Neki turisti tokom boravka na destinaciji, posebno vole da posete gradski park i de se uključe u aktivnosti koje se u njemu odvijaju.
Prilikom posete gradovima, turisti odlaze i u parkove, u kojima su često smeštene razne turističke atrakcije: spomen obeležja, skulpture, galerije, poznati restorani, hoteli, mesta na kojima su se odigrali važni istorijski događaji i slično. Osim toga, postoje i parkovi koji su sami po sebi atrakcije. To navodi na zaključak da parkovi u mnogim opštinama i gradovima unapređuju turistički razvoj destinacije.
Od sredine 1980-ih, došlo je do velikog porasta broja festivala i manifestacija u čitavom svetu, a i lokalne zajednice ih organizuju i promovišu sa ciljem da privuku goste i turiste. Parkovi su često lokacije na kojima se održavaju takvi događaji, jer su obično smešteni u centru grada, predstavljaju mesta okupljanja i zbog toga što omogućavaju rekreaciju i mogu da obezbede privremenu infrastrukturu bez bitnijeg narušavanja njihovih uobičajenih funkcija. Na taj način, parkovi mogu biti veliki izvor ekonomske koristi, posebno za manje gradove.
Veliki urbani parkovi sa zoološkim vrtovima, spomen obeležjima, muzejima, kulturnim artefaktima i istorijskim mestima mogu privući značajan broj turista. Parkovi sa pejzažnim zasadima i autentičnim dizajnom prepoznati su kao "živa umetnička dela", te se mogu svrstati u turističke atrakcije, na prmer, parkovi u velikim metropolama, kao što su: Park Guell u Barseloni, Prater park u Beču, Central park u Nju Jorku, Griffith Park u Los Anđelesu ili Golden Gate park u San Francisku.
Gradski parkovi i zelene površine imaju višestruku korisnost i značaj, koji se mogu razvrstati u više grupa – ekološku, društvenu (kulturnu), psihološku, estetsku, arhitektonsku, ekonomsku, edukativnu, rekreativnu, zdrvastvenu i turističku. Neki od glavnih benefita gradskih parkova za unapređenje turističke ponude grada su:
-
organizovani obilasci za turiste i lokalno stanovništvo,
-
mesta za edukaciju turista i njihov socijalni i fizički razvoj,
-
mesta druženja – razmenu mišljenja, emocija, povezivanja ljudi istih ili sličnih interesovanja,
-
organizacija brojnih događaja kojima se pomoviše sam grad – hallmark obeležja grada koji grade prepoznatljiv imidž,
-
podizanje estetske vrednosti i cene smeštaja i drugih usluga,
-
mesta za opuštanje i relaksaciju – uživanje u bojama jeseni i proleća,
-
snižavanje temeprature tokom letnjih meseci – prijatniji bioklimatski faktor,
-
eko-vodiči – novi pristup u neformalnom i formalnom obrazovanju,
-
mesta za rekreaciju, relaksaciju, pešačenje – podsticanje kretanja,
-
uloga "filtera" gradskog vazduha (čistiji vazduh),
-
ublažavanje mentalnog zamora, osećaja agresije, poboljšavanje pažnje,
-
višesatni boravak koji snižava krvni pritisak i nivo holesterola,
-
duži boravak koji snižava nivo depresije i stresa – destresirajuće dejstvo.
Pojedine gradove u Srbiji karakteriše sve veća koncentracija ljudi i privrednih aktivnosti, uključujući turizam. U čitavom svetu sektor turizma je odgovoran za osam do 10 procenata ukupnih emisija CO2, a očekuje se da će se emisija, zbog rastućeg turizma, povećavati za četiri odsto svake godine.
To dovodi do povećanja pritiska na prirodne resurse, životnu sredinu i potrošnju energije, te je važno u svim priobalnim ili kontinentalnim urbanim turističkim regijama i destinacijama unaprediti efikasno upravljanje dobrima i uslugama.
Jedna od posledica urbanizacije je i povećanje temperature, usled zadržavanja toplotnog zračenje. Ovo je jedan od razloga što je skoro 50 odsto potrošnje energije u hotelima zbog klimatizacije. Efekat je poznat kao "urbano toplotno ostrvo", a da bi se ublažio potrebno je što više promovisati značaj zelene infrastrukture, poput urbanih parkova, jer predstavljaju površine sa većim albedom, većom vlažnošću, manje vetra i udobnijim lokacijama.
Projekat "Zelene inicijative za zeleni Novi Sad", deo je programa "Snažno zeleno" koji finansira Evropska unija i Fondacija Fridrih Ebert, a koji realizuje Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima i Inženjerima zaštite životne sredine.
Autor: dr Igor Stamenković, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
.jpg "Kreni-Promeni: Danilo Babić kandidat za gradonačelnika Novog Sada")
_nasl.jpg "Detalji o klizištu u Kameničkom parku: Zgrade deo problema, za opasnost se znalo i ranije")
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")