradio četvrti most. Bar za sada, zamisao je takva.

Neprecizna uloga

Deo nevolja potiče i iz neprecizne uloge Mosta slobode. Ni gotovo pola veka nakon gradnje, ne koristi se ni 40 odsto kapaciteta, a žitelji Sremske Kamenice se žale da ih most sa Novim Sadom spaja koliko ih istovremeno i razdvaja.

Zapravo, dok je Bulevar oslobođenja građen kao gradska arterija, Most slobode, nadovezak bulevara, projektovan je i izgrađen kao prelaz za tranzitni saobraćaj. Stoga su probušeni tuneli kroz brdo, umesto da se kao lokalni most spusti na kej sa sremske obale. Uostalom, čak je i započeta izgradnja trase koja bi preko ovog mosta i povezivala Novi Sad sa Koridorom 10.

Bila bi to takozvana "zapadna" varijanta autoputa Novi Sad - Beograd, segmenta Koridora 10. Srećom, odustalo se od namere, pa se i dalje vozimo istočnom varijantom, koju je zastupala kasnije smenjena i sa političke scene potisnuta liberalna frakcija unutar decenijama vladajućeg Saveza komunista Vojvodine.

Pomeriti na zapad

Dobrim delom i zbog neprecizne uloge Mosta slobode, pred četvrtim prelazom postavlja se dvojni zadatak, biti i tranzitni, ali biti i gradski most. Dve funkcije je moguće uskladiti jedino ako se zdanje pažljivo osmisli i još pažljivije izgradi.

Potrebno je osmisliti svaki detalj, možda čak u projekat ubaciti i dodatno prilagođavanje Mosta slobode lokalnom saobraćaju, kao što je svojevremeno i predlagao naš proslavljeni arhitekta, profesor Ranko Radović.

Svima koji godinama odlaze na Novo naselje i Telep ili dalje ka Veterniku, kraj oko Ranžirne stanice ili "Subotičke pruge" dugo je izgledao kao tipična periferija, uočljivo različita od centralnih gradskih zona. Međutim, poslednjih godina Novi sad se naglo proširio, najviše baš u ovom smeru, tuda prolazi i Bulevar Evrope.

Sada se ceo kvart doima kao "srce grada", pa bi bilo logično da tranzitni saobraćaj zaobilazi i ovaj reon. Uostalom, profesor arhitekture Reba je još pre desetak godina u sagledavanju urbanističkog Novog Sada prostor zaokružen bulevarima cara Lazara, Evrope i patrijarha Pavla, te ulicama cara Dušana, Ive Andrića i Heroja Pinkija video kao "budući alternativan centar grada".

Otuda se sve češće mogu čuti i predlozi da bi lokaciju četvrtog novosadskog mosta preko Dunava trebalo za kilometar, dva pomeriti ka zapadu.

Javna rasprava

Jasna rasprava je jedan predlog za razmišljanje onima koji odlučuju pre nego što se upuste u toliko ozbiljan i odgovoran posao kakav je izgradnja reprezentativnog mosta.

Moguće da bi šira javna rasprava, slična onima kakve je nekada vodio danas zaboravljeni "Socijalistički savez radnog naroda", iznedrila i niz novih, korisnih promišljanja. U svakom slučaju, pre raspisivanja javnog konkursa za projekat, u drugoj polovini 2021. godine, bilo bi dobro još jednom promisliti sve aspekte izgradnje nove spojnice dve novosadske dunavske obale.