Profil prosečnog Novosađanina: Ima 41 godinu, nedovoljno brine o zdravlju i leči se nedelju dana

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

13.12.2022.

11:19 > 11:19

Prosečan stanovnik Novog Sada ima 41 godinu i najčešće boluje (i umire) od kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Profil prosečnog Novosađanina: Ima 41 godinu, nedovoljno brine o zdravlju i leči se nedelju dana

Foto: 021.rs

Prosečan Novosađanin živi 73,9 godina, prosečna Novosađanka 79,4 godine, a populacija grada je u fazi duboke demografske starosti.

Sve je više sklonih bolestima zbog štetnih životnih navika, sve je manje lekara koji mogu da nas leče, a broj vakcinisane dece je postao toliko mali da nam preti neka nova epidemija bolesti koje mogu da se spreče.

Ovo su neki od zaključaka u novom godišnjem izveštaju o zdravstvenom stanju građana Novog Sada, koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine izradio za 2020. i u delu za 2021. godinu.

Ovaj godišnji izveštaj iz godine u godinu dostavlja se nadležnima u Gradu Novom Sadu i trebalo bi da posluži za kreiranje javnih politika za unapređenje zdravlja.

Prema podacima iz novog izveštaja, u periodu od godinu dana stanovništvo Novog Sada beleži rast u brojnosti, kao i u starosti građana. Broj stanovnika je u 2020. godini u Novom Sadu bio 362.675, što je za 63.000 više u odnosu na popis 2002. godine i oko 2.000 stanovnika više u odnosu na 2019. godinu i prethodni izveštajni period.

Stopa nataliteta je nepovoljna i iznosi 11,3 promila i pala je u odnosu na prethodni izveštaj, što doprinosi niskom prirodnom priraštaju. Dok je 2019. godine prirodni priraštaj u Novom Sadu bio 0,6 promila, za godinu dana je otišao u minus i sada iznosi -1,2 promila.

Vodeći uzroci smrtnosti stanovništva su u 2020. godini bile bolesti krvotoka, tumori, bolesti sistema za disanje i bolesti sistema za varenje, koji čine 75,7 odsto ukupnog mortaliteta u Novom Sadu.

Poražavajuću statistiku o vakcinaciji dece protiv bolesti i aktivnostima antivakcinalnih lobi grupa 021.rs će obraditi u posebnom tekstu.

Vodeći uzroci hospitalizacije i dalje su tumori, a slede bolesti sistema za disanje.

Kad je reč o tumorima, kod žena se ističe zloćudni tumor dojke, a kod muškaraca zloćudni tumor debelog creva. Vodeći uzrok smrti u Novom Sadu su kardiovaskularne bolesti (različite dijagnoze, visok pritisak), od kojih je umrla skoro svaka druga osoba, a slede tumori, od kojih je umrla svaka peta osoba.

Pozitivan podatak je da u 2020. godini nijedna žena u Vojvodini nije preminula usled komplikacija trudnoće, porođaja i babinja, pokazuju podaci. U prethodnom izveštaju je navedena jedna smrt usled ovakvih komplikacija.

U 2021. godini broj prijavljenih slučajeva HIV-a bio je četiri, što je za jedan više u odnosu na godinu ranije. Ipak, primećuje se da postoji opadajući trend. Međutim, stručnjaci navode da zabrinjava podatak da su obolele osobe svoj HIV status saznale u momentu postavljanja dijagnoze, kada su imale već uznapredovalu infekciju, što ukazuje da nema dovoljno preventivnog testiranja.

Korona nekom drugom prilikom

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine u ovom izveštaju, kao ni u prethodnom, ne navode statističke podatke koji se odnose na pandemiju Covid-19. Navode da generalna epidemiološka situacija u gradu ne može pravilno karakterisati zbog velikog uticaja korone, a budući da je većina kapaciteta bila podređena lečenju pacijenata obolelih od virusa.

Iako autori izveštaja ne preciziraju ništa o koroni, u vodeće uzroke hospitalizacije i muškaraca i žena u Novom Sadu 2021. godine navode se virusna zapaljenja pluća. Dok je u 2020. godini ukupno bilo 1.180 bolnički lečenih muškaraca i žena zbog zapaljenja pluća, u 2021. godini je taj broj čak 4.020.

"U saradnji sa nadležnim organima Pokrajine, odlučeno je da se analiza epidemioloških karakteristika COVID-19 u AP Vojvodini obradi u posebnom izveštaju, odnosno publikaciji, po završetku pandemije COVID-19", navodi se u ovoj analizi.

Nemamo dovoljno lekara

U periodu od godinu dana, Novi Sad je zabeležio značajan pad u brojnosti zdravstvenog osoblja. U 2021. godini je u 16 zdravstvenih ustanova u gradu bilo 7.687 zaposlenih, od čega je 1.493 doktora medicine, 115 stomatologa i 34 farmaceuta. Godinu dana ranije je, prema evidenciji, bilo 8.014 zaposlenih, 1.570 doktora medicine, 119 stomatologa i 33 farmaceuta, što znači da je jedini pozitivan podatak povećanje u broju farmaceuta.

Nedostatak kadra je u službi opšte prakse, ali i na odeljenjima pedijatrije i u polivalentnoj patronaži, kad je reč o primarnom zdravstvu. Registrovan je manji obuhvat preventivnim pregledima skoro svih izdvojenih grupa, osim kod trudnica i dece u drugoj godini života, gde je obuhvat zadovoljavajući.

Zbog kovid bolnice na Mišeluku, Grad Novi Sad je povećao broj postelja na raspolaganju u bolničkom lečenju. Sa 616 ležaja raspoloživih u kovid bolnici, grad ima takozvani posteljni fond od 3.394 postelje. Na lečenju u stacionarima je bilo više ljudi nego godinu dana pre i to 65.357 bolesnika, koji su se u proseku lečili sedam dana.

Stručnjaci IZJZV apeluju da se unaprede i ojačaju kapaciteti primarne zdravstvene zaštite tako što će se zaposliti novi kadar, edukovati postojeći, zameniti dotrajala oprema i uvesti nove tehnologije. Potrebno je i jačati saradnju među ustanovama, kao i raditi na promociji zdravih životnih stilova, skrininga i sistematskih pregleda.

Demografija, migracije, razvodi

U 2020. godini je broj stanovnika Novog Sada bio 362.675 i u odnosu na popis iz 2002. godine povećao se za 21,2 odsto. Tako je 2019. godine zabeleženo 360.925 stanovnika u Novom Sadu.

Ukupno 4.103 dece rodilo se u Novom Sadu 2020. godine, što je relativno isti broj u odnosu na 2019. godinu. Te 2020. godine je preminulo 4.518 osoba, a prosečna starost preminulih je 74,9 godina.

Za poređenje, u 2019. je u Novom Sadu umrlo 3.889 ljudi.

U 2020. godini je u Novom Sadu sklopljeno 1.483 brakova, razvelo se njih 498, a svaki treći brak u gradu se završava razvodom.

Novi Sad ima pozitivan migracioni saldo, što znači da se više ljudi doseli nego što se odseli. Kad je reč o unutrašnjim migracijama, odnosno o kretanjima u granicama Srbije, u Novi Sad se 2020. godine doselilo 8.225 ljudi, dok se njih 6.653 odselilo iz vojvođanske prestonice.

Teme

Komentari 32

Hronološki Najpopularniji

Bojan

14.12.2022 • 12:34

@Q

Izgleda da je neko konačno dobro nalupao pijanog Galensovog bota pa je sad besan xD

8 17 -9
Q

14.12.2022 • 09:49

Q

Prosecan Novosadjanin je 70 i 80 godiste. Pogubljen,navucen na alcohol i sedative jer u ranoj mladosti je Koriiatio narkotike! Neradnik kojeg u Bevin slucajeva roditelji pensioneri izdrzavaju i zapusavaju materijalne i psihicke rupe! Svaki drugs je razveden ili pred razvodom i nema vise sta prodati jer nasledjeni stamp I su odavno otisli! To su potomci kolonijasa iz 45! A starosedeoci…ti je vec druga prica!

6 12 -6
@@Na ovo niko nece..

14.12.2022 • 07:07

Lepo upakovano

1. Homicid: da, zbog učesća u ratu...
2. A smrtnost zbog rada u rudniku, građevini...
3. Tumačenje stilova života bez uzimanja u obzir ispijanja kafa i
šminkanja je selektivno i neobjektivno.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.