Kineska kompanija koja će graditi novi most u Novom Sadu devastirala kilometre Tare

Kompanija China Road and Bridge Corporation gradiće novi most u Novom Sadu, ali je u Crnoj Gori došla u žižu javnosti zbog devastacije korita reke Tare.
Kineska kompanija koja će graditi novi most u Novom Sadu devastirala kilometre Tare
Foto: 021.rs (Screenshot/Grad Novi Sad)
Crnogorski ekolozi tvrde da je reka Tara kod Mateševa, na severu Crne Gore, gde je u toku gradnja deonice auto-puta, devastirana u dužini većoj od šest kilometara. Kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC) na ovom području izvodi radove na prvoj deonici auto-puta dugačkog 42 kilometra, koji će povezati Bar i Boljare, na granici sa Srbijom. 
 
Dok ekolozi tvrde da se šteta nastala u koritu Tare meri u kilometrima, CRBC-u je naloženo da sanira tek pola kilometra, piše Radio Slobodna Evropa
 
Ova kompanija gradiće novi most u Novom Sadu, u produžetku Bulevara Evrope. I pre početka izgradnje, pa i pre nego što je javnosti predstavljen bilo kakav izgled budućeg mosta, novosadske arhitetke su upozorile da se od stanovnika duž Bulevara Evrope traži "prevelika žrtva" kako bi most bio izgrađen.
 
I dok CRBC u Novom Sadu predstavlja idejna rešenja za most, u Crnoj Gori ih očekuju sporovi zbog načina na koji su izveli radove. Kako je za RSE objasnila generalna direktorka Direktorata za zaštitu prirode Tara Brajović, zakonska obaveza kineske kompanije je da sanira štetu koja je nastala prilikom izgradnje saobraćajnice.
 
Iako je Direktorat naložio sanaciju 500 metara korita, aktivistima to deluje kao "loša šala". Čak i u vladajućem Građanskom pokretu URA smatraju da je sanacija od 500 metara nedovoljna, dok u Ministarstvu ekologije očekuju da CRBC sanira sve tačke devastacije na Tari. 
 
Kompanija je, međutim, predložila analizu stanja biodiverziteta i poribljavanja Tare nakon završetka radova. Na lokacijama iskopavanja očekuju prirodno izravnavanje dna, dok u "Predlogu za sanaciju" navode da kvalitet zemljišta nije poremećen, te da nema potrebe za sanacijom.
 
Zbog radova svoju zabrinutost je još 2019. godine izrazio i UNESCO, a reagovala je i Evropska komisija, tražeći od crnogorske vlasti da reaguje na moguće negativne uticaja građevinskiih radova na životnu sredinu. 
 
Protiv kineskih izvođača optužnicu je u martu ove godine podiglo Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu, a terete ih za građenje bez dokumentacije, ali i bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine.
 
Novosadski dogovor
 
U Crnoj Gori sve više do izražaja dolaze negativne strane dogovora sa kineskom kompanijom. Crnogorska vlast našla se u problemu i kada je u pitanju otplata kredita koji je uzet od kineske Eksim banke. 
 
Srbija sa kineskom kompanijom sarađuje na izgradnji Fruškogorskog koridora, a Novi Sad na izgradnji novog mosta, koji se u planovima razvoja grada pominje više od pola veka. U međuvremenu se najavljuju i novi projekti koji bi mogli da se realizuju u partnerstvu sa ovom kompanijom. 
 
U martu ove godine gradonačelnik Miloš Vučević prisustvovao je sastanku sa predstavnicima CRBC-a, kada je najavljeno da izgradnja mosta počinje krajem godine. Prethodno procenjena vrednost radova je 130 miliona evra, a nova poveznica bačke i sremske strane grada proglašena je projektom od nacionalnog značaja. To daje mogućnost direktnog pregovaranja sa investitorima i izvođačima, bez procedure javne nabavke.
 
Iako je javnost upoznata sa tim kada bi mogli da počnu radovi i kako bi most mogao da izgleda, još uvek nije usvojen urbanistički plan kojim se određuje gradnja nove saobraćajnice. 
 
Prema Nacrtu urbanističkog plana, most će imati minimalno dve saobraćajne trake po smeru, minimalno dve dvosmerne biciklističke staze, te minimalno dva trotoara za dvosmerno kretanje pešaka. 
 
Deo planiranog mosta sa bačke strane prelazi iznad nasipa prve odbrambene linije od poplava, što je bio uzrok mnogih pitanja, ali i žalbi građana i aktivista tokom poslednjih godina od kad se priča o mostu pokrenula u javnosti. U planu se navodi da se postojeća odbrambena linija zadržava, uz mogućnost nadogradnje. 
 
Niz primedbi na Nacrt urbanističkog plan podnelo je Društvo arhitekata Novog Sada. Jedna od njih se odnosi na planirani vijadukt, za koji smatraju da je "potpuno neopravdan" i da će umanjiti kvalitet života "već sada gusto naseljenog Bulevara Evrope".
 
Među nekoliko primedbi DaNS-a nalazi se i zahtev da se kroz Plan uspostavi obaveza raspisivanja javnog arhitektonskog konkursa za novi most. Sudeći po poslednjim novostima u vezi sa ovim projektom, odnosno predstavljanjem idejnih rešenja, arhitektonski konkurs neće biti sproveden.
 
Zbog Kineza se oglasila i novosadska opozicija
 
Povodom odluke da se novi most preko Dunava gradi u saradnji sa kineskom kompanijom oglasio se i deo novosadske opozicije, izražavajući zabrinutost zbog odabira partnera za tako važan posao.
 
Novosadski odbor Dosta je bilo ukazao je na opasnost toga da u ovaj posao ne bude uključena nijedna domaća firma, navodeći da se CRBC dovodio u vezu sa korupcijom i ugrožavanjem životne sredine. Kako su dodali, "Svetska banka finansijski ne podržava nijedan projekat u kom je, na bilo koji način, uključena navedena kompanija". 
 
Zbog najave saradnje sa CRBC reagovala je i Narodna stranka u Novom Sadu. Oni su se osvrnuli na netransparentnu proceduru, navodeći da je "izbegnut međunarodni konkurs u svim fazama, od projektovanja do izgradnje mosta". Oni su projekat kritikovali i zbog ekološkog aspekta, tvrdeći kako gradnja mosta "neposredno utiče na očuvanje biološke raznovrsnosti Ribarskog ostrva, Kameničke ade i Šodroša"
 
Gradonačelnik Vučević se na kritike kratko osvrnuo rekavši da se "ne treba obazirati na zle jezike i one koji sputavaju razvoj države govorancijama iz udobnih fotelja". 
 
Kineski poslovi deo šire kineske slike
 
CRBC je jedna od najvećih svetskih kompanija u oblasti inženjerstva i građevine, a fokusira se na izgradnju auto-puteva, železnica, mosta, luka i tunela. Lider je kada je u pitanju izgradnja u Africi, a često ulazi u javno-privatna partnerstva, te se neretko nalazi i u ulozi koncesionara. 
 
Među mostovima koje je ova kompanija gradila ili gradi u Hrvatskoj, Kini, Vijetnamu, Mjanmaru, Kuvajtu, Gabonu, nalazi se i onaj u Beogradu, koji je poneo ime naučnika Mihajla Pupina. Osim toga, ova kompanija je poznata i po izgradnji najdužeg mosta na svetu - Velikog mosta Danjang-Kunšan. 
 
Kompanija je gradila tunele u Tadžikistanu, Kini, Bangladešu, puteve u Kongu, Etiopiji, Kambodži, Ekvadoru, Ruandi, Angoli, Madagaskaru, Senegalu, železnice, luke, aerodrome...
 
Međutim, poslovanje ove kompanije može se sagledavati u širem kontekstu, koji se tiče uspostavljanja kineske dominacije nad svetskom trgovinom i razmenom dobara. Na primer, kineske kompanije su angažovane su na infrastrukturnim projektima koji se prostoru na tri kontinenta i povezuju gotovo 60 odsto svetske populacije. Naravno, svi projekti i putevi vode ka Kini, što je poznato kao Belt Road Initiative, odnosno inicijativa "Pojas i put". 
 
Rizik ulaska u posao sa kineskim kompanijama i zaduživanja kod Kineza jeste i nemogućnost vraćanja novca, što je upravo problem sa Crnom Gorom, koja sada traži pomoć EU kako bi otplatila kredit. 
 
Sličan scenario dogodio se Šri Lanki, kojoj je Kina pozajmila 1,5 milijardi dolara kako bi se izgradila nova luka, koja bi bila jedna od ključnih stanica "Novog puta svile". Kako nije bila u mogućnosti da vrati pozajmljeni novac, Šri Lanka je odlučila da Kinezima ustupi novoizgrađenu luku i 15.000 hektara zemljišta oko nje na čak 99 godina. 
 
Na taj način Kina ostvaruje svoje strateške planove kada je u pitanju kontrola puteva trgovine. Povezujući se sa lokalnim ekonomija i gradeći infrastrukturne projekte koje siromašne države ne mogu da isprate, Kina utvrđuje svoju poziciju svetske sile.
 
Na panelu o ovoj kineskoj inicijativi, koja se održala u Beogradu pre manje od dve godine, istraživač "Novog puta svile" Džejkob Mardel rekao je dolazak kineskih investitora za Srbiju može da ima dobre strane, zbog investicija u infrastrukturu, ali i loše posledice, s obzirom na to da se ne poštuje evropska regulativa u realizaciji projekata, a politički uticaj raste. 

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Vlada

    13.05.2021 12:10
    Detelinarac

    Koliko ja vidim Most Slobode se nalazi efektivno uz dve zgrade, a ne uz pola bulevara. A razlika u situacijama će biti očigledna kad blokiramo izgradnju ovog.
  • Čika

    13.05.2021 10:14
    Da se bolje razume
    Prisetimo se samo koje smo probleme i natezanja imali sa (pokojnom) Alpinom, koliko je ugovorenih rokova probijeno i koliko je „nepredviđenih radova“ naplaćeno u svakom poslu koji je ta „ugledna“ firma obavljala u Srbiji. Ništa bolja iskustva nismo imali ni sa onim italijansko-španskim konzorcijumom (Azvi?) što je gradio novog Žeželja. Sad ne valjaju (činjenica) ni Kinezi – rade preskupo (?), jer im mi to omogućavamo međudržavnim sporazumima, a kažu i da poneku štetu iza sebe ostave. Da ne širimo priču na Smederevo, Bor ili zrenjaninski Linlong u izgradnji...
    E sad, da li su svi ti izvođači nepopravljivo pokvareni, bez obzira sa koje strane sveta dolaze ili je možda problem u našem dvorištu? Možda ne smemo, nećemo ili NE ZNAMO da zaključimo ugovore koji bi nas zaštitili od nesavesnih ili bahatih izvođača radova?
  • ××

    13.05.2021 08:28
    Kineske radnici su izgradili najteze deonice prve zeleznicke pruge u Americi koja je spajala zapad i istok 1869 godine.Grade i rvatima most preko Bosne , mostove po Norveskoj sad ce da kenjaju palanacki botovi ko su Kinezi...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti